Душан Петричић
карикатура: „Сви на изборе“

“Имате ли ви Срби једну добру владу? Не, ми Срби немамо једну добру владу, али… Имате ли слободу збора и договора? Не, ми немамо слободу збора и договора, али… Има ли у државној благајни новца? Не, у државној благајни нема новца, али министар финансија радо чита …“
То је било за време Радоја Домановића.

Преко 100 година је прошло а код нас су се само глумци променили, све остало је чини се исто. Само се малени број родољуба нервира. Били избори, прошли, садашњи, будући. Позиција-опозиција, небитно, за нас је све исто. Медији, Цесид, разне владине и не-владине организације пеглају јавно мнење, креирају нам поглед на свет, визију будућности,…, па зар би ми могли боље одабрати? Очигледно не. Једина смо земља на свету, где народ награђује своје политичаре за беду, сиромаштво, корупцију, издају и продају националних и државних интереса. Насмејани, блазирани, елоквентни, модерни, лицемерни, цинични, сујетни, властољубиви, среброљубиви, народни непријатељи и веле-издајници, упрегли нас у црне кочије на фамозном путу за ЕУ и НАТО. И бичују и мамузају, тек понеко застење, сви остали њиштећи у галоп!

Карикатура: Душан Петричић – ИЗБОР

ИЗБОРНИ ВОЗ НА ПУТУ КА БЕСТРАГИЈИ

Билборди, са којих нам пароле казују да смо у рају или да ћемо тамо бити, показују да се земљи приближава изборни воз. На жалост, то је воз који нас не води никуда. Просечном грађанину Србије, коме су милије шарене лажи него историја, култура, традиција, национална самосвест и биће, држава и коме су очи све веће и веће, а све мање види, као у оној народној “што више гледаш мање видиш!“, као да није стало или не разуме шта се дешава! Ауто, стан, кич намештај, живот без рада и знања, све то на картицу, кредит, почек, ријалити програми,…, обећања и вера у лаж, толико магле поглед, да приче о породици, моралу, нацији, држави им се чине као архаичне бајке и превазиђене вредности! Спотови, где блазирани, намазани и елоквентни аквизитери наших живота, будућности и деце, продају лепо упаковану лаж. Купци смо ми грађани Србије, а цена наши животи, будућност и деца. Спотови су сјајно урађени, модерни и примамљиви, опасно за овај запуштен и напуштен народ.

Занимљиво, како се ближе избори нервоза како код владајуће гарнитуре тако и код опозиције, све је већа. У свом том иначе већ виђеном шаренилу, су и про-ЕУ снаге, које су исто тако нервозне. Тако и квази-опозициони листови престају бити “опозициони“, јер је враг однео шалу. Што су проблеми у ЕУ већи, то наши ЕУропејци више врше притисак да се по сваку цену приближимо ЕУ и НАТО. За време Слобе афирмисане “комби странке“ су опет актуелне! Бизнисмени, авантуристи, политичари свих провенијенција, шпијуни и ко све не, оснивају странке! Свако од њих би(као шакали), још мало да узме од овог запуштеног и напуштеног народа и државе. Зашто владајућа гарнитура расписује превремене изборе а има апсолутну власт? Да ли можда скида одговорност? Објашњење да им треба још 4 сигурних година је исувише прозаично да би било истина, јефтино чак.

Карикатура: Коракс – ИЗБОРИ

Годинама, како власт тако и опозиција нам говоре, како је постојећи изборни закон лош и како га треба мењати. Наравно, нико га није променио и не мења се. Зашто? Свима, и једнима и другима одговара, јер и опозиција уновчава своје опозиционарење. Само у медијима реторично и популистичко-маркетиншки су тобож за промену. Узели опробан Динкићев рецепт позиционог опозиционарења. Па тако се нпр. Вучић сво време на власти понаша као опозиција сопственој влади, а узео је све полуге власти у Србији. Када победе на изборима, сви углас вичу победили смо! Да ли се неко пита, кога? Кога су то они победили!? То је зато, јер класично изборно тело у Србији заправо и не постоји! Класично изборно тело размишља. У Србији се стиче утисак да су сви грађани заправо припадници странака (ових или оних, небитно) и сви су у афекту. Некада си морао бити члан КПЈ, сада уопште и није битно које странке, битно је да си члан. Људи се ирационално сврставају у “навијачке групе“ и гласају за “победнике“. Не само гласају, навијају! Јао онима који нису чланови.

Слободарском духу српског народа у бити не лежи пропорционални изборни систем, који је сада заступљен. У духу наших старозаветних предака је био слободан избор кнезова на саборима и скупштинама, па ако кнез не ваља а ми га заменимо или обезглавимо, како год. У пропорционалном систему нема личне одговорности. Једноставно се сви сакрију иза партије, коалиције. Нема директне везе између народа и посланика у парламенту, које због таквог изборног закона, постављају партије а не изборне јединице односно народ. Тако се парламент претвара у један систем интересних сфера и група, које из својих партикуларних интереса лобирају и заступају не народ , него центре моћи и интереса. Претвара се у акционарско друштво. Партократска свест је толико преовладала да више нико и не размишља о суштини. Зар је битно што ће једни отићи а други доћи или још горе удружити се?!

