Један од темељних задатака државе јесте да обезбеди културно, отмено, цивилизовано осећање поноса својим грађанима. То осећање поноса обухвата колико национални патриотизам толико и државни патриотизам. Богате земље то осећање поноса купују новцем. Сиромашније земље морају да га створе. Али и једнима и другима је то осећање потребно, јер без њега не могу да постоје.
Прича о одбрани „Кошара“ неправедно је тек последњих година у центру пажње јавности, а по много чему ће бити један од незаобилазних сегмената новије српске историје. Била је то нестварна, готово митска битка у којој се стотинак голобрадих младића сукобило са десетоструко више непријатеља и – победила.
Отворено Милован Витезовић, књижевник, за „Новости“, у ауторском тексту о контроверзама које прате емитовање телевизијске серије. Слажем се са критикама, сценарио. Избачени многи историјски ликови.
Бојим се, по досад виђеним епизодама, да је ово, најблаже речено, веома скупи покушај да се незнањем, веома великим незнањем, промени историјска матрица српског почетка двадесетог века и да се наружи најславнији мирнодопски период српске историје.
Проф. Мајкл Чосудовски, оснивач „Глобал рисрча“: Економски разлози били су пресудни за уништење ваше земље. Крвави део посла урадили ЦИА и пензионисани амерички генерали
Батрајева, у документаристичком колажу, вешто приказује сцене страдања Срба и светиња на Косову и Метохији, кадрове геноцида над Србима у НДХ, страдања Срба са Козаре, али и сцене из Јужне Осетије. Кадрови разрушеног храма у Доњецку, за нас Србе су болни, јер уназад 30 година много је наших храмова и манастира порушено у Хрватској, БиХ, Косову и Метохији, тако да је сасвим разумљива жеља режисера да међународну филму турнеју започне у Србији, поводом 20 година од НАТО агресије на Србију и Црну Гору.
Грозоте и ужаси усташких злочина представљени су у изузетно вредном и потресном сведочанству на недавно одржаном париском филмском фестивалу „Европа око Европе“. Од неких сцена у документарном филму „Усташе, заборављени геноцид“, аутора и продуцената Мирјане Валтер и Шарл-Антоана де Рувра, француских новинара и редитеља, леди се крв у жилама.
Британци су потпуно изгубили компас. Време је да већ негде ударе у чврсто, јер више не владају ни собом, а камоли морима света
Треба нагласити да „Балканска међа“ не представља никакве екстремне ставове „српске деснице“ и радикалних заступника „руско-српског православног јединства“. То је филм чије вредности и естетику са лакоћом препознаје најшира српска публика, која из вечери у вече пуни биоскопске сале, и тамо стрепи, бесни, и плаче над јунацима и жртвама које смо превише дуго гурали под тепих, прилагођавајући властиту културу аршинима наших непријатеља. Ова публика је жељна својих хероја, своје историје, и својих националних вредности, и доста јој је политички коректних остварења која по диктату морају да „уваже аргументе друге стране“.
Архимандрит Партеније Махериoтис, свештеник из Солуна, дугогодишњи старешина цркве Св. цара Константина и царице Јелене:
„Срби су 1999. пружили отпор НАТО, САД, Великој Британији, Немачкој… ви сте се једини супроставили новом светском поретку. То Србима НАТО никада неће опростити, зато вас сада муче, зато вам се свете“
У Италији одржан скуп посвећен последицама коришћења осиромашеног уранијума, присуствовала и српска делегација. Лакетић: Евидентне последице радиоактивног зрачења, прикупљамо медицинску документацију
У кафеу књижаре Делфи у Студентском културном центру вечерас су се окупили бројни лекари свих генерација да би присуствовали представљању књиге „Казивања лекара о Великом рату“ проф. др Бранислава Димитријевића.
Позивамо државу Србију, друштвене организације Србије и интелектуалну популацију Србије да подрже Декларацију Сви Срби један народ и да сви свесрдно помогнемо да се овај вишевековни проблем конвертитства српскога народа ваљано, хумано и хармонично одвија и заврши.
Зато је „Балканска међа“ заиста међа. И добро је да је руска филмска индустрија, не без помоћи државе Русије, поставила ту међу, да бисмо заувек запамтили ко нас ја бомбардовао осиромашеним ураном и омогућио шиптарским терористима да се играју „државе Косово“. Дакле: догодине у Призрену!
Многа збивања током верско-грађанског рата почетком и у току деведесетих година прошлог века, остала су до данашњих дана прикривена од српских штампаних и електронских медија. Кумовању прикривања највише је доприносило хрватско државно и политичко руководство, али без икаквих разлога и људи из војног врха Југословенске народне армије (ЈНА).
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…