На пољу Косову десила се и посветила најнебеснија битка, тог Видоваданка, давне 1389. године. И од тог дана Видовдан постаје најдаље наше небо и причест за висине, да се за то живи и гине.Тај излазак Богу на видјело, на Сретање христовјерне, србовјерне војске јесте Србинов етос и епос, јуначник, болник и трајник.
Многи епископи данас кажу – ако (се успротивим издаји вере, прим. ред.) онда ће ми одлетети капа.
Зар је капа важнија од вере?
А Свети мученици нису бринули о капи. Ни о глави нису бринули.
НЕКА ЛЕТИ И ГЛАВА, АЛИ ВЕРА ОСТАЈЕ ВЕРА!
Садашњост је сувише сурова: Отимају нам земљу која је сва саздана од србских костију и србске крви, од праха предачкога! И још нас приморавају да пристанемо да нестанемо?! Добровољно да нестанемо?! Да не пружимо никакав отпор?! Да им помогнемо да нас униште?!
Господе, милостив нам буди! – Горица Тркуља
ХIII век. У мало село, изгубљено у густим шумама, стиже малобројни одред – ћутљиви тмурни ратници, за које се прича да разумеју језик животиња и умеју да разговарају са ветром. Убрзо постаје јасно да храбри одред тражи несталог младог кнежевића, који је из Великог Новгорода послат са старатељем, и који је затим нестао.
Нажалост то није први пут да нас је председник Србије слагао. Најбоље се завршава у мраку, кад нико ништа не зна и кад нико ништа није чуо, и онда имамо логику свршеног чина. Претпостављам да ће Вучић да каже да је предаја Косова био једини начин да сачува Србију. Нема сумње да је председник обећао Европској унији да ће да реши питање Косова и Метохије тако што ће покрајини признати статус државе.
Уз неизбежно коло на крају, када играју готово сви присутни, па и странци, завршен је осми српски фестивал у Сиднеју.
Остаје присутан дубок осећај заједништва и поноса. Волели бисмо да га пошаљемо свако у свој крај одакле смо дошли у овај далеки град и да га усадимо у све Србе јер је тако лепо певати и играти сложно, поносити се и знати ко си, ма где да си, остати свој, опстати заједно, јер само слога Србина спасава!
18. фебруара 1939. године у Поношевцу код Ђаковице рођен је Момир Војводић, професор књижевности, песник, писац приказа, есеја и полемика и преводилац са руског језика, члан Матице Српске и Сенатор Републике српске. Поносио се својим Српским језиком, ћириличним писмом, Српском православном црквом, а од свих признања посебно је поносан био на Орден Светог Петра Цетињског.
На крају…
Било би поштено и према свима нама, прошлој и будућој Србији, али и према онима који су били учесници одређених историјских догађаја, да после неколико деценија коначно за неким „округлим столом“ видимо „људе из струке“ (историчаре и остале заинтересоване и позване), да седну, сагледају догађаје и чињенице и из других извора, наравно са учесницима који су рехабилитовани, и донесу одређене важне закључке.
Отворено писмо јавности Републикe Србијe поводом суђења др Владимиру Димитријевићу потписало преко сто јавних личности из земље и иностранства
Поновићу по ко зна који пут, границе Србије су неповредиве – то знају сви који се баве међународним јавним правом. Питање статуса Косова и Метохије је одавно одређено. Ова покрајина је саставни део Србије и „питање статуса Косова“ не постоји у међународном праву. Може се преговарати само о модалитетима суштинске аутономије, јер су то захтеви Резолуције 1244 Савета безбедности УН.
На данашњи дан пре двадесет година отпочела је битка на Паштрику која је трајала од 26. маја до 14. јуна. Јавности мање позната од битке на Кошарама, али једнако важна за спречавање копненог пробоја у Србију током НАТО бомбардовања 1999. године.
Такозвани „Извештај о КиМ“ који је достављен Народној скупштини за посебну седницу о КиМ није извештај председника Србије као јединог досадашњег (неовлашћеног!) преговарача о статусу јужне српске покрајине већ Канцеларије за КиМ, и не даје одговоре ни на једно суштинско питање у вези са преговорима о Косову и Метохији који су тајно вођени у последње две године.
Успостављени културни обрасци преживљавају ропства и окупације. Генерације и генерације су вековима имале на уму шта треба чинити, да би се могло часно, на оном свету, изаћи пред претке, а у овом свету оставити аманет за потомство
Телевизијска премијера филма „Ратне приче са Паштрика“ заказана је на Првом програму РТС-а 26. маја, од 21 час, на датум почетка битке на Паштрику.
ФБР НА РУССКОМ – СРБски ФБРепортер
Коментари читалаца…