У емисији Контрапункт емитујемо интегрални интервју са проф. др Гидеоном Грајфом, аутором веома значајне студије „Јасеновац – Аушвиц Балкана, усташка империја окрутности“. Монографија представља мултидисциплинарну студију у којој је први пут извршена упоредна анализа Аушвица и Јасеновца.
Вероватно је свима 12. април познат као дан када је Јуриј Гагарин полетео у космос. То је свакако био догађај од изузетног историјског значаја. На узвишицама Заглавак и Столац код Вишеграда одиграле […]
Питам се како је могуће да се окупација спречава тихим прихватанем те исте окупације?! Како се против самопроглашеног сепаратистичког поретка бори учешћем на изборима које расписује тај исти сепаратистички поредак?!
Стигао ми је из Србије документ од БИА, МУП-а и Тужилаштва за организовани криминал који ме амнестира од свих лажних оптужби црногорског правосуђа. Све то је потврдила и црногорска АНБ, а ја сам и даље у својеврсном притвору. И то једина по кривично правном основу који ми се ставља на терет. Због чега ми се онда суди, због чега ми се одређује притвор, због чега једина ја немам право и могућност да дођем до љекара.
Двадесет година касније, НАТО кампања на Косову је сведочанство ужаса „хуманитарних интервенција“
Иако се зарад ЕУ вредности и и ЕУ агенде, званичници Хрватске формално одричу усташтва и НДХ, римокатолички народ и његово свештенство у Хрватској остају најдубљим симпатијама везани за период НДХ.О томе најбоље говори популарност певача Марка Перковића Томпсона, кога је садашњи папа примио у аудијенцију, певача који у својим песмама велича усташке кољаче попут Јуре Францетића и Вјекослава Макса Лубурића, као и самог Анту Павелића, док га у исто време римокатолички свештеници правдају као оданог „домољуба“.
Један од темељних задатака државе јесте да обезбеди културно, отмено, цивилизовано осећање поноса својим грађанима. То осећање поноса обухвата колико национални патриотизам толико и државни патриотизам. Богате земље то осећање поноса купују новцем. Сиромашније земље морају да га створе. Али и једнима и другима је то осећање потребно, јер без њега не могу да постоје.
Помињући страну улогу у рату, новинар „Глобал рисрча“ наводи да су војнике ОВК у Албанији обучавали специјалци ЦИА и Зелене беретке, као и да је британски САС био кључан за обуку терориста у Албанији. У Покрајину су „сасовци“ упућивани на такозване оперативне пикнике, углавном да наводе авијацију. Аутор текста бележи и податак да су први њихови војници ушли на Косово 21. марта 1999.
Пуковник Љубинко Ђурковић сматра да су хероји са Кошара бранећи своју земљу, Србију, Косову и Метохију и тадашњу СР Југославију, исписали странице и странице херојских подвига и да су примјер младим генерацијама како се брани отаџбина. Он је поручио да се на Кошарама исписивала српска историја битака, попут оних на Колубари, Церу, Куманову и да је дужност државе и наредних генерација да се достојно одуже тим јунацима. По њему Кошаре су „дијамант на мачу српских побједа“ и да се та битка не смије заборавити.
Ако родитељи, мајке и очеви, дозволе држави да дозвољава штетне појаве за децу, онда ће мајке и очеви да дозволе, једног дана, држави и да им не дозволи да их деца зову мама или тата, него родитељ 1 и родитељ 2, и дозволиће држави да им одузима децу. Време је да се свим тим штетним појавама за децу стане на пут, а Србија уреди тако да деца имају добре услове за развој и здрав живот. Ако то не ураде родитељи, урадиће деца, која су одолела свим искушењима и пронашла прави пут. Експеримент свакако неће успети, у Србији.
Живановић, који је на крају рата 1999. важио за Павковићевог наследника, после рата на Kосову именован је за команданта елитног Београдског корпуса, али је 2006, после „реформе“ оружаних снага – пензионисан
ААС у једнакој мери стоји иза захтева за хитном променом политика и престанком деструкције Друштва и Града, без обзира како ће то бити формално спроведено. Неке штете су непоправљиве али то није разлог да не буду спречене нове и нове. Уосталом, Права и Традиције Слободе зову се Грађанским по речи Град а не по речима Самовоља, Умишљеност или Подаништво.
Војни ветеран ратова деведесетих, као и један од учесника одбране отаџбине од НАТО агресије 1999. Војислав Бошковић (46), под још неразјашњеним околностима полио се и запалио бензином у суботу око 2.30 испред своје породичне куће у селу Дивци код Ваљева. У тешком стању и са опекотинама по целом телу, он је одмах из Опште болнице у Ваљеву пребачен у Београд на Клинику за пластичну хирургију.
„Сједињене Америчке Државе проширују своје присуство на Балкану и формирају својеврсни југоисточни бастион, наредних година они ц́е настојати да се ослободе ‘погубног утицаја’ Русије, Турске и Кине и потисну Европску унију“, изјавио је виши научни сарадник Института за славистику Руске академије наука Александар Пивоваренко.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…