Пол Луис

Британски Гардијан

14 Децембар 2010

Косовски премијер је шеф Албанске мафијашке организације одговорне за шверц оружјем, дрогама и људским органима широм источне Европе, према иследничком извештају о организованом кримниналу Савета Европе.

Хашим Тачи је идентификован као шеф криминалне мреже која је почела са криминалним  „рекетирањем“ у годинама пре Косовског рата 1999, да би отада држала гвоздену контролу над косовском владом.

Овај извештај са налазима двогодиншње истраге, који наводи изворе америчког ФБИ-аја и остале обавештајне изворе је дошао у посед Гардијана. У извештају се наводи да је Тачи током задње деценије употребом насиља остварио пуну контролу над трговином хероина. Тачијеви блиски сарадници су оптужени да су тајно пребацивали преко границе у Албанију киднапована лица, по окончању рата, где је један велики број Срба био убијен ради својих бубрега, који су продавани на илегалном тржишту.

У приштинском окружном суду, је данас започео судски процес против оптужених за трговину људским органима, који су откривени од стране полиције  2008. Тај случај- у коме се тврди да су органи одстрањени из тела сиромашних жртава, у клиници познатој као Медикус- речено је, да је повезан са случајем  „крађе“ људских органа од стране ОВК(Ослободилачке Војске Косова) у 2000-ој години.

Све се ово дешава у пресудном моменту за Косово, које је у Недељу одржало своје прве изборе, од када је прогласило независност од Србије 2008. Тачи у овим изборима „проглашава“ победу и настоји да формира коалицију са опозиционим партијама.

Дик Марти, иследник кршења људских права на челу ове истраге, ће представити овај његов извештај европским дипломатама из свих 47 земаља чланица на састанку у Четвртак.

Његов извештај наводи да Тачијева повезаност са организованим криминалом датира дуже од једне деценије, када су „они“ који су били лојални његовој Дреничкој групи постали доминантна факција у ОВК

Извештај наводи да је супериорност ове групе преко осталих подељених група у герилском покрету, омогућила Тачију и његовим сарадницима да преузму контролу над „најмрачнијим криминалним активностима“ у којима су косовски албанци били укључени јужно од границе у Албанији.

За време Косовског конфликта, Милошевићеве трупе су одговориле на нападе ОВК, „оркестрацијом“ најужасније кампање етничког чишћења албанаца на косовској територији. Процењује се да је око 10,000 убијено од стране српских трупа.

Марти је нагласио, да је међународна заједница одлучила да- док је на једној страни осуђивала српске злочине- на другој страни игнорише ратне злочине почињене од стране ОВК, надајући се да ће на тај начин да постигне неку краткорочну стабилност.

Закључио је да су у време Косовског рата и скоро целу  годину после рата, Тачијеве паравојне јединице спроводиле дивљачку освету против Срба, Рома и етничких Албанаца оптужених за „колаборацију“ са непријатељем.

Тачи и четворица других чланова Дреничке групе су именовани у извештају као непосредни извршиоци и организатори „убистава, тамничења, пребијања и саслушавања“. Та иста сурова ОВК факција је контролисала већину косовске владе током задњих десетак година уз подршку Западних сила, које су једино покушавале да очувају какву такву стабилност у климавој „држави“.

Извештај детаљно описује како су ОВК команданти имали кључну улогу у регионалним криминалним активностима у задњој деценији.

У извештају се наводи дословце: „Из строго поверљивих извештаја које су настали током задње деценије, се види да агенције за борбу против наркотика и трговине дрогом, из најмање пет земаља, су оптужиле Хашима Тачија и друге чланове Дреничке групе да су насиљем преузели контролу над трговином хероином и другим нарокотицима.“ Марти додаје: „Тачи и остали чланови Дреничке групе су у континуитету навођени у обавештајним документима као кључни „играчи“ ове мафијске структуре организованог криминала. Ја сам проучавао те различите, и веома обимне извештаје, са осећајем гађења и моралног згражавања.“

Мартијева истрага је званично наложена, након што је бивша главна тужитељка за ратне злочине Хашког трибунала Карла Дела Понте известила да је била спречена да саслуша старије команданте ОВК.

Њена најшокантнија тврдња је била, за коју је захтевала додатну истрагу, да су терористи ОВК тајно пребацивали заробљене Србе преко границе у Албанију, да би им тамо вадили органе.

У извештају се наводи, да иако није урађен у форми криминалне истраге и због тога не може да донесе вердикт невиности или кривице, ипак је успео да пронађе неке доказе који потврђују наводе Карле Дела Понте. Извештај открива да је ОВК  држала заробљене Србе на шест тајних локација у северној Албанији.

Тачијева Дреничка група „има највећу одговорност“ за те импровизоване илегалне затворе и за судбину српских заточеника.

У оптужби се наводи судбина „шачице“ заробљеника који су били пребачени у импровизовани затвор северно од Тиране, где су убијени ради бубрега.

