У знак протеста због учешћа Француске у НАТО агресији, проф. др Светомир Стожинић пре две деценије, у јеку бомбардовања, демонстративно је вратио високо одликовање које је 1977. добио од те земље
Шта је ново у чињеници да већ други дан, ево, нико у Србији није званично питао његову екселенцију је ли њега срамота због оног што су његови сународници урадили Србији 1999. године? Због све оне побијене деце, невиног народа? Је ли га срамота због пуних онколошких одељења, патњи, страдања којима нема краја?
У вежби ће учествовати 1.600 припадника оружаних снага Хрватске, Словеније, Мађарске, БиХ, Албаније, Црне Горе, тзв. Косова, САД, Пољске, Француске, Велике Британије, Литваније, Северне Македоније, Италије и Немачке.
Повећање своте намењене финансирању УНМИК-а већ годинама је предмет размирица између западних држава са једне и Русије и Кине са друге стране, јер Вашингтон и Лондон траже начин да постепено укину мисију која је на КиМ од јуна 1999. године на основу Резолуције 1244 Савета безбедности.
Да ли уопште Дан победе, и постоји, у правом смислу те речи, или је изгубио своје суштинско значење, док нам капу кроје НАТО великодостојници, и слуге истих??? За коју, и какву државу се та Црвена беретка борила? Зар у овој земљи, све што је честито и свето, мора да се укаља и осрамоти?
На фрески осликаној под кровом величанствене Цркве успења Пресвете Богородице у Варварину су трајно упамћене невине жртве бомбардовања моста: Тола Апостоловић, Зоран Маринковић, Стојан Ристић, Миливоје Ћирић, Драгослав Терзић, Војкан Станковић, Ружица Симоновић, Ратобор Симоновић, Милан Савић и најмлађа међу њима, 15 годишња, Сања Миленковић. Постали су анђели чувари, цркве и народа Темнића. Заувек.
Дана 7. маја 1999. године, центар Ниша засут је касетним бомбама. Тринаесторо људи је погинуло, међу њима и трудница од 26 година, а 18 људи је тешко рањено.
Догађаји у Рачку били су вешта манипулација ОВК да би изазвали међународниу војну интервенцију против Срба, у чему су имали подршку тадашњег шефа мисије ОЕБС-а Вилијема Вокера, изјавио је репортер француског „Фигароа“, сведок дешавања на Косову Рено Жирар.
Вечна слава хероју!
Миленко Павловић, пилот херој, одлетео је у бесмртност, 4. маја 1999. године у 12 часова и 35 минута.
Сам на 100 душманских авиона!.
Мурино 1999 је назив за монструозни злочин који су починили авиони НАТО пакта када су 30. априла 1999. године стравично бомбардовали србско село Мурино, општина Плав на сјевероистоку Црне Горе. Том приликом је убијено шесторо цивила, од чега троје дјеце млађе од 14 година. Рањено је осморо Срба, цивила.
Обележавајући двадесет година од НАТО бомбардовања СР Југославије свакако треба да се подсетимо и једног значајног догађаја који се одиграо у тим данима, а који на много начина сведочи о везама Српске […]
Тог Васкрса су гађали жестоко. У центар душе. Гађали су Христа отпалим анђелима цинично названим милосрдни. Спрдали су се са Богом, убеђени да земаљска снага нема границе. Од Нерона, Наполеона до Хитлера, сви насилници су веровали у моћ силе. Брутално и богохулно су се такмичили ко ће побити више људи
Наиме, народна душа је као и душа детета. Кад Србину Рус поклони кликер, он је уверен да је то учињено чиста срца. Зато он тај кликер носи као амајлију у џепу и спава с њим под јастуком. Кад му Американац поклони лопту, он је не чува него је напуцава о зид или у трње да би је ваљда што пре пробушио, или је тресно у неку далеку рупу с траговима пиралена или осиромашеног уранијума из 1999. године.
* „Британци у Сарајеву су формирали су обавештајни центар, који води Муслиман… Губе из вида да овде сваки човек осећа поштовање према Русији и ономе што Русија ради. Био сам са Путином најмање десет пута, никада није рекао да нешто треба да се уради, увек је питао како може да помогне и замолио је да чувамо мир. Ако је то малигни утицај, онда сам ја први на списку руских људи“
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…