19.4. 2015. РЕЦИ НЕ ЕУ
Димитрије Марковић, Покрет Реци не ЕУ

У петак, 17. априла 2015. године, Димитрије Марковић и Никола Петровић, представници Покрета Реци не ЕУ, су заједно са пријатељима из Чешке Давидом Млинком, Јаном Урбанчиком и Петером Кеснером, који већ годинама организују различите акције помоћи и подршке српском народу, посетили споменик 12 беба у центру Бања Луке и заједнички гроб у којем су сахрањене, где су положили цвеће и прислужили свеће.

Циљ нам је био да подсетимо на овај догађај за који су одговорне земље Запада.

Димитрије Марковић и Никола Петровић, Покрет Реци не ЕУ, испред споменика 12 беба

Давид Млинек, Димитрије Марковић, Петер Кеснер и Јан Урбанчик

Смрт 12 бањалучких беба је догађај који се десио 1992. године, када је на одељењу за интезивну негу у бањалучком породилишту услед недостатка кисеоника умрло 12 новорођенчади.

У то време хрватске и муслиманске војне снаге су под блокадом држале „посавски коридор“, који је повезивао западни део Републике Српске и Републику Српску Крајину са источним делом и Србијом. Овим је било онемогућено да се потребан кисеоник до Бања Луке достави копном. Једини пут којим је кисеоник било могуће доставити био је ваздушни, али због забране лета над територијом РБиХ од стране Савета безбедности УН, тачније САД и ЕУ, авиону који је требало да из Београда достави кисеоник за Бања Луку није био дозвољен лет.

Смрт 12 беба као и све већа несташица основних животних потрепштина били су разлог за војну операцију „Коридор 1992“ коју су извеле здружене јединице Војске Републике Српске и Српске војске Крајине против муслиманско-хрватских снага. Циљ ове операције био је успостављање копнене везе између западног дела Републике Српске и Републике Српске Крајине са источним делом Републике Српске – Семберијом и Србијом, која је прекинута након што су припадници Хрватског вијећа одбране 31. маја 1992. године заузели Модричу. Војна операција пробоја коридора трајала је од 14. до 28. јуна на просторима читаве Посавине, чиме је окончана 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада западног дела Републике Српске и Републике Српске Крајине.

У акцији „Коридор 1992“ погинула су 273 борца Војске Републике Српске, 70 бораца Министарства унутрашњих послова Републике Српске и 70 бораца Војске Републике Српске Крајине. Рањено је 1 918 бораца. Овом операцијом ослобођени су Дервента, Модрича, Оџак и Брод, након чега је успостављена копнена веза са осталим делом територије Српске и са Србијом. Комплетна војна операција пробоја и осигурања коридора завршена је 6. октобра 1992. године изласком српске војске на реку Саву у Броду.

„Нека знају сви да ниједну ноћ у ових 20 година нисам заспала мирно, а да нисам помислила на своје уснуло чедо. Ми, мајке настрадале дјеце, држаћемо се заклетве и док смо живе причаћемо о страхоти која нам се десила, како би људи сазнали о злу и нечовјештву страних моћника, поручила је једна од мајки страдалих беба.“ (Жељка Тубић, за РТРС 22. мај 2012.)

Скулптура која представља централни део споменика је названа „Живот“, и дело је српске вајарке Маје Милић -Алексић, а представља мајчину утробу и прекинути круг живота. Унутар круга се налази дванаест покретних листова који симболизију дванаест срца умрлих беба.