фото: geopolitica.ru

Можда Србија и није заслужила бољи третман на прослави стогодишњице победе у Првом светском рату, јер Србију данас представљају издајници Србије, док су је у Првом светском рату представљале српске патриоте. Али, то су српска посла и то су посла која српски народ треба да реши, тачније да се реши издајника и ослободи своју окупирану земљу.

Француска је најмање позвана да уређује туђе државе. Од смрти Генерала Дегола, Француска је, као и Немачка, окупирана и полигон је англо-америчког полусвета за спровођење свакаквих скаредности и болести. Болесно понашање, поремећени умови и још болеснија спољна политика, сврставају Француску у ред полураспалих држава пропалог Запада, а како би се све то забашурили, Французи изигравају неку моћ – додуше, колико им дозволе шефови. Да Французи у Француској имају било какву моћ, не би тамо већ две године било на снази ванредно стање, а Париз не би смрдео и личио на депонију.

На челу Француске је један смешан човек, бивши банкарски бирократа, повереник Ротшилда за даљу пљачку Европе. Као да Оланд није био довољно лош. Неспособни француски председник, у свет шаље исто толико неспособне дипломате.

У Србију је послао извесног Фредерика Мондолонија. Тај човек је синоћ, 12. новембра, на отварању изложбе “Крај Великог рата, 1917-18.”,  у Историјском музеју у Београду, био довољно дрзак да своју изјаву новинарима започне са: “Понављам да није било никакве намере да се увреди….”. Он ‘понавља’ – које је школе овај квазидипломата завршио? Како се зове када неко започне реченицу са ‘понављам’ и тако се некоме обрати? Откуд му право и идеја да се тако опходи према српском народу? И шта значи било која изјава овог неолибералног фашисте и човека сумњивих људских и професионалних квалитета? Кога је овде брига за фашисте, осим да их отера из земље, као што су увек били изшутирани из Србије? Поред “понављам”, он би да и након сто година лажира историју и пере мозак Србима усред Србије да “смо се борили раме уз раме на Солунском фронту” – остатак изјаве је толико кич и толико скаредан и лицемеран и једна празна фраза, да не заслужује да му се речи понављају. Овај изасланик жалосног француског председника, нити се понео дипломатски, нити као човек. Било би му боље да се сети сваког метка који је Француска наплатила Србији у тој борби “раме уз раме”, па да онда размисли да ли ишта да каже. Или боље да ћути, јер Французи нису ратовали, више су позирали, а онда је англо-француска пропаганда у гебелсовском маниру писала да су ратовали.

Мондолонијева дрскост или глупост или све то заједно, иду даље, па се још позвао и на метеоролошке прилике – каже како је у Београду прослава победе у Првом светском рату била лепша, јер је у Паризу падала киша. Додуше, ништа чудно за квазиамбасадора, француског председника Квазимода, који је на прослави победе (примирја?!) у Првом светском рату говорио о глобалном загревању – ко ли том менталном болеснику пише говоре?! Или се овом изјавом квазидипломата обраћао српској квази-елити, о којој је још Ђура Јакшић писао да у Београду отвара кишобран, када у Паризу пада киша. Једино њима, квази-елити и може да се обрати, ако га је ико и слушао.

Мондолини је још рекао да “осећа потребу да упути извињење” – али, ово овде нису Сједињене државе и овде се нормални (а и ненормални) људи смеју психопатолошкој терапији наркомана Фројда. Мондолини “осећа потребу” – као да је неког брига за његове потребе и као да је овде дошао да би српском народу говорио о својим потребама – нека иде кући да осећа потребе.

Ако Мондолини не зна, морао би да се обавести следећи пут, пре него што изјави још коју глупост, да је Француска:
– увела санкције Србији (тадашњој Југославији), 1992. године
– бомбардовала Србе у Босни, 1995. године
– бомбардовала Србију, 1999. године
– признала лажни шиптарски ентитет “Косово”, на окупираној српској територији, 2008. године
-учествовала у сумњивим приватизацијама српске индустрије (у томе је посебно предњачила компанија Лафарж, за коју се испоставило да је пословала са Даешовим терористима)
– условила Србију да осуди (без поузданих доказа) српске младиће због наводног убиства пијаног и дрогираног француског навијача, Бриса Татона, 2009. године
– гласала за пријем лажне државе “Косово” у УНЕСКО, 2015. године
– пустила иу затвора доказаног шиптарског терористу, кољача, трговца хероином и људским органима, Рамуша Харадинаја, 2017. године
– захтева и даље од Србије да потпише “обавезујући споразум са Приштином” – тачније, да Србија потпише да својевољно предаје своју вековну територију шиптарским кољачима и НАТО пакту.

Додуше, за пар ставки су одговорни и они који су у последњих осамнаест година на челу Србије. То су углавном жртве Стокхолмског синдрома, метиљавци испраног мозга, кукавице којих се спрски народ стиди, муве без главе које су појуриле у загрљај Европској унији – а Европска унија нити зна где почиње, нити где се завршава. То је франкенштајски склепана папазјанија бирократско-финансијских процедура за пљачку европских народа, која је украла име Европа и злоупотребила га за своје мрачне и беспризорне циљеве. Није настала на добрим намерама, већ је настала као фрустрација Немачке због губитка два рата. Доказ да је Немачка и даље слуга англо-америчком свету је и садашњи канцелар, Ангела Меркел, која је успела да готово растури Немачку. Дакле, такозвани “двомоторац ЕУ” ради овако: у Француској је ванредно стање, а у Немачкој само што није ванредно стање. Па, шта ове пропале и окупиране државе могу било коме да покажу?

Србија је одувек у Европи и апсолутно ништа не треба да ради да би у Европу стигла. Пре би безимена и безлична бриселска и стразбуршка бирократија прво требало да науче где су, шта је Европа, па да онда спроводе замисли болесних мозгова, којима су продали своје животе и смрти, за шаку долара и фунти.

Оно што бриселско-стразбуршка бирократија успева, и то је добро, јесте да се Европска унија смучи свима, па и земљама члановима Европске уније. Француски квази-дипломата у Србији, Мондолони, томе доприноси. Томе доприносе и српски поклисари, који се куну у Европску унију, која се полако, али сигурно распада.

Надамо се да се из Амбасаде Фрацуске у Београду ускоро више неће видети “Споменик захвалности Француској”, јер Србија нема, ама баш ни на чему да захваљује Француској, осим да се присети лихварског понашања Француза, како у Првом светском рату, тако и након смрти Генерала Дегола. Надајмо се да ће на том месту на Калемегдану поново осванути споменик Карађорђу, који је ту и стајао све до 1930. године, када је неко одлучио да треба више захваљивати Француској, него Карађорђу. Ваљда ће се и Србија опаметити, када види какви глупандери и кич фигуре шетају по Европској унији и када схвати да од њих не може ништа добро да очекује, никада.

И, шта ће, уопште, Ротшилдов Квазимодо, Макрон, у Србији? Да за свог шефа отме још нешто овде?

Огњен Бранковић

ИЗВОР: geopolitica.ru

————

13.11.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић