Одборници бајинобаштанске скупштине недавно су једногласно усвојили Декларацију о заштити и неговању ћирилице, која предвиђа низ конкретних мера како би се популаризовало коришћење нашег писма.

Конференција за новинаре

Постепено потискивање ћирилице, до Великог рата јединог писма у овом крају, и која је нит што повезује културу кроз векове, слава и значај знамените Рачанске преписивачке школе неки су од разлога што су, на предлог двојице одборника и донели декларацију која брише страначке разлике.

Одборник и предлагач Декларације Зоран Раковић, рекао је да је Бајину Башту историја обавезала да буде пионир тог подухвата.

„Мислим да нема лепшег примера који може да нас политичаре сједини у нечему што исто мислимо“, рекао је Зоран Раковић.

Декларација је обавезала бајнобаштанску Народну библиотеку Милош Требињац да у највећем проценту набавља књиге писане на ћирилици.

„То зависи од издавача, они би требало да што више књига штампају на ћирилици. Мада, ћирилица је доста заступљена поготову од када је Србија самостална, тај проценат је чак и 60 одсто у корист ћирилице“, наводи књижничар Драгана Зечевић.

Предлагачи Декларације истичу да им је обавеза да заштите ћирилицу посебно у месту у ком је настала чувена Рачанска преписивачка школа.

„Ниједног тренутка не мислимо да је латинично писмо мање вредно, али дајемо предност нашем изворном писму и ономе што смо наследили од предака. Она је неотуђиви део историје српског народа и наш потез је логичан“, каже подносилац акта Зоран Раковић.

Други предлагач је био Синиша Спасојевић.

„Натписи из прошлости су углавном на ћирилици. Међутим, касније што је створено, то је углавном латиница, страни називи, све је мање књига на ћирилици. Ми се трудимо и некако планирамо декларацијом то променимо и да Бајина Башта постане град ћирилице“, навео је Спасојевић.

Натписи у граду, на пекарама, адвокатским канцеларијама и другим, ћирилице се држе одавно. Циљ декларације јесте да награди оне који користе традиционално ћирилично писмо и популарише их у свакодневици, али и да приближи и подсети на лепоту и значај ћирилице.

Ученици, волонтери – ЋИРИЛИЧНА БАШТИНА

„Декларација је дала неке конкретне мере, неких седам-осам мера: од набавке књига на ћирилици у већем обиму, што се тиче библиотеке, оснивања манифестације која је веома значајна, дана ћирилице“, рекао је Спасојевић.

Путоказ у центру Бајине Баште показује далеке градове из којих све чешће туристи долазе у овај крај где се надају да ће ћирилица постати још један заштитни знак којим се поносе.

Чланови РАДНЕ ГРУПЕ манифестације ЋИРИЛИЧНА БАШТИНА

У галерији Установе „Култура“ данас је одржана конференција за медије поводом манифестације „Ћирилична баштина“ која се од петка до недеље одржава у Бајиној Башти.

Овом приликом представљен је комплетан програм манифестације која је проистекла из Декларације о заштити и неговању ћирилице коју је у марту усвојила Скупштина општине Бајина Башта.

Највећи део овогодишње манифестације одвијаће се у Установи „Култура“ али су одређени сегменти везани и за манастир Рача и Основну школу „Свети Сава“.

Новинарима су се обратили чланови радне групе која је на основу Декларације формирана и чији је задатак да раде на предлагању мера за заштиту и неговање ћирилице на територији општине Бајина Башта. Радна група је у протеклом периоду највише радила на организовању прве манифестације „Ћирилична баштина“ али су успели да реализују и неке конкретне мере за очување ћирилице.

ИЗВОР: РТС, zoomue.rs, Televizija 5 Uzice, Дрина Инфо/ГЗС, фото и видео конференције за новинаре ФБ Зоран Раковић

———

21.5.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић