Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић рекла је вечерас да је реакција хрватске владе на избегличку кризу нарушила дипломатске односе Хрватске са суседима.

„Наравно да су односи нарушени, о томе пише цели свет, уместо да смо исказали солидарност. Можемо се ми слагати или не слагати с политиком суседних држава, ипак начин на који се то решавало није био у реду. Мислим да треба разговарати, требало се договарати на који начин ће ићи тај избеглички талас“, рекла је Грабар Китаровић.

Хрватски премијер Зоран Милановић рекао је вечерас да се Хрватска „без проблема“ носи са мигрантском кризом, док за Србију тврди да „уопште не контролише своју границу“.

Он је, у интервјуу за „РТЛ Данас“, додао да шенгенски простор, овакав какав је сада, Хрватској није потребан.

Милановић каже да од првог дана избегличке кризе уопште није спомињао Србију, „земљу кроз коју већ месецима пролазе десетине хиљада људи“, а која, према његовим речима, „уопште не контролише своју границу“.

„Ја их ни данас за то не оптужујем. Али да ми неко други дан од почетка кризе из Београда дели савете, а већ годину дана не функционише као држава, па не долазе сви ти људи с Мадагаскара, сви долазе из Србије. Јесам ли ја упро прстом у Србију? Нисам“, рекао је Милановић у интервјуу за „РТЛ Данас“.

На питање шта очекује да ће се догађати на граничном прелазу Барањско Петрово Село, према Мађарској, Милановић је рекао да мисли да неће бити виђене исте сцене као на прелазу Хоргош.

„Мађарска је месецима градила грозан зид који је изграђен према Војводини. Овде нема ничега. Ситуацију контролишемо потпуно, без обзира на сејаче панике и ситне, ситне… ајде да се суздржим“, рекао је он.

На питање да ли се боји да би ова ситуација могла оставити последица на начин да Хрватска никад не уђе у Шенген, Милановић је рекао да се не боји, да је опрезан и да води рачуна о интересима своје земље.

„А овакав Шенген нам не треба. Шенген у којем држава која је улаз, а то је Грчка, уопште не функционише. Па неће Хрватска батина уместо других добијати. Али то ће све доћи на ред. О томе је требало раније мислити“, рекао је Милановић.

Словеначка полиција имала је током ноћи на граничном прелазу Брежје, где је већа група избеглица који су стигли из Хрватске, запосела пут, али је саобраћај јутрос поново успостављен, изјавио је данас генерални директор полиције Марјан Франк.

Он је додао да је међу избеглицама који су запосели друм било и словеначких активиста који су одговорни за ту акцију, али је полиција јутрос те илегалне мигранте померила са тог дела пута и поново успоставила проток саобраћаја.

„Сада смо успоставили систем који омогућава нормалан проток саобраћаја. Сада се слична ситуација догађа са хрватске стране граничног прелаза где је поново дошло до застоја и хрватске колеге су брзо реаговале“, додао је Франк.

Према његовим речима, за сада постоји ограничење железничког саобраћаја јер се у Словенији труде да припреме композицију за мигранте чим се окупи група која би била приближно једнака овој садашњој.

„Све зависи од прилива нових миграната посебно из правца Загреба“, истакао је Франк.

Словеначка министарка за унутрашње послове Весна Жнидар, која је током данас посетила прелаз Брежице, јер је то тачка која је међу најоптерећенијима, изјавила је да је јако задовољна оним што је видела на терену.

„Желела сам да се упознам са ситуацијом на терену и да проверим санитарне капацитете. Сматрам да се за људе који долазе код нас добро брине и да полиција изузетно добро ради“, додала је министарка Жнидар.

Ања Копач из словеначког Министарства за рад и социјално старање такође каже да је задовољна радом оперативних служби на терену.

„Ја сам јако поносна на интервентне службе које су дошле у петак, на позив и молбу цивилне заштите и полиције и одмах поцеле да помажу. Не ради се само о формалностима, ту је и социјална улога, улога социјалне помоћи. Посебно бих поменула податке које сам добила од полиције и службе за социјални рад у коме се наглашава та социјална улога“, рекла је Копач.

Поводом пријемних центара, она је рекла да су центри за социјални рад и хитне интервенције у основи су формирани за рањиве групе.

„Кључно је да уколико се деси да по закону о међународној заштити морамо да обезбедимо, ако се ради на пример о једногодишњем детету без пратиоца, морамо обезбедити старатеља. То је по закону о међународној заштити. Ту се видик та улога где је потребна топла реч и наравно, уколико је потребно, нуди се и психосоцијална помоћ“, додала је Копач.

