
Владика Артемије:
Сваки то да каже – Нећу дозволити да влада лаж преко мене и кроз мене!
Нека влада лаж колико год хоће – али мимо мене!
Владика Артемије:
Сваки то да каже – Нећу дозволити да влада лаж преко мене и кроз мене!
Нека влада лаж колико год хоће – али мимо мене!
Приредила редакција СРБског ФБРепортера На Празник Светих Царских мученика, 17.7.2015. Оригинални Манифест Цара Николаја о ступању Русије у рат 1914. налази се у царском музеју у Јекатеринбургу, на месту страдања Царске породице. Чланови редакције […]
Многи епископи данас кажу – ако (се успротивим издаји вере, прим. ред.) онда ће ми одлетети капа.
Зар је капа важнија од вере?
А Свети мученици нису бринули о капи. Ни о глави нису бринули.
НЕКА ЛЕТИ И ГЛАВА, АЛИ ВЕРА ОСТАЈЕ ВЕРА!
ХIII век. У мало село, изгубљено у густим шумама, стиже малобројни одред – ћутљиви тмурни ратници, за које се прича да разумеју језик животиња и умеју да разговарају са ветром. Убрзо постаје јасно да храбри одред тражи несталог младог кнежевића, који је из Великог Новгорода послат са старатељем, и који је затим нестао.
И споља неопаганство може бити привлачно управо као пример јарког имиџа који служи као одређени одговор за захтеве патриотски настројеног младог човека и војника XXI века.
Међу омладином и органима безбедности неопаганство се позиционира као култ силе. Пошто омладина и наши војници не поседују елементарно верско и културолошко образовање, формира се средина у којој неопагански митови, окултне теорије и псеудорелигиозне идеје падају на припремљено тле.
Уз неизбежно коло на крају, када играју готово сви присутни, па и странци, завршен је осми српски фестивал у Сиднеју.
Остаје присутан дубок осећај заједништва и поноса. Волели бисмо да га пошаљемо свако у свој крај одакле смо дошли у овај далеки град и да га усадимо у све Србе јер је тако лепо певати и играти сложно, поносити се и знати ко си, ма где да си, остати свој, опстати заједно, јер само слога Србина спасава!
18. фебруара 1939. године у Поношевцу код Ђаковице рођен је Момир Војводић, професор књижевности, песник, писац приказа, есеја и полемика и преводилац са руског језика, члан Матице Српске и Сенатор Републике српске. Поносио се својим Српским језиком, ћириличним писмом, Српском православном црквом, а од свих признања посебно је поносан био на Орден Светог Петра Цетињског.
О ултиматуму ЕУ Србији у вези Косова и Метохије
О незваничним санкцијама Русији коју спроводи Вучићев режим и америчким амбасадорима у Србији
О непотребности даљих преговара Србије са албанским властима у Приштини
О медијској кампањи у српској јавности да се призна независност Косова О већинском ставу српског народа, Вучићевим присталицама, сарадницима и сендвичарима …
Идеја о разграничењу супротна је и Уставу Србије и међународном праву, односно Резолуцији 1244 УН, коју у пуној мери уважавају и поштују Руска Федерација и Кина. „Изнад свега, политика разграничења, за коју се толико силно залагао председник Александар Вучић, отворила би пут за даљу геополитичку дестабилизацију земље и неповратно угрозила њену будућност“, закључио је Јовановић.
Руски добровољац из рата на Косову и Метохији Алберт Андијев говори за КМ новине о томе колико и шта њему значе Срби и Србија. У разговору који је водио Стево Мрђен, можемо да чујемо много од онога што смо о нама заборавили јер је то некоме одговарало.
Не знамо где је убијен. Не знамо ни где су му кости. Ми, Срби, допустили смо да човек са 20 ордена из 4 рата, одликован од стране неколико земаља не буде достојно сахрањен и 73 године након убиства. Достојан је бар да се зна о његовим заслугама и да будемо поносни и захвални на свему што је учинио.
– Ево како то изгледа, Руси су дошли пред нашу амбасаду да одају почаст погинулима од НАТО злочинаца, а ја пошто сам рак државе морам да стојим на улици и чекам да изађу, зато што ја не смем на територију Србије, јер могу бити ухапшен. Вучићу, бедо једна! Гњида си од човека! Ти и сви који сте увели закон о добровољцима – рекао је Деки Берић, са великом дозом разочарења у државу Србију која се одрекла њега и многих других истинских српских патриота.
Синови моји драги, Тигрови 98. јуришног пука!
Летесмо до данас хиљаде летова изнад наше отаџбине, летесмо и уживасмо у њеној лепоти из ваздуха.
Али данас, данас вас не водим на један такав лет, данас вас водим на лет са којег се можда нећете вратити…
Мимо устаљене линије НАТО командовања, Кларк је ангажовао и Америчку стратешку авијацију, бомбардере Б-52 и Б-1 који су тукли наше јединице из стратосфере. Међутим, само једном, 27. маја, успели су да пробију фронт наше одбране на горожупском правцу и направе продор од 200 до 400 метара на територији Србије. Јунаци 549. бригаде већ следећег дана су вратили положаје. После 15 дана битке на висинама од 1.200 до 2.000 метара, остало је да лежи близу 1.000 непријатељских војника.
Коментари читалаца…