Извештај наводи следеће: „И када су трасплатолози хирурзи потврдили да су спремни да оперишу, заробљеници су извођени појединачно из „безбедне куће“, убијани на споту од стране ОВК џелата, а њихова још врућа тела хито пребачивана у „операциону клинику“.“

Иста лица, косовски албанци и страни држављани, која су вршила ова зверска убиства, су данас повезана са случајем Медикус, наводи извештај.

Марти критикује Западне силе које су надгледале стварање косовске „државе“, што су пропустиле да косовске „званичнике“ на челу са Тачијем суоче са правдом. Он критикује „поражавајући недостатак политичке воље једног дела међународне заједнице да ефективно кривично процесира бивше вође ОВК.

Извештај закључује: „Знаци повезаности између криминалне класе и највиших политичких и државних званичника су исувеше бројни и исувише озбиљни да би смели да се игноришу.

Фундаментално је право грађана Косова да сазнају истину, и то целу истину, и истовремено то је кључни услов помирења између заједница и у интересу просперитетне будућности „земље“.“

Очекује се да ће извештај бити формално усвојен од стране комисије ове недеље, а налази ивештаја ће ићи пред европску скупштину следеће године.

ФБР превод- Миодраг Новаковић

Извор: http://www.guardian.co.uk/world/2010/dec/14/kosovo-prime-minister-llike-mafia-boss

—————————————————————————————————————————-

Пише: Пол Луис

Британски Гардијан

Понедељак, 24 Јануар 2011

НАТО ДОКУМЕНТИ, ДО КОЈИХ ЈЕ ДОШАО ГАРДИЈАН УЗ ПОМОЋ ТАЈНИХ ИЗВОРА, ОПТУЖУЈУ КОСОВСКОГ ПРЕДСЕДНИКА ВЛАДЕ ЗА КРУПНЕ КРИМИНАЛНЕ АКТИВНОСТИ.

Косовски председник владе Хашим Тачи је идентификован као једна од најкрупнијих риба организованог криминала у његовој „земљи“, тако је судећи према западним војним обавештајним изворима, тајно достављених Гардијану.

Нато документ, који је означен као „строго поверљив“, указује на то да су САД и друге западне силе, које стоје иза косовске владе, већ више година уназад, имале изузетно документоване податке о криминалним активностима косовске владе.

Они такође идентификују другог главног владајућег политичара на Косову, који има везе са Албанском мафијом(из Албаније), а за кога тврде да у великој мери контролише бившег герилског команданта Хашима Тачија.

Ти документи, који у заглављу носе референцу „САД КФОР“, пружају детаљну информацију о организованој криминалној мрежи на Косову- базирано на извештајима западних обавештајних служби и доушника. Географска мапа косовских криминалних група, је овде изложена детаљно у контексту породичне (клановске) и пословне повезаности.

Савет Европе би требао сутра да формално захтева истрагу поводом објављених докумената који наводе да је Тачи шеф „мафијашке“ мреже одговорне за шверц оружја, дрога и људских органа, за време и по окончању косовског рата 1998-99. Оптужбе за трговину људским органима су биле посебно назначене у резултатима званичне истраге Известиоца о кршењима људских права Дика Мартија, прошлог месеца.

Његов извештај је директно именовао Тачија и више других виших косовских званичника, који су „деловали“ у оквиру Косовске Ослободилачке Војске (ОВК), као особе директно умешане у организовани криминал, изазивајући крупну дипломатску аферу- у време када је Гардијан дошао у посед тог документа, прошлог месеца.

У извештају се наводи, да се Тачи користио „кампањом насиља“ у контроли шверца хероина,  а посебно се потврђују сумње да су након окончања рата са Србијом, он и његови сарадници надзирали криминалну групу која је убијала Српске заточенике да би продала њихове бубреге на црном тржишту.

Скупштина Савета Европе у Стразбуру ће водити полемику о Мартијевим налазима и гласаће о доношењу резолуције, која ће покренути криминалну истрагу. Очекивано је да ће таква одлука бити усвојена великом већином гласова.

Косово је постојало као протекторат УН-а од завршетка косовског рата па до 2008, када је формално прогласило независност од Србије.

Тачи, који је поново изабран за председника владе прошлог месеца, је сво време био снажно подржаван од стране водећих НАТО чланица. Његова влада је одбацивала Мартијев извештај као део Српске и Руске завере да би се дестабилизовала његова „лепршава држава“.

Индикативно, последњи „процурели“ документи долазе од стране КФОР-а, водеће „мировњачке“ НАТО снаге одговорне за безбедност Косова. Управо КФОР трупе су интервенисале у косовском рату 1999, помажући да се заустави етничко чишћење од стране снага Слободана Милошевића.

Ноћас је НАТО изјавио да је покренуо унутрашњу истрагу поводом ових процурелих докумената, који су аналитичке обавештајне процене настале око 2004, непосредно пре него што су албанци кренули у погром против Срба.