Премијер Александар Вучић заказао је сутра у 14.30 сати ванредну седницу Владе Србије поводом једностране одлуке Хрватске да забрани теретни саобраћај са Србијом, потврђено је Танјугу у кабинету премијера. Тема седнице Владе биће припрема мера у одговору на неприхватљиво понашење Хрватске.

Хрватски министар унутрашњих послова Ранко Остојић изјавио је данас да ће гранични прелази према Србији, сем на Бајакову, остати затворени све док Србија не промени политику према којој избеглице преусмерава само у Хрватску.

Остојић је навео да је основни разлог одлуци о затварању прелаза политика Београда.

„Отворен је гранични прелаз Хоргош, али они и даље све избеглице преусмеравају према Хрватској. Желимо да се то промени“, рекао је Остојић, преноси портал „Вечерњег листа“.

„Техницки се гранични пријелази могу отворити за сат времена, али претходно Србија мора да промени политику према којој избеглице преусмерава само у Хрватску“, истакао је Остојић током посете Прихватном, шаторском центру у Опатовцу.

До сада је у Хрватску ушло близу 30.000 избеглица, у привременом прихватном центру у Опатовцу налази их се тренутно око 2.450, док је око 500 избеглих кренуло према граничним прелазима, подаци су Министарства унутрашњих послова Хрватске.

Премијер Србије Александар Вучић затражио је од хрватских власти да повуку одлуку о заустављању теретног саобраћаја.

У супротном, како је упозорио на ванредној конференцији за штампу, Србија ће предузети правне мере, а ако то не да резултат – повући ће и контрамере.

Вучић је, поводом саопштења Европске комисије да се избеглице врате Србији, рекао: „Укинули су шенген, укинули Даблин, а сад би да све пребаце на Србију“.

Међународна организација за заштиту људских права „Хјуман рајтс воч“, оптужила је данас македонску полицију за лоше опхођење према избеглицама у транзиту кроз ту земљу, на путу ка Европској унији, а власти у Скопљу су тај извештај оцениле као сумљив.

ХРW је објавила извештај у којем наводи и сведочења миграната о томе да су их македонски званичници „физички и вербално злостављали на граници с Грчком, као и о лошем опхођењу полицајаца у прихватном центру Гази Баба, од јуна 2014. до јула 2015.“.

„Јасно је да Македонија има проблем с полицијским насиљем над тражиоцима азила и мигрантима. То се неће променити, осим ако македонске власти озбиљно не истраже оптужбе и идентификују све одговорне“, рекла је представница HRW, Емина Церимовић, и позвала Брисел да изврши притисак на Скопље по овом питању.

Одговарајући на оптужбе, портпарол македонске полиције рекао је да је ова извештај сумњив, јер HRW не открива имена миграната и тражилаца азила чија сведочења наводи.

У овом извештају, HRW наводи да се већина интервјуисаних представила псеудонимима из страха за своју безбедност, пренео је АФП.

„Ако циљ није да се тенденциозно укаља име Македоније, већ да се заиста помогне тим људима, спремни смо да спроведемо истрагу о оптужбама“, рекао је портпарол полиције, Иво Котевски.

ХРW је интервјуисала 64 мигранта и азиланта, укључујући седморо деце, од којих су многи дозивели злостављање македонске полиције, нарочито на граници с грчком и у прихватном центру Гази Баба у Скопљу.

Они су испричали да их је полиција тукла пендрецима, ударала, шутирала и вређала.

У неким случајевима, они су били шибама приморавани да трче иземеђу два реда полицајаца, који су их пендрецима ударали по леђима, раменима и глави, наводи HRW.

Управа царина саопштила је данас да се због затварања јединог прелаза на граници са Хрватском за транспорт робе, Батровци-Бајаково, формирала колона теретњака дуга око 10 километара.

Подсећајући да је тај прелаз затворен од поноћи, из Управе царина поручују да теретна возила и даље могу да улазе у земљу и да се промет одвија нормално, као и на путничком прелазу, где је задржавање уобичајених 15 минута.

Шеф тог граничног прелаза Ненад Вукчевић рекао је да хрватска страна затварање прелаза „оправдава безбедносним разлозима“.

За оне који се, како каже, већ налазе у колони на излазу нема довољно маневарског простора за окретање шлепера како би је напустили и покушали да пређу на неком другом прелазу.

Мађарски парламент усвојио је данас, двотрећинском већином, закон којим даје овлашћење влади да распореди војску која може да користи маневарску муницију, како би помогла у спречавању илегалних миграната да пређу границу.

