Бес и срџба којима је Хрватска реаговала на изложбу о јасеновачким злочинима, отворену у седишту УН у Њујорку, изазвали су супротан ефекат јер ће поставка о једном од највећих злочина Другог светског рата кренути по многим градовима и земљама широм света
Главни директор Свјетског јеврејског конгреса за Израел Laurence Weinbaum изразио је у сриједу навечер у Загребу узнемиреност посјетом коју је тај дан имао Спомен подручју Јасеновац и рекао да је то примјер замагљивања историје холокауста која је присутна у низу земаља источне Европе.
Пошто је хрватска и западна „кухиња“ у ревизији историје веома јака и продорна, најефикасније се од тих напада и замјена теза можемо одбранити усвајањем резолуције о геноциду Независне Државе Хрватске (НДХ) над Србима, Јеврејима и Ромима, у Народној скупштини Србије и формирањем Меморијалног центра српским жртвама геноцида.
Русија у потпуности подржава настојања Србије да сачува сећање на трагичне лекције из Другог светског рата, изјавила је портпарол руског министарства спољних послова Марија Захарова
Гидеон Грајф, главни историчар Института за истраживање и документовање Холокауста Шем олам из Израела одржао је предавање у УН под називом „Јасеновац-Аушвиц Балкана“. Проф. др Грајф је светски признат експерт за Аушвиц, Мајданек и Јасеновац, као и за Зондеркоманде, и директор је изложбе „Јасеновац-право на незаборав“.
Јасеновац није био радни логор већ логор за истребљење, по звјерствима бруталнији од Аушвица, а покушај да буде описан другачије је злочин, изјавио је главни историчар израелског Института за образовање, документовање и истраживање Холокауста „Шем олам“ Гидеон Грајф.
Ово је највећа и најмонументалнија изложба која ће по први пут бити постављена у Уједињеним нацијама о Јасеновцу са 7 тона опреме и експоната којом ће се на мултимедијални начин Србија представити кроз српско-јеврејски пројекат поводом обележавања Међународног дана Холокауста.
Без сравњивања свих повесних рачуна немогућ је и искрени суживот у оквирима нове Југославије – Европске Уније, а како званична Хрватска тако и званична Србија желе њено чланство (о расписивању општенационалног референдума за чланарину у ЕУ пре подношења званичне кандидатуре неком другом приликом) неопходно је да се пре учлањивања у тзв. Еуро-клуб подвуче црта на хрватско-српске повесне односе да се случајно и Европска Унија неби распала по узору на Титославију.
Десетогодишњаци у неким хрватским школама, чије су учитељице и учитељи са пописа лектире одабрали наслов Звонимира Балога „Пуса од Крампуса“, морају да читају стихове о парању дечјих утроба, сакаћењу гениталија и чупању језика.
Директор Документационо – информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац поручио је да Загреб, који је недавно подигао кривичне пријаве против групе српских генерала због гранатирања Банских двора 1991. године, заборавља да су хрватски пилоти убијали српску дјецу и старце у избјегличким колонама у БиХ
Најгоре у свему је, при томе, што се за сва страдања која су претрпели у верско-грађанском рату, Срби оптужују као главни виновници. А оптужују их пред Међународним судом у Хагу, управо Хрвати – народ који је у оба светска рата, као и у овом последњем, поред доказаних злочина, на стотине хиљада Срба протерао са својих вековних огњишта.
У Првом и Другом светском рату, ниједан народ у Европи, а и у осталим деловима света, није био толико изложен зверским злочинствима које су хрватске војне формације, борећи се у саставу аустроугарске и војске фашистичке Немачке, починиле над српским цивилним становништвом.
Но најстрашније јест у ових двадесет и пет година понашање хрватске јавности према том стравичном и хладнокрвном убојству. Стравично је што се још око тог злочина ломе копља и појединци непроцесуирано, некажњено износе своја стајалишта, подржавају злочин и правдају га, како по друштвеним мрежама, тако и у институцијама.
У логорима „Мусала“ и „Челебићи“ мушкарце су мучили, држали у херметичи затвореним шахтовима, тупим предметима им пробијали главе, потом их обљепљивали селотејп траком кроз коју је цурио мозак, присјећају се Коњичани страшних призора из 1992. године.
У општини Коњиц, током посљедњег рата, муслиманске и хрватске јединице учиниле су незапамћен злочин над Србима, па данас у том подручју, од 7.000 предратних, живи тек око 200 Срба.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…