У овим документима, Тачи је означен као „највећа“ од свих крупних риба организованог криминала. Такође је исти значај придат Џавиту Хаљитију, бившем шефу логистике ОВК, који је сада блиски савезник председника владе и старији парламентарац његове владајуће “PDK” партије.

Хаљити, који би требао да се нађе сутра у оквиру косовске делегације у Стразбуру, је играо водећу улогу у покушају јавне дискредитације Мартијевог извештаја.

Истовремено, обавештајни извештаји НАТО-а наводе да се иза Хаљитијеве улоге угледног политичара, крије водећи мафијашки гангстер који сво време са собом носи чешки пиштољ калибра 9мм и поседује кључни утицај и контролу над косовским председником владе.

Они га описују као „стварну снагу иза Хашима Тачија“, док се у једном од тих докумената наводи да Хаљити има чврсте везе са Албанском мафијом и косовском тајном службом (КШИК). Извештај наводи да је Хаљити „мање више контролисао“ финансирање косовског рата крајем 90-их, нагло се обогативши у том периоду, пре неог што је сав тај новац „пресушио“. Као резултат тога, Хаљити се посветио организованом криминалу огромних размера, тврди овај извештај.

Такође се наводи да је био веома упетљан у проституцију, и шверц оружја и дрога, и да је у ту сврху користио један хотел у Приштини као своју базу. Хаљити такође „ради“ као политички и финансијски саветник председника владе, али према овом извештају, у том односу се не зна ко је коме „газда“. Хаљити се користи лажним пасошима приликом путовања у иностранство, због тога што се налази на „црној листи“ више земаља, укључујући САД, тврди овај извештај.

Хаљити се повезује са интимидацијама својих политичких опонената на Косову и два конкретна убиства, која датирају са краја 90-их година, када су унутрашњи обрачуни у оквиру ОВК резултирали безбројним убиствима.

Један од убијених је био политички „конкурент“, који је пронађен убијен на „косовској граници“, непосредно након свађе са Хаљитијем.

У опису другог убиства, младог новинара у Тирани, се као референца се наводи председник владе (без отворене оптужбе Тачија); али се зато, уз наводе америчких и НАТО обавештајних извора, у том делу документа наводи да је Хаљити повезан са тим „крволочним“ убиством, да би се извештај потом навео следеће: „Аљи Ука, новинар из Тиране, који је подржавао покрет за независност, али га је истоврмено критиковао у штампи- Ука је брутално унакажен са сломљеном флашом и шрафцигером 1997. Његов цимер у то време је био Хашим Тачи.“

Хаљити је такође именован у Мартијевом извештају, на основу обавештајних анализа и извештаја америчког ФБИ-аја и енглеског МИ15.

Марти у извештају наводи да је Хаљити био један од Тачијевих блиских сарадника који је лично наређивао, и у неким случајевима лично учествовао у- убиствима, хапшењима, пребијањима и „саслушањима“ за време и непосредно по окончању рата.

Хаљити је одбио сваки коментар на ове наводе. Истовремено, у интервјуу медију Балкански Инсајдер, прошле седмице, он је одбацио Мартијев извештај као политички и створен да дискредитује ОВК. „Није ме изненадио такав извештај. Већ годинама пратим такве оптужбе и њихов садржај је политичке природе.“- Хаљити је изјавио.

Али се сложио са проценом да ће Савет Европе вероватно изгласати резолуцију која ће отворити званичну истрагу од стране ЕУ мисије правде на Косову, познатије као ЕУЛЕКС. „Мислим да је то компетентно истражно тело“, он је изјавио, „То је европско истражно тело. Ја не мислим да постоји могућност да истрага ЕУЛЕКС-а може да буде под утицајем косовске или Албанске политике.“

У одговору на ове оптужбе из обавештајних извора НАТО-а, ноћас је представник за штампу косовске владе изјавио: „Такве оптужбе  већ круже преко једне деценије, задњи у том циклусу је Мартијев извештај. Све је то базирано на „рекла казала“ и лажним српским обавештајним изворима.“

„Истовремено је наш председник владе позвао ЕУЛЕКС да изврши истрагу, и обећао пуну сарадњу за правосудном мисијом у вези тих скандалозних оптужби.“

„Влада Косова наставља да подржава јачање владавине закона на Косову, и ми ћемо сарађивати са нашим међународним партнерима да би обезбедели да криминалу нема места на Косову.“

ПУТ У СТРАЗБУР

Било је потребно више од две године истраге у трговину органима, да би она стигла до Европског Парламента, грандиозне грађевине у Стразбуру, која је истовремено седиште Европског Савета.

Формална истрага о трговини људским органима је настала као резултат открића бившег главног тужиоца Хашког Трибунала Карле Дел Понте, која је тврдила да је била спречена у истраживању злочина почињених од стране ОВК.

Њено највише шокантно откриће- непотврђени извештаји да је ОВК убијала заточенике ради крађе органа- је резултирало у формалну истрагу Дика Мартија.

Његов извештај, објављен прошли месец, је навео да постоје докази да су команданти ОВК шверцовали српске заточенике преко косовске границе да би „вадили органе“ неутврђеном броју Срба.

