Горан Игић, новинар и публициста био је гост ауторске емисије Мирољуба Вукашиновића ГЕОПОЛИТИКА на Новосадској телевизији. Премијерно је приказан спот који је снимљен 8.маја 2018.године у бугарском граду Варна о Бесмртном пуку у коме су учествовала деца из Србије – са Косова и Метохије, Бугарске и Русије.

Различита је перцепција о 9.мају данас, тихо обележавање Дана Европе и са друге стране Дана Победе над фашизмом. Хибридни ратови у свету и код нас. Употреба различитих термина за различите операције… НАТО гради сигурну женску кућу у Србији, на југу… Каква је ситуација данас?

„Људи говоре да смо ми данас у фази четвртог геополитичког сукоба, а та прича о различитим сећањима на исте или сличне догађаје, као и промене суштине значаја тог 9.маја је нешто о чему данас многи пишу у светских геополитичким круговима. Ја бих само подсетио на једну књигу, Сергеја КараМурзе „Манипулација свешћу“ где он говори о периоду Перестројке, када су многи митови наметнути совјетском друштву, али и другим источноевропским земљама, за које се испоставило да нису адекватни, али је запад имао одређене механизме друштвених, социо-психолошких, хуманистичких вештина у обликовању колективне свести, па је тако изједначавање Стаљина са Хитлером, изједначавања жртава комунизма са жртвама фашизма, подстицано од стране разних светских сила… То је управо на том фону где се заправо мења суштина 9.маја… Главна ствар је да ми у одређеном броју балтичких земаља, нама суседној Хрватској, имамо практично обнављање тековина наследника нацистичких и других идеологија блиских том пораженом систему у Другом светском рату. Управо зато што није било одређене врсте, ја не бих рекао денацификације, него суочавања са одређеним последицама. Ми смо у бившој Југославији заиста имали један одређен проблем, многе ствари су заиста гуране под тепих а онда су оне експлодирале, на нивоу те бивше СФРЈ различита сећања и феноменологије. Овде ћу споменути рецимо, ту причу око Блајбурга, различите перцепције Јасеновца, и тако даље. Значи, многе ствари које су се дешавале на истом историјском подручју где знамо одређене чињенице оне се тумаче из различитих наратива… Мислим да је то кључна ствар да разумемо да одређени историјски догађаји могу да се њиховом интерпретацијом употребе, да тако кажем, остваривања дневних или средњорочних интереса. И то је већ познато… “ – рекао је Горан Игић.

„Није случајно измишљен термин у англосаксонским круговимао југосфери, заправо ми многе ствари посматрамо из једне матрице која није српска, нажалост. Односно, нисмо ни свесни да је посматрамо из једног угла који је заиста passe.“

„У новије време, након пада Берлинског зида, када смо присуствовали једном такозваном Фукојамином крају историје, који се није десио, униполарном свету, у моменту када је дошло до консолидације одређених регионалних сила, на првом месту можемо говорити о групи Брикс… када су се многе ствари, да кажемо – негде слегле, и то опет има везе са агресијом на нашу земљу 1999.године. Па ето, случај Рачак, зар то није један пример хибридног рата, фабриковања једне лажи, о којој јавно причају наши политичари, где је једна терористичка група представљена да су цивили. Први сарадници Вилијама Вокера о томе сада говоре. И говоре на западу доста о томе, рецимо Маркале 2, говори се да су камере биле постављене из више углова па су снимиле ту сцену… Ми можемо слици која је послата у свет. Период који је иза нас деведесетих, на простору СФРЈ, где је вођен – не могу да кажем распад Југославије, она се није распала, она је разбијена споља и разбијена изнутра нелојалним политичким субјектима, обавештајним… И та земља се распадала али интервенцијом споља, и у том смислу су коришћене одређене операције, које ми не можемо другачије назвати него да су биле специјалне, мултифункционалне, хибридне, и да су имале страно порекло. Јер за хибридно је потребно, како кажу многи аналитичари, је потребно да има одређену скривену агенду и јавни дискурс… Ви кад видите јадне избеглице на пример из Венецуеле ви кажете – сајте, шта Трамп више чека… то је идеја, да се изазове одређена предвидљива реакција по систему павловљевог рефлекса код гледалишта, и на тај начин се у том информационом рату победи… Наравно, хибридне операције нису везане само за информативни, медијски рат, неог и за одређене структуре моћи о којима у Тамним коридорима моћи писао г.Миша Ђурковић. Генерално, када нека сила жели да оствари одређени утицај она покушава да једну власт, или збаци или да искористи одређено незадовољство.“

ПОГЛЕДАЈТЕ ЦЕЛУ ЕМИСИЈУ:

ИЗВОР: Новосадска ТВ

———-

11.5.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић