Златне медаље освојили су Тодор Цветановић, Марија Пињић, Катарина Станковић и Ана Мијушковић, сребрне медаље Сара Милошевић и Александар Вујчић, бронзане Ана Радовић, Александра Газикаловић, Урош Филиповић и Вељко Ђондовић, а специјалну награду Димитрије Рајчић.
Интервју Биљане Живковић са тадашњим директором Културног центра Србије у Паризу Радославом Павловићем урађен је само четири месеца након његовог постављења на функцију директора. Стицајем околности, сада га објављујемо. Можда ће овај разговор помоћи да се лакше схвати коме смета Радослав Павловић и зашто се десило недавни сукоб у Паризу између Павловића и мале екипе људи који годинама таворе у КИЦ-а и, нажалост, амбасадора Србије у Паризу.
Оно што је некадашња Аустроугарска уредбама и законима забрањивала, многи Срби прихватају добровољно и свесно се – као да их је срамота – одричу свога писма
И у овом интервјуу Милован Бркић, уредник „Магазина Таблоид“ износи низ занимљивих и од јавности скриваних информација
Нека би дао Бог, молитвама Преподобног Јустина Ћелијског, да оваквих свеправославних сабора буде више у будућности, како у Србији тако и широм васељене, и да они буду припрема за Велики васељенски сабор који ће коначно осудити свејерес екуменизма и разбојнички Критски сабор. Амин. Боже дај.
Антонић је указао да се Србија налази у колонијалном положају у односу на западне земље и да су национализам и родољубље једини начин да се томе одупре. Изјаве Александра Вучића су често усмерене на „нормализацију колонијалнe ситуацијe”.
У овој епизоди:
– Недеља Мироносица (07:22)
– Знамените жене у српској историји (16:04) и (22:38)
– Избор српског патријарха 1938. године (30:50)
– Звекет (39:18)
Како је уопште могуће имати дипломатске односе са ратним злочинцима?
Па, и није. Такви се шаљу на суд. Зашто се Трампу, Мејовој и Макрону не суди?
Да је Ипсос хтео да буде коректан, грађанима Србије поставио би питање да ли су за Косово или Еврпску унију и онда би дошао до праве истине о патриотизму грађана Србије.
Нама родитељима су брутално одузета основна људска права и слободе која су Уставом загарантована:
Да о здрављу деце сами, промишљено и одговорно, доносимо најисправније одлуке;
Да нашу децу васпитавамо у складу са нашом вером, традицијом и уверењима;
Да породица има самосталност, а не да неко други контролише и одређује судбину наше деце.
„Сећајући се ставова које су имали наш император Николај II, а данас председник Русије Владимир Путин, Русија неће дозволити да Србију вређају. Пример за то су 1914. и 1915. година када се император Николај II заузео за Србију и наш задатак је да се сећамо тога и да се поносимо“
Постављање билборда изазавало је оштро реаговање процрногорски оријентисане опције да је најава прославе сто година од Великог рата и уједињења Црне Горе и Србије „осмишљена провокација поробљивача из Београда, удар на уставни поредак земље и ругање црногорском суверенитету, нацији и држави”.
Шантић је присутан у нама и више него што то наоко изгледа. Живљи но и један други српски пјесник. Неумрло траје јер је искрено волио свој народ, а поштовао и помагао друге, непритворно волио хумски завичај више од туђе земље, српски језик љубио јаче од оних који су се школовали по бијелом свијету, снажније био привржен херцеговачком житу но туђинској погачи… И ми то непогрешиво осјећамо.
Једно је кад „председник“ државе води одмерену, срачунату политику, одлаже сукоб, купује време… Неко ће рећи: мудар председник, државник. Али кад „врховни командант“ шири дефетизам… Јасно је да време купује једино за себе.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…