Те његове тврдње, које ће бити предмет парламентарно гласања Европском парламента сутра, су отишли и „корак даље“, оптужујући председника владе и неколико виших косовских званичника за учешће у организованом криминалу више од једне деценије.

Превод: Миодраг Новаковић

Извор: http://www.guardian.co.uk/world/2011/jan/24/hashim-thaci-kosovo-organised-crime

Сет Џеј Френцман

25 Нов 2010

У свом последњем чланку(Крвава Коегзистенција, Нов.23), један од Израелских водећих новинара-истраживача проучава сву бизарност и ужас, као и мало познате корене трговине људским органима  на Косову. Скоро сви умешани у те прљаве послове су били људи од угледа и на положајима у својим срединама.

Средином Новембра, светски медији су известили да је Интерпол расписао потернице за седморицом чланова илегалне групе за трговину људским органима. Они су били оптужени за руковођење клиником под називом Медикус у Приштини, главном граду Косова. Већина медијских кућа је била жустра у објављивању чињенице да су двојица осумњичених, именованих у Интерпол извештају на 46 страница, били Израелци. Показали су много мањи интерес у идентификовању осталих чланова тог интернационалног ринга- Турака и Албанским муслимана.

Само је један Изреалац, Моше Харел, био тражен од стране Интерпола у вези са организацијом. Други Израелац, Заки Шапира, је био наведе као осумњичен помагач- без подизања кривичне оптужнице. Турски доктор и пет Албанаца су кривично оптужени за њихове улоге у више кривичних дела попут „трговине људима и нелегално обављање медицинске професије.“

КОРЕНИ ове организације сежу наизглед само до блиске прошлости. Судећи према извештајима, Луфти Дервиши, уролог и професор на Приштинском Универзитету, је посетио једну конференцију у Истанбулу, 2006. На тој конференцији се распитивао за некога колегу који би могао да врши трансплантације органа. Убрзо га је контактирао турски држављанин, хирург Јусуф Сонмез, који је био познат у „свету илегалне трговине људским органима.“

Сонмез чак има свој веб сајт на коме тврди да је комплетирао студије хирургије на Истанбулском Универзитету- Медицинском Факултету 1984, и да је експерт у пресађивању бубрега.  Према новинарском чланку од 3 Новембра у Хуријету он је такође радио у турском министарству здравља. Прво пресађивање са живог донора је урадио 1993, да би по његовим тврдњама до 2006 урадио више од 1,300 пресађивања бубрега. У 2005 је имао своју приватну болницу у Истанбулу. Турски медији наводе да је његова болница судски затворена после полицијске рације 2007, а он и његов брат Булент ухапшени. Тада је само условно осуђен.

Сонмез је опет дошао у сукоб са законом због крађе људских органа 2008. Његова докторска дозвола је суспендована и било му је забрањено да се бави својом професијом шест месеци- што су локални медији оценили као „млаку“ казну. У то време Турске новине су га називале „Турским Касапином“, а Харијет гаје чак назвао „Франкештајном“. 2010, када је обелодањена његова умешаност у трговину људским органима на Косову, он се појавио у Азербејџану, потпуно слободан да настави да се бави својим „крвавим бизнисом“. Његов статус у овом моменту није јасан.

Током 2006, у врхунцу своје моћи, док је руководио својом клиником (пре полицијске рације и затварања клинике), Сонмез је контактирао косовског албанца Дервишија. Након тога је контактирао Турчина-Израелца Харела, који је према влади Косова рођен 1950 у Турској. Харел је наводно „идентификовао, регрутовао и пребацивао жртве, као и руководио исплатама кеша пре операција.“ Сонмез је такође контактирао Шапира, који има богати криминални досије у области трговине људским органима. Шапира је својевремено био Шеф одељења за пресађивање бубрега у Белинсон Медикал Центру у Пети Тикви у Израелу. Такође је био члан Белагио Специјалне Групе за „глобалну транспортну етику“. Почетком 1990-тих, да би избегао етичку комисију због разних прекршаја, он је побегао у Турску. Шапира је 2007 ухапшен у Турској; где је успео да се повеже са Сонмезовом болницом. Након свега, Сонмез је довео Харела и Шапиру у Приштину да помогну са „радом“ Дервишијеве клинике. На челу клинике је формално био Дервишијев син Арбан. Илир Рећај, косовски званичник из министарства за здравство, је издао клиници дозволу за обављање уролошких прегледа, што је према Интерполу било само камуфлажа за „оно“ што се тамо уистину дешавало.

У Октобру 2008 сумњу полиције је привукао случај сиромашног човека који је нађен напуштен на Приштинском аеродрому, још незалечен након „вађења“ бубрега. Након тога је уследила полицијска рација на Медикус клинику где је откривена читава организација за трговину људским органима, која се бавила намамљивањем сиромашних и очајних људи из земаља попут Турске и Русије, обећавајући им 15,000 евра, а потом продавајући њихове органе и до 100,000 евра. Након ове полицијске акције Рећај је добио отказ, а 4-ог Новембра је ухапшен Харел.

