Гост медијске куће „Центар”, у емисији „Интервју”, био је ванредни професор Правног факултета, Приштинског универзитета др Дејан Мировић. Тема емисије је била повезаност режима Мила Ђукановића у Црној Гори са режимом Александра Вучића у Србији.
Док се све ово наведено не обезбеди, информисаност, учешће у широј и стручној расправи да будемо питани и безбедни од 5G зрачења, тражимо да се поштују наша Уставна права на здравље, здраву животну средину и тражимо од државе да нас заштити увођењем Мораторијума на 5G у Србији!!!
„И зато ми предлажемо да у некој следећој Влади мора да постоји Министарство за породицу које би централизовало све државне активности у правцу помоћи породици. Ми сматрамо да је борба против беле куге најважнија тема будуће државне политике. То подразумева помоћ младим брачним паровима, решавање стамбених питања за младе брачне парове, затим помоћ самохраним родитељима. То подразумева и бригу о старачким домаћинствима којих је све више у Србији, и то подразумева бригу практично о сваком појединцу у Србији, јер је и он на различите начине део породице и свакога грађана сматрамо породичним човеком који треба да буде збринут у социјалном, здравственом и образовном смислу“, истакао је Обрадовић.
Имајући све ово у виду, бесмислено делује изјава његове светости патријарха Иринеја да се председник Србије лавовски бори за Косово и Метохију. Није јасно како, када он снажно подржава локалне сепаратистичке изборе који су супротни Уставу Републике Србије. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ подсећа грађане Србије да се Александар Вучић заклео на Миросављевом јеванђељу да ће чувати Устав Србије а сада га овако сурово гази.
Врање – Ратни ветерани у Србији последње две деценије покушавају да својим предлозима утичу на закон који регулише њихов статус и права које им држава дугује с обзиром на њихову жртву, али оно што су постигли на том пољу је симболично, јер сматрају да су и даље третирани као социјални случајеви, што не желе да прихвате.
У емисији ГОВОРИ ДА БИХ ТЕ ВИДЕО – Радио Београда 2, о свом животу и борби са бешчашћем говори Милоје Стевановић (Грешни Милоје), један од најуспешнијих малих привредника у Србији, власник компаније КМН, аутор 18 књига, чувар традиције, вере, језика и најбољих одлика српског народа.
Не значи да појединаца или групица које промовишу идеологије сличне фашизму у Србији нема. Али оне су на маргинама политичког живота. Ниједна релевантна политичка партија то није.
Овај текст није критика. Он је молба свим актерима политичког живота да ублаже реторику у име успостављања националног јединства које нам је потребно као хлеб, да би смо преживели.
Јавни скуп у покрету „Србија без ГМО“, у оквиру међународног протеста „Марш против Монсанта-Бајера“, одржаће се у Београду у суботу 18. маја од 11 часова.
Уз Друштво српских домаћина, организатори скупа у Београду су Савез пољопривредних инжењера и техничара Србије и Удружења грађана Ко нам трује децу и Здрава Србија.
Електронска петиција „е-1837“, за доношење закона о кажњавању свих у Канади који поричу да је оно што се десило у Сребреници геноцид, ушла је у прву фазу процедуре у парламенту ове земље на основу потписа 3.500 муслимана из ове земље.
У знак протеста због учешћа Француске у НАТО агресији, проф. др Светомир Стожинић пре две деценије, у јеку бомбардовања, демонстративно је вратио високо одликовање које је 1977. добио од те земље
И после ових осам недеља могу да поновим: „Ово није краљ Петар Први, ни свој, ни мој, ни српски, ни историјски, ни географски“.
На ноге, јер у Србији сте, поносници у којој су мајке зарад најсветјих идеала и вере пресвете обукле толико црнине да се њоме три пут може опасти ваш САД!
Није проблем што је држава дубока већ што је туђа, или – сви смо ми Владимир Д.!
Захваљујући постојању дубоког чиновништва дубоке државе у Србији могуће је да данас, у XXI веку, слободан човек у Србији пролази кроз Процес раван ономе који је тако бриљантно описао Кафка. У њега можеш да уђеш, али не можеш да изађеш. У њему имаш обавезе, али немаш права. У њега те не позивају него те смештају. У њему нема оптуженог него испљуваног. У њему нема оптужнице него медијске сачекуше. Он се не води у судницама него на киосцима. У њему нема записника него усмених обавештења.
Док се не створе услови за васпостављање јединственог националног парламента, прави опозициони „парламент“, који контролише извршну власт, треба да се бави правим проблемима, тј. проблемима о којима се није могло говорити у „режимском“ парламенту, због тираније већине.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…