Прича о одбрани „Кошара“ неправедно је тек последњих година у центру пажње јавности, а по много чему ће бити један од незаобилазних сегмената новије српске историје. Била је то нестварна, готово митска битка у којој се стотинак голобрадих младића сукобило са десетоструко више непријатеља и – победила.
Владимир Димитријевић није осудио ниједну особу јер је хомосексуалац, лезбејка, трансвестит или шта већ. Он се залаже да штитимо породицу која одумире, и то му се јасно ставља на терет у тужби
Поставља се питање: а шта да ради друштво поводом непосредне агресије ЛГБТ заједнице и њихових лукавих пропагандистичких лакеја? Шта да се ради ако је већ ствар дошла дотле да се судови позивају да би одиграли улогу мафијашких група за ликвидацију?
Одузели су нам право на слободу и правду, сада хоће да нам ускрате и право на истину. Знам, највише их погађа било какав заједнички подухват Србије и Русије. Њима је добро познато да је наша снага увек зависила од подршке наших савезника.
Позивамо културну и ширу јавност да нам се придружи у заштити нашег великог песника, философа и родољуба, како би, попут нас осталих, несметано уживао основна права које нам свима јемчи Европска конвенција за људска права: надлежни органи да му врате струју и пензију, а грађани да потпишу ову петицију.
Где се то и како повлачи међа између мајке и синовљевог јој гроба?! Како се разрезује Косово од Метохије?
Где је поносно бити Србин а где то ваља прећутати ко проклетство?!
Скупштина му је одобрила 50 пратилаца као телесну гарду, што је он умео да искористи за освајање (и остајање) на власти. У случају Вучића и његових присталица, политика самоповређивања служи одржавању на (апсолутној) власти.
Проф. Мајкл Чосудовски, оснивач „Глобал рисрча“: Економски разлози били су пресудни за уништење ваше земље. Крвави део посла урадили ЦИА и пензионисани амерички генерали
Војна операција НАТО-а под називом „Одлучан одговор“ званично је почела у ноћи између 30. и 31. августа 1995. године, а током агресије, која је трајала две седмице, убијано је становништво, уништавани су војни циљеви и разарана материјална добра.
Батрајева, у документаристичком колажу, вешто приказује сцене страдања Срба и светиња на Косову и Метохији, кадрове геноцида над Србима у НДХ, страдања Срба са Козаре, али и сцене из Јужне Осетије. Кадрови разрушеног храма у Доњецку, за нас Србе су болни, јер уназад 30 година много је наших храмова и манастира порушено у Хрватској, БиХ, Косову и Метохији, тако да је сасвим разумљива жеља режисера да међународну филму турнеју започне у Србији, поводом 20 година од НАТО агресије на Србију и Црну Гору.
Грозоте и ужаси усташких злочина представљени су у изузетно вредном и потресном сведочанству на недавно одржаном париском филмском фестивалу „Европа око Европе“. Од неких сцена у документарном филму „Усташе, заборављени геноцид“, аутора и продуцената Мирјане Валтер и Шарл-Антоана де Рувра, француских новинара и редитеља, леди се крв у жилама.
Британци су потпуно изгубили компас. Време је да већ негде ударе у чврсто, јер више не владају ни собом, а камоли морима света
Треба нагласити да „Балканска међа“ не представља никакве екстремне ставове „српске деснице“ и радикалних заступника „руско-српског православног јединства“. То је филм чије вредности и естетику са лакоћом препознаје најшира српска публика, која из вечери у вече пуни биоскопске сале, и тамо стрепи, бесни, и плаче над јунацима и жртвама које смо превише дуго гурали под тепих, прилагођавајући властиту културу аршинима наших непријатеља. Ова публика је жељна својих хероја, своје историје, и својих националних вредности, и доста јој је политички коректних остварења која по диктату морају да „уваже аргументе друге стране“.
Да ли је потребно нагласити да је серија део кампање коју Јавни сервис води у сарадњи са Министарством здравља наше државе. После се неко пита што нам је овако.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…