НО СУДЕЋИ према другим изворима изгледа да се пипци ове афере протежу много даље. Српски магазин Блиц тврди да је Дервиши учествовао у убиствима и отимању органа Косовских Срба који су били отети од стране Албанских терориста у време Косовског рата 1999.  После рата настављене су гласине да Косовски Албанци држе Српске затворенике у логорима у близини Косовске границе са Албанијом.

Контигент Шпанског КФОР-а је покушао упад у село Врело (дејствујући на основу информације о заточеним Србима у том селу), али им је наређено да се врате на почетне позиције. Бивши Главни Тужилац УН Трибунала за ратне злочине на територији Југославије, Карла Дел Понте, је у својој књизи из 2008 тврдила да је најмање 300 Срба убијено ради трговине њиховим органима, на краткој дистанци од Косовске границе у Албанском градићу Бурелу. Озлоглашена „клиника“ у Бурелу је постала позната као „жута кућа“, али требало је да прође време све до 2004 да би била посећена од стране тима УН-а који је истраживао наводе оптужбе. У то време, од свих доказа су успели да пронађу свега неколико трагова људске крви.

Према Блицу, током Косовске кризе 1998, један сведок је изјавио Српским ратним тужиоцима да је лично видео Др Лутфија Дервишија на локацијама где су вађени органи Српским затвореницима да би касније били продавани. Други Српски извор такође тврди да је Шапира био умешан 1999 у организовање вађења и трговине органима, и према часопису Политика, он се појавио исте године у Македонији да би учествовао у сличној „операцији“. Та тврдња је утемељена на томе што је Шапира био повезан са круговима из Турске који су подржавали косовске Албанце у току рата.

Што год да је случај, изгледа је недавни скандал са трговином људским органима само једва видљиви део мрачног облака који се надвија над Косовом годинама, и које (Косово) је постало Европски центар за трговину људима и људским органима.

То што чини цео овај случај тако шокантним је да су скоро сви умешани били угледни професионалци у својим срединама. Професор из Приштине, члан Косовског Министарства Здравља, Истанбулски доктор и пионир у трансплантацији органа, и бивши Шеф трансплантационе службе у Беилинсону. Какве су то демонске силе ушле у те људе? Каква је то мрачна коегзистенција, где се Турчин и Израелац удружују да краду људске органе?

Да ли та организација има корене у прљавом рату који се дешавао на Косову 1998-1999? Анти-Израелски и анти-Семитски медији би желели да усмере фокус на Израелску умешаност у трговину органима, али оно што овај случај показује је то да цела позадина ове приче иде много дубље и има много више узнемиравајуће корене.

Коментар редакције „Балканских Студија“:  Наравно да се ништа од овог не би дешавало да администрација у Приштини није ОВК(Албански мафијашки насилници) око којих, својих интернационалних патрона-  Вашингтон (први и пре свих других) је уздигао огромни заштитни зид „ћутања“ да би спречио било какве оптужбе, које би могле да поткопају лажи које „оправдавају“  НАТО рат 1999 и његове последице.

Превод: Миодраг Новаковић

Тимоти Бенкрофт Хинчи

(Timothy Bancroft-Hinchey)

Правда Русија

13 Децембар 2010

Треба честитаи Хашиму Тачију. Управо је успео да сам себе прогласи Председником владе земље која не постоји (и по међународним законима никада неће), након што је водио једну од најмонструознијих терористичких организација у варварске злочине и тероризам, мучења и силовања, отмице и убиства. Он је пример чудовишта- претвореног- у принца, не-етички и неморално подржаног од стране једног дела међународне заједнице, упркос томе што за њега постоји легалан судски налог за хапшење због терористичких активности.

Све честитке Хашиму Тачију бившем команданту албанске терористичке групе „Ushtia Çlirimtare ë Kosovës“, или Ослободилачке Војске Косова, групи за коју је сам признао да је чинила терористичке злочине против цивила да би створила „проблеме“ Српским властима. Као вођа Демократске партије Косова, он сада тврди да је постао председник владе након управо окончаних избора овог викенда, првих парламентарних избора од проглашења такозване независности ове Српске провинције. Проблем је у томе, како може да буде председник владе земље која званично не постоји под важећим нормама међународних закона?

Аутобус УН са српским цивилима нападнут од стране албанских терориста.

Шта је стварна прошлост ОВК? Поред оптужби за депортације хиљада албанских девојчица у ОВК контролисане проституционе мреже у Италији, то је укратко историја трговине дрогом, трговине људима, мучења, силовања и убистава, терористичких аката и психопатског убијања цивила. Командант ОВК, Хашим Тачи је лично поставио Рамуша Харадинаја као команданта Метохијског региона, да би тамо спроводио „стратегију“ ОВК.

А каква је стратегија оваквих злочина?

Да овде споменемо само неколико примера, 24-ог Марта 1998, се одиграо терористички напад на српску полицијску патролу у селу Дубрава, општина Дечани, како је сама ОВК потврдила усвом оперативном извештају. То је само била најава Харадинајевог унапређења, када је тај психопата, постављен од Тачија, извршио десетине убистава.

До Септембра, 39 људских лешева су откривена око Глођана, где је Харадинај успоставио своју команду, све су то била убиства ОВК. У току Септембра, откривено је још 13 тела српских цивила- овај пут тела мушкараца и жена- су откривена у каналу који је улазио у Радоњић језеро.

Фебруар 17, 2001. Цивилни аутобус који је превозио децу је нападнут од стране албанских терориста. 40 мртвих!

У Децембру, ОВК је своју „активност“ усмерила на децу. 14-ог Децембра, 1998, Панда ресторан, ресторан за омладину је изрешетан мецима. Шесторо српске деце је убијено у том још једном свирепом нападу ОВК на беспомоћне цивиле. У сваком од тих напада се појављује име: Харадинај. А  како је он за све то награђен? Зашто би се он ставио на чело Алијансе за будућност Косова, и то након што га је Хашки трибунал након дуго очекиваног и дугачког периода истраге, коначно оптужио по 37 тачки за ратне злочине, 2005-те. И онда у 2008, га потпуно ослободио.

И након што је одрадио прљави посао трговине дрогом за албанске мафијашке босове Насера Кељмендија и Екрема Луку, тај „политичар“ је уживао у вечери са вином на Капитол Хилу (у Вашингтону) у организацији свог домаћина конгресмена Бенџамина Гилмана, који му је помогао да прикупи новчане прилоге за своју партију.

Српски дечак устрељен од стране албанских терориста.

За сада толико о Тачијевом „минијону“, а шта је са самим Тачијем? Да наведемо само Призренски Масакр у 1999, када је преко 300 ненаоружаних српских цивила нападнуто суровом силом; Црквене реликвије су уништене, албански терористи су мокрили по српској православној цркви, десетине монахиња су силоване… такви ужаси које су чинили албански терористи су настављени у првим годинама ове деценије, у Грачаници, Пећи, у Рачаку, да би у Августу 2003 био почињен још један масакр над српском децом у Гораждевцу.

Тачи је од стране српских власти добио статус терористе, још давне 1997, када је издат судски налог за његово хапшење поводом правоснажне пресуде у Косовском Окружном Судум под ознаком: Процес К-1745, члан 331 и 334 Кривичног закона, где је осуђен на 10 година затвора за кривична дела тероризма против српске полиције и државних установа, која датирају још од 13-ог Маја 1993. Која дела прецизно?

20 Јун 2000. Српски цивили масакрирани секирама од стране албанских терориста.

Напади оружјем, гранатама, заседе, убиства и мучења цивила, укључујући напад на средњу школу са гранатама, и напад на касарне Југословенске војске у Вучитрну 1996. Након 1997, тај терориста-чудовиште је био одговоран за више терористичких напада широм српске провинције Косово, да именујемо Вучитрн, Подујево, Митровица, Дечани, Штимље и Пећ.

Албански терористи, наоружани и опремљени од стране САД, радосно показују одрубљену главу српског банкарског службеника.

Етничко чишћење је било још једна од Тачијевих омиљених метода, углавном против ромске популације. Цигана. Српско министарство унутрашњих послова је приписало десетине убистава рома од стране ОВК, под Тачијевом командом, праћених са безбројним случајевима покушаја убистава, десет силовања и покушаја силовања и 41 случајем киднаповања, провалама, уништења имовине,  подметања пожара…

И сада , која се од тих нација које су признале илегалну државу Косово, усуђује да званично угости то људско чудовиште? И када то учине, сви ми треба да се потрудимо да подсетимо те нације- домаћине, кога, или „шта“ то њихове владе примају са највишим почастима.

Превод: Миодраг Новаковић

Извор: http://english.pravda.ru/opinion/columnists/13-12-2010/116185-hashim_thaci-0/

——————————————————————————————————————

Saying it, so you don’t have to.

It happens to Christian Serbs every day in Kosovo- Young Albanian Muslim desecrating Serbian Christian Orthodox Church, while NATO occupiers just stood by (Pictured> Anti-Serbian Riot in March 2004)

Since I recently posted a nice letter by a Mexican Catholic named Gamalieth, I am reminded that I never cross-posted a fabulous 2010 interview with my favorite Irish Catholic, Mary Walsh. Since there is otherwise no English-language record of it online, it’ll be here for future referencing:

“Mary Walsh: I am a witness to the truth about Kosovo”
Pecat Magazine-Serbia, Aug. 15, 2010
Interview by Natasa Jovanovic

1. Ms. Walsh, you have spent several years in Kosovo working for the international community. What ideas of that region did you arrive with — how were you prepared for, and what instructions were you given prior to your arrival in Kosovo — and what ideas did you leave with?

