Белоруса који живи у Чешкој, који се борио на страни народних република у Донбасу, шаљу у затвор на 21 годину. Такву казну, примерену хладнокрвном убици, изрекао је чешки Врховни суд. Иако аутор не гаји симпатије према Фадејеву, пресуда у њему изазива  сумњу. И за то постоје два разлога.

ИНОСМИ 7. август 2021.

Белоруса који живи у Чешкој, који се борио на страни народних република у Донбасу, шаљу у затвор на 21 годину. Крајем јула Врховни суд у Прагу изрекао је 42-годишњем Алексеју Фадејеву казну која би била примерена и хладнокрвном убици, а многи људи добре воље, као и локални проевропски настројени Украјинци, буквално су је дочекали са одушевљењем: „Браво, тако муи треба!“ Али, да ли су они правду заменили самообманом?

Фадејев је у прошлости неколико пута путовао у Донбас да би помогао тамошњим наоружаним одредима такозване Доњецке Народне Републике. На суду он је своју улогу описао са стидљивом скромношћу: тамо је наводно радио само ситне послове и није пуцао.

Али његове речи су демантовали видео снимци на којима оптужени уопште не гули кромпир у кухињи, већ у рукама држи гранате и опслужује противтенковско оруђе.

Тужилаштву, чији захтев је највиши суд на крају уважио (првобитно је Градски суд у Прагу оптуженог осудио на 4,5 године затвора), је успело да убеди суд да је Фадејев непосредно учествовао у борбама „како би активно подржао сепаратистичке групе на истоку Украјине, које траже одвајање од ње и стварање независног државног ентитета, такозване Доњецке Народне Републике.“

Фадејев је постао још један у низу њему сличних, који су завршили на оптуженичкој клупи. Раније су чешки судови «због Донбаса» осудили војника Ерика Ештуа из проруске милиције под називом «Чехословачки ветерани  – за мир». Овај човек је добио само условну казну због „службе у страним оружаним снагама“ (и одузет у је чин).

А извесни Павел Кафка из Ческе Будејевице није био те среће, па га је због „учешћа у организованој криминалној групи” Врховни суд осудио на три године затвора. Пре Фадејева још један човек је такође осуђен на 15 година за тероризам, али је до сада успевао да избегне затвор, јер је у бекству.

Чешке службе безбедности заслужују високо признање за свој мукотрпан рад, који је отежао живот свим овим „авантуристима“. Алексеј Фадејев је један од оних ситних зликоваца који савремени свет чине тако неподношљивим. Бранити таквог човека је незахвалан посао, али не учинити то је такође немогуће. Чак и поред тога што заинтересована украјинска јавност аплаудира тој доследности са којом се слични случајеви код нас, у поређењу са другим земљама, приводе крају.

Тим пре, пресуда одмах изазива сумње и то из два разлога. Први је – правнички. Пресуда, наравно, импонује по својој строгости, али је тужилаштво, примењујући овде појам тероризма, отишло предалеко. Фадејев се борио напољу против украјинских снага. Нема речи о томе да је намерно нападао цивилне објекте, за разлику од нашег пензионера Јаромира Балде (који је добио четири године).

Без обзира на сву гнусност њихових поступака, самозванци који управљају Донбасом су оружана формација и боре се против Украјинаца у редовним, иако подмуклим, сукобима. То је што се тиче издвајања основног modus operandi („начин деловања“).

Руски рат против Украјине је игнорисан

Међутим, овде је главни општи контекст. Тужилаштво није могло да оптужи Фадејева за тероризам, а да не квалификује оно што се већ осму годину дешава на истоку Украјине. По мишљењу оптужнице, Белорус се придружио „сепаратистима“ и „организованој криминалној групи“ (за шта су га још „ребнули“), а сви ови појмови по правилу означавају самостална удружења која не зависе од спољних сила.

Испоставља се да су тужиоци, нехотице, изнели визију слично легенди по којој Кремљ од самог почетка крвопролића чува мир, да би сакрио да је од самог почетка лукаво координирао „побуну“ у Донбасу.

Ко је већ заборавио руске „војнике на отпусту“, оборени цивилни авион и мантру „да њих тамо нема“ коју понављају да би прикрили присуство руских војника на територији Украјине?

Када је у августу 2014. толико обећавна украјинска офанзива против „сепаратиста“ поражена директним руским ударом, постало је јасно да ће сви наши хулигани попут Фадејева отићи у Донбас да крше параграф 321 о „служби у страним оружаним снагама“. Чијим – не треба ни наглашавати.

Да се ​​Фадејев не би лако извукао (максимална казна за параграф 321 је пет година), прашки суд је оставио по страни ову подлост руске хибридне агресије, и својом одлуком признао „сепаратисте-терористе“ као фактички аутономне субјекте.

Милитанти, који већ осму годину убијају украјинске браниоце, у неку руку остају грађани Украјине (кажу да међу њима има много представника нарко мафије и других елемената), који су залуђени сопственим идејама и мржњом према прозападном курсу земље.

Међутим, њих никако не занима безусловна независност, како су потврдиле многе конфузне изјаве. Москва је на време интервенисала и они су сада организован, промишљено вођен инструмент руске државне политике. Нема смисла претварати се да се њихове акције врше против воље и без контроле владе Руске Федерације.

Са моралне тачке гледишта, то је тероризам. Али у пресуди се његов прави извор не помиње и он остаје нетакнут. Престанимо да се лажемо, пошто је у ствари Фадејев служио у руским оружаним снагама (занимљиво је да је Ештуа осуђен управо због служења у страној војсци, иако статус Доњецке Народне Републике и даље непромењен).

Он нема чешко држављанство, па зато он није могао ни за шта бити крив пред Чешком. Нема разлога да га наша држава још затвори на 21 годину. Боље је да се он, после издржавања друге пређашње казне, задржи код нас највише пет минута, а да га онда пошаљу тамо где имају мало својих издајника. Код нас их већ имамо у изобиљу.

Наши проруски издајници отаџбине

У вези са овим је и други етички приговор. Чешки приступ украјинском питању већ дуго се одликује двојношћу која је сумњива са моралне тачке гледишта. Наша земља, и сама у прошлости рањена руском експанзијом, пати од проруских издајника укорењених у највишим институцијама, док се медији измотавају над оним што се већ осму годину тамо у Донбасу уопште догађа.

Појам „сепаратисти“ постао је својеврсно средство новинарског реосигурања. На тај начин се може писати о Донбасу без ризика по себе.

У чешкој средини која је, што се Русије тиче, дуго обрађивана заклињањем у медијску „објективност“ и одговарајућом лексиком, писати о руском хибридним снагама значило би изазвати галам, а можда и протест.

Делегације наших суграђана путују на Крим и Донбас, али се владајућа коалиција не ограђује од таквих гестова, а медији редовно дају простор окорелим дезинформаторима. Наша земља чак није била у стању да довољно одлучно реагује ни на први терористички акт који је починила страна држава на њеној територији.

Рекавши све ово, желим да поручим једно: борба за Украјину и животе наших суграђана у нашој земљи мора да се води речју и пером. За немар и непрофесионализам треба слати не у затвор, већ право у пакао. Полиција и правосуђе су дужни да се много строжије односе према онима који, за разлику од Фадејева, радећи за Русе, прете не само Украјинцима негде на истоку, већ и нама у нашој земљи.

Тешко је избавити се од утиска да ће један маргиналац сада све платити за њих и за све нас.

Давид Свобода, историчар и украјиниста, ради у Институту за проучавање тоталитарних режима и у Музеју сећања на 20. век. Издавачка кућа „Академија” припрема издавање његове књиге „Челична јабука. Настанак, развој и узрок украјинског радикалног национализма од 1920 – 1939 године.

____________________________

Изворни текст на чешком
Превод са руског: СРБски ФБРЕпортер

***