Закон омогућава војсци да користи гумене метке, пиротехничка средства, сузавац и пиштољ који кроз цев испаљује мрежу за хватање људи, наводи се у саопштењу објављеном на сајту мађарског парламента.

Националистичка странка Јобик, која се залаже за још строже мере, подржала је странку десног центра Фидес, премијера Виктора Орбана, у гласању којим је закон прихваћен односом 151 према 12, у 27 уздржаних, од 199 посланика, преносе агенције.

Прихватном центру за избеглице у Прешеву данас је достављено 900 ћебади, 700 комплета постељина и 350 јастука, саопштено је из Делегације Европске уније у Србији.

Ово је наставак помоћи од 15. септембра када је том центру испоручено 10 мрезастих контејнера, резервоар за воду и мобилни тоалети, додаје се у саопштењу.

Помоћ долази у оквиру програма „Европски прогрес“ у вредности од 240.000 евра, од чега Делегација ЕУ финансира 78 одсто а Влада Ссвајцарске 22 одсто

Намењена решавању хитних потреба избеглица попут одлагања отпада, снабдевања водом и санитарних потреба, које су идентификоване у сарадњи са Министарством рада, запосљавања, борацких и социјалних питања и Комесаријатом за избеглице.

У последњих 24 сата кроз Прихватни центар прошло више од 4.000 мушкараца, жена и деце из Сирије, Ирака, Авганистана… Избеглице до Прешева долаже преко Миратовачког поља на које улазе из суседне Македоније.

Они свакодневно стижу у групама – од неколико дестина до неколико стотина, али се у Прешеву задржавају кратко – да се региструју и мало одморе, мада има и оних који одмах настављају пут ка Београду и северним границама Србије.

Европска унија сања ако мисли да ће систем обавезних квота за прихват избеглица решити избегличку кризу, изјавио је данас у Прагу мађарски министар спољних послова Петер Сијарто.

„Право решење је да ЕУ поново преузме контролу над својим границама“, рекао је Сијарто.

Сијарто је ово изјавио у Прагу на маргинама ванредног састанка шефова дипломатија земаља Вишеградске четворке.

Том састанку присуствује и министар спољних послова Луксембурга Жан Аселборн, чија земља тренутно председава Унијом, пренела је мађарска агенција МТИ.

У Прагу су се окупили министри спољних послова Пољске, Чешке, Словачке и Мађарске.

Граничи прелаз између Хрватске и Словеније – Брегана, који је у недељу неколико сати био блокиран због протеста избеглица, поновно је затворен за сав путнички саобраћај због новог прилива избеглих особа, јавила је Хрватска радиотелевизија.

На Брегани Словенци подижу ограду, а словеначки медији наводе да се на словеначкој страни граничног прелаза обављају припреме за постављање шаторског насеља у случају да избеглице, ипак, уђу у земљу.

Словеначка полиција потврдила је да је за саобраћај затворен и гранични прелаз Хармица, кроз који је у Словенију последњих дана такође ушло више стотина избеглица, које се смештају по словеначким прихватним центрима, региструју и упућују даље према Аустрији.

Граничне прелазе с Хрватском, преноси Хина, посетила је и министрарка унутрашњих послова Весна Гјеркеш и рекла да словеначка полиција контролише ситуацију и да је врло задовољна оним што је видела.

Словеначки медији наводе да је тамошња полиција на граници подигла степен приправности, јер је најављено да ће на граничне прелазе ускоро доћи 2.000 избеглица, након што су се пријавили у хрватским приступним центрима и јер се наставља њихов долазак у Хрватску из Србије.

До сада је у Хрватску ушло близу 30.000 избеглица, у привременом прихватном центру у Опатовцу налази их се тренутно око 2.450, док је око 500 избеглих кренуло према граничним прелазима, подаци су Министарства унутрашњих послова Хрватске.

Румунски премијер Виктор Понта изјавио је данас да је став Мађарске у управљању избегличком кризом „антиевропски“ и „срамота за Европу“.

„За сада се држим мишљења које је слично ономе које имају српски, хрватски и аустријски премијери, Европска комисија и генерални секретар УН – да је мађарско управљање кризом неевропско и срамота за Европу“, рекао је Понта, пренела је агенција Агерпрес.

За изградње ограде на граници Мађарске са Румунијом, Понта је рекао да нема никакве везе са европским духом, додајући да је „бесан због мешања Будемпеште у унутрашње политичке ствари у Румунији“.