I first came to Kosovo in August 1999 with an Irish NGO, I worked as a volunteer with them in Pec for a total of 14 months. I received a general briefing before I departed but in actual fact received very little concrete information because the people briefing us did not know much. However, on the 24 August as I travelled from Skopje to Pristina, I was given a detailed account of recent happenings in the villages we passed on the way to Pristina. It was only later I realised that the houses I saw burning in all the villages we passed could not have been torched by the Serbian defence forces as the ethnic Albanian driver told me, not least because the Serbian forces had withdrawn almost ten weeks before — but these houses were burning as we passed them. It was only after I got to know Kosovo better that I realised the villages we passed had been without exception Serbian villages with some Roma communities as well which had been torched by the UCK [or KLA]. This experience was repeated several times with drivers, all ethnic Albanians, detailing the crimes that had happened against them perpetrated by the Serbs but every time they pointed out a destroyed village I subsequently learned they were Serbian, for example the village of Dolac near Klina which had an old medieval monastery and church overlooking it.

Without exception, every driver passing Dolac would point out the poor Albanian village and the mosque on the hill which had been destroyed by the Serbian forces. However, it is a matter of record that Dolac was a Serbian village and there had never been a mosque there. These types of experiences made me seriously question what had actually taken place in Kosovo. I have never left Kosovo in the sense that I travel there regularly nor do I plan to leave anytime in the near future. I am a witness for the truth.

2. As you know, the terror against the Serbian Orthodox holy places did not begin yesterday. It has been going on for decades. Why, do you think, that fact is no longer of interest to the creators of the New Order in the Balkans?

I am only too well aware of the destruction of holy places in Kosovo. I recorded evidence of this systematic and well co-ordinated destruction myself and on many occasions my life was threatened. On one occasion on 8 December 2003 an Irish friend of mine and a Russian nun accompanied me to Bogorodica Leviska, in Prizren where we photographed all the frescoes. I did not know then that we would be amongst the last to see those wonderful frescoes and certainly the last to take a pictorial record of them before they were destroyed in the March 2004 pogrom. All three of us were lucky to get away unharmed as a crowd surrounded our car and we beat a hasty retreat reversing at speed down a narrow street chased by the mob. To date, more than 150 holy places around Kosovo and Metohija have been destroyed — all since UNMIK and NATO arrived in June 1999, and yet who in the West is aware of it let alone prepared to say anything about it.

3. Why is the official Washington unable to establish a link between September 11 in New York and March 17 in Kosovo? Why is the destruction of the two towers of the World Trade Center a greater crime than the destruction and torching of hundreds of Christian churches in the middle of present day Europe?

There is a force in human behaviour that should never be underestimated. It is the need to save face. There is very little that people (and in particular men in positions of power) will not do in order to avoid the admission that they have made a mistake. Governments will persist with the lie rather than lose face. For NATO to admit that there was any connection between the two crimes they would need to examine their own actions and in my opinion that is never going to happen.

4. According to all available information, the Albanian separatist government of Kosovo needs a couple of [the] most famous monasteries, which it would present in the future as “cultural monuments of Kosovo”; [it’s] most certainly not present[ed] as holy places of the Serbian Orthodox Church. How do you interpret this “beauty salon cosmetic intervention” approach and what do you think is hidden behind it?

In all official correspondence that I have [read] in recent years, it would appear that these remaining few monasteries are simply a token presence that will at some stage in the future come to be regarded as tourist attractions generating income for the people of the new Kosovo. That is part of the strategic development plan of international donors which will culminate in a regional cultural centre in Prizren operating in close co-operation with the Turkish government. As someone who was in charge of the Returns Programme to Kosovo since 2001 – for the largest donor organisation in Kosovo – I advocated in every possible way for the return of the displaced to their ancestral homes. I argued that return had to be linked to the restoration of destroyed holy places including churches, graveyards and monasteries many of which had formed the ecclesiastical centre of the settlement. This pattern of settlement was not unknown to me, being from Ireland where many towns and villages grew up around monastic sites in the medieval era and before. It goes without saying that my ideas for return met with little support or success. Indeed a previous plan to return some 10,000 Serbs between late 2001/2 put forward by Andrew Whitley, a UN official, led to his being replaced and the end of that particular plan. Perhaps the best way to think of it would be to consider the words of one former UNMIK official in charge of returns in Kosovo who told me in my office in Belgrade in February 2005 that Return to Kosovo was “just a smokescreen to trick the Serbs.”

5. In your opinion, how right are geostrategists, historians and even many theosophists who maintain that the conflict of religions and civilizations in Kosovo is equally important for the destiny of humanity as the one in Jerusalem?

In my opinion what you refer to as the conflict of religions and civilizations is equally important wherever it is happening.

6. You are probably aware of official and unofficial discussions of the possibility of His Holiness the Pope’s visit to Niš, the birthplace of Constantine the Great, for the bimillenary celebrations of his Edict of Milan (313), which officially ended the persecution of Christians in the Roman Empire.

