Русија је прославила Дан словенске књижевности и културе. Главни гала концерт одржан је на Црвеном тргу. На једној позорници има више од 30 хорова који броје око хиљаду људи, солисте водећих оперних трупа, руски популарни пјевачи…
Оно што ни комунисти нису учинили у Русији, чине сада нека србска господа, пишу и издају листове и књиге латиницом. Па чак су у доба комуниста и неки свештеници штампали своје билтене латиницом. Ти Срби просто, не знају шта раде. Они не знају, да одбацити ћирилицу, значи одбацити половину Православља, одвојити се од ове србске писмености из прошлости, трампити боље за горе. То значи и увредити свете апостоле словенске Кирила и Методија, огорчити до крви србски народ и навући проклетство од Св. Саве.
У галерији Установе „Култура“ данас је одржана конференција за медије поводом манифестације „Ћирилична баштина“ која се од петка до недеље одржава у Бајиној Башти.
Право повјесно признање српским реформаторима и њиховом револуционарном резултату антицрквеног рада обзнањено је ове године говором премијерке Србије Ане Брнабић поводом прославе Дана Републике Српске. Премијерка је као историјске узоре „нашег драгоценог наслеђа“ навела имена Вука Караџића и Доситеја Обрадовића, а чије су дјело касније помогли српски научници техничких наука.
Данас ћирилица умире тихо у свим српским земљама, готово без икаквог отпора, управо као последица спровођења вишедеценијског старог необјављеног државног програма латинизације Срба. Више није потребно подстицање и усмеравање тог процеса погубног по њихово духовно биће, јер су они преварени од стране своје елите да ћирилица нестаје стихијно, као да раније над њом није вршено никакво политичко и државно насиље и да хрватска латиница није унесена у српски језик политичком одлуком комуниста из 1954. г.
Пошто је прошло више од годину и по дана откад је од самог министра културе помпезно најављено да ће ћирилици бити боље, а његов предлог још није ни ушао у скупштинску процедуру, овим писањем се жели показати зашто Скупштина Србије у садашњем сазиву никада неће о томе расправљати, а вероватно ни оне будуће.
Невероватно је да држава не жели да реши тако битно национално питање, какво је питање језика који је код Срба срж националног и културног идентитета. Неће нас Европа натерати да уредимо ову област. Плашим се да нас управо та Европа и спречава да заштитимо свој језик и писмо.
Латиница није српско писмо, иако је у двадесетом веку доста писано на њој. Међутим, она је увезена, посебно је натурана после Другог светског рата у име српско-хрватског језичког заједништва и братства и јединства. На хрватској страни није било тако, ћирилице није било, чак ни за Србе у Хрватској. Нема никаквих разлога, нити потребе, да се латиница озакони као равноправна ћирилици.
Свима треба да буде јасно да не постоји „српска латиница”. То је измишљотина „обарених” Срба који би да нам увале крлежевштину, хрватски књижевни стандард и хрватску ортографију као кукавичије јаје у наш језик.
Народима са својим традиционалним писмима не пада на памет да се својих писама одричу, јер постоје националне вредности које им много више значе од голе функционалности. Да ли смо ми гори од других? Наравно да нисмо, а били бисмо гори ако бисмо се одрекли идентитетски важног дела своје националне културе.
У појединим местима грађани плаћају и казне, јер систем не прихвата уплату написану ћирилицом. У неким градовима, када покажу поруку у Паркинг сервису поништава се казна, али у другим местима нема толеранције. Због тога грађани желе да оба писма буду равноправна.
У овом конкретном случају и у овако нерегуларним условима сматрам да сам oправдаo своје одазивање за учешће у Ћирилици јер сам успео да саопштим неке врло важне ствари које и те како погађају режим управо по стратешким питањима: односу према Русији, питању Косова и Метохије, питању медијских слобода и др.
Треба се упитати откуд толика храброст лингвистима да пркосе свом народу његовим превођењем из ћириличко-православног у латиничко-католички културни образац.
Морамо српски језик и ћирилицу бранити на свим нивоима. А да бисмо је бранили на свим нивоима, ми прво морамо ћирилицу да осећамо као нашу духовну вертикалу, као нашу историју, као нашу прошлост, као нашу традицију.
Мени је поразно кад ме неки студенти питају да ли морају да пишу ћирилицом. Поразно ми је ако они ћирилицу не осећају као своју историју, а још је горе ако не знају историју српског језика, а то значи – историју српског народа.
ФБР НА РУССКОМ – СРБски ФБРепортер
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…