Новинар.де

Зашто је смењен Ратко Дмитровић?

Зашто је, дан после посете хрватског премијера Милановића, смењен уредник франкфуртских “Вести” Ратко Дмитровић? Један од најбољих српских новинара, човек који је деведесетих година био главни и одговорни уредник недељника „Аргумент“ (и до данас непревазиђеног по квалитету и објективности), пре шест година постао је главни и одговорни уредник франкфуртских „Вести“, које су се, у време његовог постављења на то место, налазиле у великој концепцијској, али и материјалној, кризи.

Владимир Димитријевић, Београд, 17.01.2013

***

Р.Дмитровић и Д.Видаковић (газда Нида Верлага и листа ВЕСТИ)
фото: новинар.де

За шест година рада у „Вестима“, Димитровић је успео да их учини најчитанијом српском новином, која има преко сто запослених и која представља одличан извор информација и анализа нашег политичког, друштвеног и културног живота. Такви уредници се не мењају… Осим ако…

Осим ако власник новине, франкфуртски Србин Душан Видаковић, од својих ЕУ савезника и пријатеља, неких Немаца и неких Хрвата, не добије налог да уклони Дмитровића зато што се превише бави „хрватским питањем“, од Јасеновца, преко МАСПОКа, до „Бљеска“ и „Олује“. А Ратко Дмитровић („Србин из Хрватске“,то јест Србин из крајева које је Хрватска отела Србима) није могао да ћути и да се претвара као да се између нас и „најхрабријег народа на свету“ (не зато што се ничег не боје, него зато што се ничег не стиде, рекао би Дучић), ништа није десило.

Он је и као уредник „Вести“ и као сарадник „Печата“, у коме, од 2008, излази његова колумна о односима Срба и Хрвата, редовно извештавао читалаштво о неделима носилаца „тисућљетне културе“, који се и данас руководе идеологијом Анте Старчевића, „оца домовине“, о „пасмини славосербској, накоту за сјекиру“. Дмитровић је неформални доктор кроатологије, науке у настајању, која се бави ватиканском творевином званом „Хрвати“, што се састоји, бар данас, и бар у највећем броју, од покатоличених Срба и нешто досељеника са стране, што су постали Хрвати и интелектуалци у служби „великохрватске идеје“ (сетимо се „илирског покрета“: Људевит Гај је Чех, Станко Враз Словенац, Димитрије Деметар Грк, Петар Прерадовић Србин, итд. ) Аутентични Хрвати (чакавци и кајкавци) углавном нису били усташе (ево вица: „Иде Загорац путем и носи прозорски рам. Срећу га усташе, и викну, салутирајући нацистички: „Дудек, Дудек, за дом!“ „Ма кај за дом? Носим га за свињац!“)

Владко Мачек јесте био србофоб, али није био усташа. Праве усташе су увек из крајева у којима је Ватикан, та зла коб човечанства, творац лажног хришћанства које је, по Достојевском, горе од атеизма, извршио преверавање оних Срба који нису могли да иду путем Матавуљевог Пилипенде. И усташе су, увек и свагда, бивши Срби који, мрзећи садашње Србе, желе да убију Србина у себи. Зато су били такви какви су били.

Димитровић о томе зна скоро све. Зато је смењен. Једноставно, власник „Вести“ га је обавестио да се не може тако – Хрватска ће ипак у ЕУ, не? Закај ми бумо сада критиковали ЕУ Кроацију, земљу пуфнастих кроасана, меких као руке Жилета Фригановића испод грла старца Вукашина из Клепаца?

Дакле, о Дмитровићу, бар за сада, толико. Истраживање о овом случају Србина из Београда смењеног по вољи ЕУ (нарочито ово У, и то латиницом) Загреба, се наставља, и ускоро ћемо, ако Бог да, из поузданих извора још понешто сазнати.

Владимир Димитријевић

ДВЕРИ

****************

И ОПЕТ – ПАМЕТНИ И ИСТИНА СУ НЕПОЖЕЉНИ

На делу је спровођење осмог упозорења Ноама Чомског:
ВЕЛИЧАЊЕ ГЛУПОСТИ:
Јавност треба подстицати у прихватању просечности. Потребно је убедити људе да је (ин, у моди), пожељно бити глуп, вулгаран и неук. Истовремено треба изазивати отпор према култури и науци.

ФБР уредник Биљана Диковић

Интернет јесте средство за брже информисање јавности, али и мач са две оштрице, може се пласирати лаж и толико раширити да се тешко може доказати да је Истина другачија… Са друге стране, на шта углавном они којима истина не одговара не рачунају – ИСТИНА УВЕК НАЂЕ ПУТ.
СВЕТ КАО ДА СЕ ОКРЕНУО НАОПАЧКЕ. После страшног страдања народа србског, ХРВАТСКОГ И АЛБАНСКОГ СТРАШНОГ ЗЛОЧИНА И ЕТНИЧКОГ ЧИШЋЕЊА УЗ СТАЛНУ ПОМОЋ МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ, страшне су и лажи и неправде попут пресуда које је донео хашки казамат, који је жртву прогласио кривцем, злочинце невиним… ИСТО ТОЛИКО СТРАШНО КАО И КАД ЈЕДАН НАРОД КОЈИ УПРАВО ЈУРИ У ЕВРОПСКУ УНИЈУ УБИЦУ СРБА И СРБСКЕ ДЕЦЕ ПРОГЛАСИ СВЕТИМ, А ГЕНЕРАЛЕ КОЈИ СУ УПРАВЉАЛИ ВОЈСКОМ КОЈА ЈЕ ЧИНИЛА ЗЛОЧИНЕ ПРОГЛАСИ ХЕРОЈИМА… ИСТО ТОЛИКО СТРАШНО КАО И КАДА УБИЦЕ И ТРГОВЦЕ ЉУДСКИМ ОРГАНИМА ПРОГЛАСЕ НЕВИНИМ И ЗАТО ИХ НАГРАДЕ ТАКО ШТО ИМ НАПРАВЕ ДРЖАВУ, БОМБАРДОВАЊЕМ – СВЕТСКИМ ГЕНОЦИДОМ НАД НАРОДОМ СРБСКИМ ОТМУ НАЈСВЕТИЈИ ДЕО СРБСКЕ ЗЕМЉЕ! Успут, ето онако, направе БОНДСТИЛ и располажу са рудама најбогатијим делом Србије!
Ово је заиста увод у тотални медијски мрак, спиновање јавности траје непрестано, по свим питањима, у свим областима, на свим нивоима…
Тако и изванредни људи, који одлично раде свој посао, доживе овакве животне тренутке. Не, није Дмитровић први, знам да није ни последњи, који је „склоњен“ јер ГОВОРИ ИСТИНУ која некоме не одговара. Страшно је што они, који су врсни познаваоци материје којом се баве, буду углавном замењени послушницима који раде како им се каже…

НА СРБСКОМ ФБРЕПОРТЕРУ ОВАЈ ГОСПОДИН СРБИН, НОВИНАР ЗДРАВОГ РАЗУМА И ОШТРЕ МИСЛИ – РАТКО ДМИТРОВИЋ био је један од радо објављиваних, јер је ГОВОРИО ИСТИНУ.

КЛИКОМ НА ОВУ РЕЧЕНИЦУ МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ ТЕКСТОВЕ У КАТЕГОРИЈИ РАТКО ДМИТРОВИЋ

Мој избор је да у овом тексту прочитате последњу објављену колумну Ратка Дмитровића у Вестима

Ратко ДМИТРОВИЋ: Е, то се зове етничко чишћење

Ово су дани када се коначно, без имало страха од грешке, неодмерене процене или кривог тумачења других, може рећи: лаж је тријумфовала на простору бивше Југославије; лаж је да на крају добро увек побеђује, тога има углавном у бајкама; хрватска је држава – доказ да се велики злочини исплате.

19. 12. 2012. ауторска колумна Вести

Ратко Дмитровић
Двадесет пет година интензивно, громогласно, систематски, стручњаци за лаж и опсену провлаче европским друмовима и домовима причу о Србима злочинцима, народу склоном геноциду и етничком чишћењу. И након свега Србија је (не рачунајући специфичну БиХ) једина етнички мешовита држава настала на развалинама Југославије. Све остале су етнички чисте. Од укупног броја становника у данашњој Хрватској преко 90 одсто изјашњавају се као Хрвати.

У тој држави данас живи, објављено је пре два дана, нешто више од 186.000 Срба. На претходном попису, оном из 2001, Срба у Хрватској било је 15.000 више, али то није најстрашнији део ове приче; данас у Хрватској живи 400.000 Срба мање него 1991. године. Протерани су у два таласа: из урбаних делова Хрватске током 1990/91, а операцијама “Бљесак” и “Олуја” у мају и августу 1995. године очишћена су и спаљена сеоска подручја. Ово што је остало исељава се, претапа у Хрвате или умире. Е, то се зове етничко чишћење, савршен образац ове работе.

Ако се негде може изучавати етничко чишћење као феномен савремене Европе, онда је то у Хрватској. Са свим елементима: психолошком припремом, претњама, извршењем, креаторима, извођачима радова, жртвама (поименице), савршено јасним последицама…
Око “Бљеска” и “Олује” знамо готово све, али скоро ништа или врло мало како је и под којим околностима од лета 1990. па тамо до краја 1992. године најмање 150.000 Срба напустило Загреб, Задар, Осијек, Сплит, Карловац, Сисак, Бјеловар, Шибеник…
Та прва етапа етничког чишћења Срба готово је избледела и пала у заборав. Њихова имовина, намештени станови, девизна штедња, радни стаж, деонице у предузећима која су након њиховог протеривања приватизована, девастиране куће… све је то гурнуто у страну, предато забораву.

Протеривање Срба из новостворене, Туђманове Хрватске, био је државни концепт. На томе се радило систематски, етапно, комбинацијом психолошког и физичког притиска. Мозак операције био је на загребачком Горњем граду, у кабинетима Фрање Туђмана и Гојка Шушка. Свој несебичан и велики допринос дала је и Католичка црква. Новостворена хрватска држава тражила је од Срба најпре да потпишу Изјаву о лојалности. Исто то од Срба тражио је 1941. и Анте Павелић. Туђманова Хрватска је створила атмосферу мржње према Србима која је могла да се опипа. Тамо где је процењено да треба, примењени су ножеви, сумпорна киселина, калашњикови, динамит…

Положај Срба у неким градовима Хрватске (Задар, Сисак, Сплит, Осијек…), почетком деведесетих, био је истоветан положају Јевреја у Хитлеровој Немачкој. Само у Сиску 1991/92. убијено је, према независним хрватским изворима, више од 600 Срба.
И све је то било – ово је врло важно – пре оружаних сукоба, пре “агресије Милошевићеве Србије на Хрватску”, како већ 20 година говоре у Загребу. Протеривање Срба изведено је уз иста “образложења” која су била у оптицају 1971. године, за време Маспока, са истим људима (Туђман, Месић, Ђодан, Домљан, Шошић, браћа Веселица, Чичак, Будиша…) на истим местима.

Уместо казне за највеће етничко чишћење у послератној Европи, са елементима геноцида, Хрватска је добила чланску карту Европске уније.

______________________

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:
Хрватска (1991-2011)- Срба 400.000 мање него пре 20 година