Врање – Ратни ветерани у Србији последње две деценије покушавају да својим предлозима утичу на закон који регулише њихов статус и права које им држава дугује с обзиром на њихову жртву, али оно што су постигли на том пољу је симболично, јер сматрају да су и даље третирани као социјални случајеви, што не желе да прихвате.

Ветерани на трибини у Врању. Фото: С.Тасић/ОК Радио

Прва јавна расправа, од укупно најављених 12, о најновијем Нацрту Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, коју је организовало Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, одржана је у понедељак у Врању.

Око педесетак бораца, представника њихових удружења, као и чланови породица, покушало је да укаже на проблеме са којима се они у реалном животу сусрећу.

Ветерани сматрају да суштинске и стварне проблеме постојећи закон није регулисао, а ако најновији предлог који би требало да се нађе пред посланицима, као такав буде усвојен, практично се ништа у тешком и понижавајућем дружтвеном положају ових људи неће променити.

Ненад Нерић, државни секретар Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, појашњава у чему се најновији нацрт закона разликује у односу на постојећи, тачније које новине доноси.

– Практично, то је нов текст, који сублимира све досада постојеће прописе, неколицину закона и других подзаконских аката, који су заиста у широком дијапазону, од закључака Владе до закона који обрађују посебне категорије.

Желели смо да обједињавањем свих тих прописа дођемо до једног закона који ће важити за све борце на територији Републике Србије – каже Нерић.

Са друге стране, ветерани не деле такво мишљење. Један од њих је и Драгољуб Стошић, председник Удружења “Српски ратни ветеран Врање”, који указује да је Србија једина земља у окружењу која још увек нема закон о правима бораца.

– Претходним законом, који је важећи, обухваћени су ратни војни инвалиди и чланови породица погинулих бораца.

Међутим, сва остала популација, борачка популација, конкретно борци који нису рањени и који нису погинули, нису обухваћени.

Сада овим Нацртом закона ми смо први пут обухваћени, али само тако што смо признати, то је једино, ништа друго, никаква права нам нису дата.

Ми смо уложили велики број примедби на Нацрт закона и очекујемо да ће бар нешто од тога да се усвоји – очекује Стошић.

Жељко Вукелић, председник Удружења учесника оружаних сукоба на простору бивше Југославије и генерални секретар Савеза ратних војних ветерана, наглашава да се нацрт закона односи према ветеранима по принципу “онај који није ништа закачио у рату, нема никаквих права”.

– Ратни ветерани још увек немају закон, немају никаква права, а управо тај закон треба да садржи то што би једна држава требало да уради како би се одужила борцима.

Ако постоји воља државних институција да се ови проблеми реше, онда Србија треба да гарантује право ратних ветерана који у њој живе, без обзира на њихово порекло, што се тиче простора бивше СФРЈ – напомиње Вукелић.

Најновији Нацрт Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица Ненад Станић, ветеран са Кошара, карактерише као закон о социјалним случајевима, а не бораца, ратника и ветерана.

– Лично, не желим да ме држава третира као социјални случај, него да сви ми имамо статус на основу рана и дела, односно жртве, а не да имамо неки социјални статус где би ми стално нешто молили, кукали, тражили и добијали неке мрвице и задовољавали се са њима, док држава држи комад хлеба нама ускраћен, све ове године.

Од 1991., па до последњег рата 1999. године, наша права нису загарантована, у нацрту се не помињу људи који су учествовали у сукобима на југу Србије, а доста њих је ту рањено и доста њих је погинуло, а такође се не помињу ни они који су се борили 1998. године, што је недопустиво.

Наша нека незадовољства не можемо да искажемо свих ових година, слуђени смо политикама, целокупно друштво је подбацило, институције, медији, сви редом.

Ми захтевамо оно што постоји у околним земљама, а првенствено формирање борачког министарства кроз које би људи остваривали своја права, што би значило да је држава показала жељу и вољу да решава ове проблеме.

Тај третман и са овим законом ће бити исти. Такође, тражили смо и раније да Видовдан буде Дан ветерана, што за сада није наишло на слуха.

Имамо проблем посттрауматског стресног поремећаја и немамо подршку државе да се носимо с тим. Третирају нас као лудаке и будале са ратишта због овог проблема.

Не осећам се побеђено, али се осећам издано од државе и од целог друштва.

Када конкуришемо за посао, сви су скептични када се помене да смо учесници рата.

Много тешко ми долазимо до посла, такође и по питању здравствене заштите нисмо покривени адекватно.

Генерално, у свим тим основним стварима ми смо заиста угрожени – закључује Станић.

Он као задњу опцију у борби ветерана за остваривање права бораца наводи протесте. Учесници расправе су у писаној форми предали министарству своје предлоге и примедбе на нацрт овог закона, који ће се ускоро наћи у скупштинској процедури усвајања.

Након трибине у Врању, расправа је настављена у Лесковцу. У наредних двадесетак дана трибуне ће се одржати у Крагујевцу, Ужицу, Сјеници, Краљеву, Сомбору, Зрењанину, Новом Саду, Зајечару, Београду и на крају у Нишу 3. јуна.

С.Т.

Извор: ОК Радио

Фото: С.Тасић/ОК Радио

***

ПОВЕЗАНО:

*РАТНИ ВЕТЕРАНИ: Борићемо се за своја права!

———–

14.5.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић