– Они нису расписивали референдум!!!

– Они такође „нису имали децу за ратовање“, већ за живот – частан, витешки и у Бога верујући… Али, када се вера, држава, територија и народ нађу на удару, тада су постајали оно што су једино и могли – Христови ратници који не желе туђе, али НЕ ДАЈУ СВОЈЕ!

– Племство, витезови, себри, нису Србију бранили саопштењима, конференцијама за штампу, писаним протестима, стерилним и упорним указивањем на „Бранковиће“… већ су „сабљу“ припасавали, дете у колевци прекрстили и пољубили… и у битку за Бога, Србију и породицу своју, кренули.

Требало би сви ми, који имало образа и савести сачувасмо, да у срамоти нашој на сутрашњи Видовдан из куће не изађемо, јер како да кнеза Лазара у очи погледамо.

Шта ћемо му одговорити када нас упита:

– Јесте ли ме браћо из кивота „васкрсавали“, на главни трг поставили како бих вас надахњивао и чувао… да бисте ме сада уз некакав папир, било Бриселски или референдумски, на милост и немилост новим агарјанима везаног оставили???

– Хоћете ли то исто урадити и са Обилићем у Грачаници? Са Душаном Силним и Архангелима његовим у Призрену?Са Светим краљем у Дечанима? Са Престоном Патријаршијом у Пећи…?

Споменик кнезу Лазару, главни трг (и кружни ток) у Косовској Митровици

Плашим се сутрашњег Видовдана. Плашим, јер ће нам, не променимо ли се и уздигнемо сада и одмах, овај или већ следећи Видовдан бити на суд и на осуду и пред Богом и косовским јунацима, који ће нас, заслужено, посећи мачевима својим светим, јер смо борбу њихову, животе и чисте душе њихове, оскрнавили губавим нашим грехом саможивости, страха и себичности.

Знам, многи ће сутра и на даље, једноставно ставити слушалице на уши, црне наочаре на очи (и није ми јасно како се уопште крећемо и функционишемо без белог штапа?), заобићи ће Лазара и уз блуз, џез или турбо-фолк музику, натенане у башти некој писати свој пројекат, понизно се осмехивати за донацију коју или се у кафани откинути певајући… и то је (њима) ништа друго, до… „ВИДОВДАН“!

Срећан ти Видовдан народе мој успавани… Не, не успавани, већ жмурећи! Будан си, знам, видим те. Правиш се само да спаваш и чекаш да се неко други за тебе „пробуди“. Али пази, може те тај лажни сан одвести у онај прави, вечни сан!

А куда ћеш онда кукавче и КАКО на очи и пред Богом и Лазаром и косовским мученицима и јунацима???