Милутин беше ревнитељ у вери Православној. Када у његово време византијски цар Михаило VIII Палеолог (1258-1282. год.) склопи и потписа унију са папом, па настојаше да исту насилно спроведе и међу свима православнима на Балкану и међу Светогорским монасима, краљ Милутин се диже против њега и са успехом ратоваше у одбрану Православља. Од тога доба и касније Бог благослови Милутинову државу и он рашири границе свога отачаства.
Приредила редакција СРБског ФБРепортера На Празник Светих Царских мученика, 17.7.2015. Оригинални Манифест Цара Николаја о ступању Русије у рат 1914. налази се у царском музеју у Јекатеринбургу, на месту страдања Царске породице. Чланови редакције […]
Након скоро једанаест година тамновања поново је на слободи генерал-пуковник Владимир Лазаревић, ратни командант Приштинског корпуса. После рата командант Треће армије а затим и први човек Копнене војске. Оне Војске која то […]
На пољу Косову десила се и посветила најнебеснија битка, тог Видоваданка, давне 1389. године. И од тог дана Видовдан постаје најдаље наше небо и причест за висине, да се за то живи и гине.Тај излазак Богу на видјело, на Сретање христовјерне, србовјерне војске јесте Србинов етос и епос, јуначник, болник и трајник.
Многи епископи данас кажу – ако (се успротивим издаји вере, прим. ред.) онда ће ми одлетети капа.
Зар је капа важнија од вере?
А Свети мученици нису бринули о капи. Ни о глави нису бринули.
НЕКА ЛЕТИ И ГЛАВА, АЛИ ВЕРА ОСТАЈЕ ВЕРА!
Садашњост је сувише сурова: Отимају нам земљу која је сва саздана од србских костију и србске крви, од праха предачкога! И још нас приморавају да пристанемо да нестанемо?! Добровољно да нестанемо?! Да не пружимо никакав отпор?! Да им помогнемо да нас униште?!
Господе, милостив нам буди! – Горица Тркуља
ХIII век. У мало село, изгубљено у густим шумама, стиже малобројни одред – ћутљиви тмурни ратници, за које се прича да разумеју језик животиња и умеју да разговарају са ветром. Убрзо постаје јасно да храбри одред тражи несталог младог кнежевића, који је из Великог Новгорода послат са старатељем, и који је затим нестао.
Нажалост то није први пут да нас је председник Србије слагао. Најбоље се завршава у мраку, кад нико ништа не зна и кад нико ништа није чуо, и онда имамо логику свршеног чина. Претпостављам да ће Вучић да каже да је предаја Косова био једини начин да сачува Србију. Нема сумње да је председник обећао Европској унији да ће да реши питање Косова и Метохије тако што ће покрајини признати статус државе.
Уз неизбежно коло на крају, када играју готово сви присутни, па и странци, завршен је осми српски фестивал у Сиднеју.
Остаје присутан дубок осећај заједништва и поноса. Волели бисмо да га пошаљемо свако у свој крај одакле смо дошли у овај далеки град и да га усадимо у све Србе јер је тако лепо певати и играти сложно, поносити се и знати ко си, ма где да си, остати свој, опстати заједно, јер само слога Србина спасава!
18. фебруара 1939. године у Поношевцу код Ђаковице рођен је Момир Војводић, професор књижевности, песник, писац приказа, есеја и полемика и преводилац са руског језика, члан Матице Српске и Сенатор Републике српске. Поносио се својим Српским језиком, ћириличним писмом, Српском православном црквом, а од свих признања посебно је поносан био на Орден Светог Петра Цетињског.
На крају…
Било би поштено и према свима нама, прошлој и будућој Србији, али и према онима који су били учесници одређених историјских догађаја, да после неколико деценија коначно за неким „округлим столом“ видимо „људе из струке“ (историчаре и остале заинтересоване и позване), да седну, сагледају догађаје и чињенице и из других извора, наравно са учесницима који су рехабилитовани, и донесу одређене важне закључке.
Отворено писмо јавности Републикe Србијe поводом суђења др Владимиру Димитријевићу потписало преко сто јавних личности из земље и иностранства
Поновићу по ко зна који пут, границе Србије су неповредиве – то знају сви који се баве међународним јавним правом. Питање статуса Косова и Метохије је одавно одређено. Ова покрајина је саставни део Србије и „питање статуса Косова“ не постоји у међународном праву. Може се преговарати само о модалитетима суштинске аутономије, јер су то захтеви Резолуције 1244 Савета безбедности УН.
На данашњи дан пре двадесет година отпочела је битка на Паштрику која је трајала од 26. маја до 14. јуна. Јавности мање позната од битке на Кошарама, али једнако важна за спречавање копненог пробоја у Србију током НАТО бомбардовања 1999. године.
ФБР НА РУССКОМ – СРБски ФБРепортер
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…