When I tried to discuss the on-going persecution in Kosovo with the Papal Nuncio in Belgrade in June 2005 I got the distinct impression that my information was not welcome. I went to see him with an outline of what was happening to communities in Kosovo initially focusing on the Croats in Letnica village in Vitina municipality. As they were Catholic, he was Catholic and I was Catholic I thought we would have a common language. After twenty minutes listening to my catalogue of human rights violations he began fidgeting with his mobile phone and making obvious signs that my time was up. I did not even get to discuss in detail the abuses committed against the Serbs and their places of worship. I told him that as fellow Christians we had a duty to protect our brothers and sisters in Christ. He responded that the Vatican was following UN Resolution 1244, at which point I stated that if they were then they were the only ones who were. At this point he politely showed me the door but not before I gave him a little lecture on ‘Whited Sepulchres’ and ‘Pharisees’, people with nice facades but rotten on the inside. Strange that I should have to remind a Papal Nuncio about basic Christian principles.

My main concern is human rights. At the moment I am studying International Human Rights Law; I believe that all people should live in dignity free from discrimination. I believe that human rights are universal rights and all persons should be able to exercise their rights. However, this is not the case in Kosovo. Not all people are able to exercise their rights — neither civil and political nor economic, social and cultural rights. The on-going denial of basic human rights to those displaced from Kosovo in not being able to return or access their properties, and to those who remain in Kosovo — particularly those who live in the enclaves, in container camps, military barracks and collective centres south of the Ibar [River] and the displaced Roma in the camps north of the Ibar — should be highlighted by NGOs and Human Rights Defenders but this is not the case. These people have no voice.

I am not a theologian and therefore feel unqualified to write about ecumenism or issues surrounding the pope’s proposed visit. However, I think we need a new Constantine if we are to save Christianity in the 21 century and beyond.

7. Based on your personal experience, can you tell us how you saw the Albanian authorities in Kosovo, the Albanian people and their everyday life?

The Albanian authorities have very little actual authority except at municipal level where they have carte blanche to do what they want including falsifying cadastral records and discriminating against what they see as minority ethnic groups or indeed anyone opposed to their vested interests. After working in Kosovo for more than eight years I would say that the Kanun e Lek, the traditional and customary practices of Albanian clans, has more to do with everyday life in Albanian society in Kosovo than any form of statutory legal practice or the modern rule of law.

8. At what point did you begin to realize what the presence of the Serbs means to Kosovo and what is their situation in Kosovo, and what was the key reason for your taking a different perspective and basing your conclusions on your personal knowledge of the situation?

I follow a Human Rights perspective and quite soon after beginning work with the largest international donor in Kosovo I realised that human rights and development aid was targeted at the majority community in Kosovo. I started working on projects with Serbs and Roma communities in early 2000 which did not make me very popular either with the local population or with their international mentors. Perhaps being Irish I have a keen appreciation of the need to question authority especially when that authority is blind to gross and systematic human rights violations.

9. As a Roman Catholic and an Irish woman you have continued to monitor analytically and to write about the situation in Kosovo. What motivates you to do this?

One can leave Kosovo but Kosovo never leaves one. No matter where I am whether it is in Kosovo or outside it I continue to work towards redressing the many wrongs that were committed there in the name of peace since 1999. I firmly believe that the truth must be told and that there is a pressing need for a more accurate, more balanced and more truthful account of the tragedy that has unfolded in Kosovo since 1999.

10. Do you understand Serbia and Kosovo as well as you understand your native Ireland?

American soldiers smiling, while in background Serbian house goes up in flames- destroyed by Albanian terrorists- who enjoyed „protection“ from NATO occupiers (March 2004)

Between June 1999 and 2004 a war of terror was unleashed against an innocent civilian population who were unarmed and unprotected. Every town was ethnically cleansed of its Serb and Roma populations as well as many villages. Properties were seized, houses burnt, lands were illegally occupied, people returned to find roads, car parks, factories and petrol stations built on their properties. This all happened in a UN Protectorate which was under the effective command of NATO. People displaced from Kosovo came from more than 30 ethnic groups. Detention camps were opened up by the KLA/UCK in many parts of Kosovo and most of those who ended up in the camps were never seen again.

The UCK operated with impunity armed not only with sophisticated weaponry and explosives but with lists of those whom they had earmarked for death [and] also conveniently with lists of the households that had handed in whatever weapons they had.

Regarding Ireland, on many occasions during my time in Kosovo the resemblance to what happened in Ireland’s province of Ulster stuck me forcibly, things like the ethnic cleansing of the native population, the re-granting of their lands to newcomers, the destruction of the oldest monasteries and churches, destruction of entire settlements, the renaming of places in a new language although often preserving remnants of the old name spelt differently as if to say the new inhabitants were there all along. All this occurred supposedly as part of the New Order created during the reign of the Tudors in particular under Elizabethan England’s ‘civilisation’ of Ireland.

NATO occupier- unknown American Colonel vandalizing Serbian Church’ by curving his name in „centuries old“ Serbian monastery in Kosovo…

 http://www.juliagorin.com/wordpress/?p=2460&fb_source=message