КАРИКАТУРА: Тошо Борковић – ЕУ

Медији који се иначе сво време баве партијским маркетингом својих ментора и финансијера, тек сада имају материјал за своје пројекције и “тураже“. Тиражи им иначе нису ни битни, спонзора имају довољно. Већ се сада баве резултатима избора и постизборним калкулацијама и тиме додатно замајавају беспомоћни народ. Тако већ сада доводе нацију до избезумљења, када прихвата све, односно свеједно јој је. Доводе је у стање да се након избора, по сваку цену оформи каква – таква влада. С обзиром на то да скоро сви наши политичари имају слугерањски однос до страних моћника и званичника, није им тешко ући у коалицију са супротном страном. Касније, када англо саксонски и ЕУ-ропски комесари то све одобре, формира се влада. У таквим условима фрустрација је неминовна и то вишеструка. Таква влада и министри, негују тиранију и ирационалну мржњу према сопственом народу. Издаја и продаја србских националних и државних интереса је нус-производ такв(их)ог односа према себи, сопственом народу и другима. Како год, све ове комбинације и сваке друге, чине један злоћудан галиматијас, који као канцер разара умируће тело Србије. Гледамо, осећамо и знамо шта следи, исто тако знамо да то не води доброме, а следимо му, чак га кумиримо!

Да ли су у Србији могући поштени избори?

Од када постоје избори, као одраз легитимне политичке воље народа, свуда у свету се краде на изборима, негде мање негде више, код нас много.

ЦЕСИД – ОРГАНИЗАТОР ИЗБОРНИХ КРАЂА У НЕО-КОМУНИСТИЧКОЈ ЕРИ

Често се поставља питање ко организује изборне крађе у Србији последњих година? Цесид као суфлер и диригент РИК-у. Техника је разна и није униформна, тако да јој је тешко определити законитост и доказивост. На многим изборним местима су поткупљени страначки активисти који суштински раде за Цесид и на њиховом су “платном списку“ а не својих странака. Негде се мењају и читаве “штеловане“ изборне кутије, листићи, вреће, …., “дијаспора“, КиМ на чијим је темељима и Слоба кројио изборну вољу грађана, мртви, статистика која није у служби истине по својој дефиницији а посебно у Србији не.

Све наше владе су биле и биће марионетске и избор воље страних држава (англо-саксонаца и германа). Цесид и друге организације у њиховој служби су ту да се не дешавају изборна изненађења.

А посебно је питање зашто нека странка или покрет и поред свега овога, учествује у таквим правилима игре. (Тиме) Питање, зашто странке прихватају крађу на изборима постаје беспредметно. Уновчавање опозиционарења је такође уносно а нема одговорности.

ПРОИЗВОДЊА СТРАНАКА УОЧИ ИЗБОРА

Када анализирате мале странке попут Стеве Драгишића и других, које уочи избора ничу као печурке, њихово учешће на изборима се заправо своди на фолклор, развејавање гласова и подршку режиму или онима који су их унајмили. Странке попут УРС , ЛДП и њима сличне се погурају да пређу цензус и посао је завршен. Није то новина, ДБ сада БИА је и раније стварaла странке по том кључу и пројектовао “вољу грађана“. Наравно КиМ, Срби у расејању, избеглице,…, значи још 20 година ће се у овој земљи знати победник на изборима. Лидере у таквом систему већ сада можемо без неких прекогнитивних способности погодити: Ђилас, Пајтић, Дачић, Вучић, Бајатовић, Динкић, Чеда, Чанак,…

Двери су посебна прича! Да ли?

У оквиру кампање „Не желимо НАТО убице на српском небу“, активисти организација СНП НАШИ, КАНОН и Корак Србије, као и присутни грађани, извиждали су делегацију САД и НАТО-а испред изложених авиона Ф16 на Батајници 2.9.2012.

 

Шта да се ради?

У Србији је на жалост заступљен модификован систем владавине, успостављен још на Другом заседању АВНОЈ-а, 29. новембра 1943. године. Чак и данашњи властодршци су заправо деца и унучад тадашњих анти-Срба, који су узели власт у Србији. Тако да је Србији данас више него неопходан раскид са комунизмом и нео-комунизмом као директним баштинаром комунистичке идеологије.

Како остварити раскид? Сигурно не изборима чија сврсисходност у оваквим условима не постоји.

Раскид можемо остварити формирањем концентрационе или координациона владе (без садашње власти и опозиције) од струковних, не-искомпромитованих и родољубивих људи, која ће припремити слободне изборе на свим нивоима у Србији. Мандат такве владе би био две године, и она би имала за задатак да у том прелазном периоду јасно дефинише србске националне интересе у свим областима, промени Устав, изборни закон и тек онда распише слободне парламентарне изборе.

Избори би били већински и непосредни на свим нивоима:
– сваки посланик би био власник свог мандата док му грађани који су га изабрали не одузму или истекне мандат
– градоначелници би се бирали непосредно
– председник би се бирао непосредно
– начелници региона би се бирали непосредно

У том прелазном периоду би таква кризна влада, имала задатак да доведе у ред и друге области и усклади их са претходно дефинисаним националним интересима Србије: преиспита рад свих НВО у Србији, и законом уреди ту област, преиспита рад свих безбедносних агенција – предузећа (тзв. секјурити) и законом уреди ту област, усклади са Уставом и законом све медије, посебно ТВ станица са националном фреквенцијом, забрани рад свим домаћим и страним институцијама и организацијама, које не поштују устав и закон Србије или раде против националних интереса Србије и интереса грађана Србије, усклади војску, полицију и државну безбедност са националним интересима Србије, итд.

Љубиша Марковић

Љубиша Марковић за СНП Корак Србије

————————–

кратки линк до текста – http://wp.me/p1Fuk8-OF7

14. 2. 2016. за ФБР аутор Љубиша Марковић, приредила Биљана Диковић