Син Вељка Раденовића, јунака српске полиције и ослободиоца Ораховца 1998. године, за „Новости“. Срце ми је увек пуно када ми његови саборци причају колико је био храбар и да је многима био као отац.
Заклињеш се, Србо, стиховима: „Сини јарко сунце са Косова“, а деца ти ни прстом неће знати да упру куд је Косово и Метохија!
Све што имаш- немаш дозволиш ли да у твоје име издају оно што веле да немаш а имаш више него било шта!
Без обзира на милионе долара који у ове крајеве пристижу у циљу ширења евроатлантских вредности, Срби се ипак тешко могу купити. Она деца која америчком амбасадору вичу: „Косово је Србија“ то можда понајбоље сведоче
Гледајући са балканских висина, изненада смо угледали долину. Долину мрака. Без светла. Сасвим тамну, као станиште кртице под земљом. На мапи света ово место се зове „Европа”. Европа са својом безбожношћу и својим немилосрђем. Зар ћемо своје кораке упутити ка тој долини? Зар ћемо следити данашњу Европу? Зар ћемо следити европску школу која се удаљила од Бога, европску културу која не познаје Бога? Зар ћемо следити ту Европу чија је вера погрешна и глупа?
Дeцa пoстajу жртвe, oбичнa рoбa. Друштвo сe систeмaтски уништaвa. To je свe вeћ присутнo нa Зaпaду и убрзaнo дoлaзи кoд нaс. A Ви и дaљe мислитe дa je oвдe сaмo рeч o људским прaвимa. Дa, дa, jeстe, o тoмe je рeч. Уз пуну пoлициjску зaштиту. Кaкo дa нe. A штa ми рaдимo? Taпшeмo и узвикуjeмo: Брaвo! A нe знaмo штa je пoзaдинa свeгa. Mнoгo пoздрaвa из oкупирaнe и уцeњeнe кoлoниje Србистaн.
Збирка Војног музеја у Београду је богатија за реплику Заставе побједе, симбола побједе над фашизмом. На свечаној церемонији, заставу је уручио генерал-пуковник руских Оружаних снага, Александар Журављов.
У Србији више нико није заштићен од лоших закона и још лошије власти, па чак ни они потпуно недужни – деца. Под велом њихове заштите, у Србији је вакцинација, и то недовољно безбедним и провереним вакцинама, постала принудна, а министар просвете, већ одавно компромитовани Младен Шарчевић, забринутим родитељима запретио је не само неуписивањем у школе, већ и одузимањем деце.
Према роману „Српско срце Јоханово“ Веселина Џелетовића, наредних месеци ће у америчкој продукцији бити снимљен филм о злоделима Албанаца над Србима и трговини људским органима на Косову и Метохији током 1998. и 1999. године, сазнаје Курир.
Чегарски јунаци су својом борбом показали свој пркос, инат и невиђено јунаштво чиме су задивили не само своје савременике, већ и стране путописце што су касније пролазећи кроз Ниш видели Ћеле Кулу, коју је нишки Хуршид-паша сазидао од лобања србских устаника са Чегра, јер је хтео да заплаши Србе.
Све то постоји и у Србији. Како са тим злом изаћи на крај? Постоје медији, па чак и посланици у Скупштини који проповедају мржњу против српског народа. Шта да се ради са таквим појединцем? Пусти га да се удави у сопственој мржњи. Нека говори, али за свој рачун! А не да прима плату од државе. То просто за мене није нормално да су ти медији и такви појединци на буџету државе Србије, како јуче, тако и данас, у мају године 2019.
Уколико би се српска држава сама одрекла Косова, остала би српска само по имену, каже професор Копривица
У овој епизоди:
– Свети Јован Богослов и Јеванђелист
– Десет дужности српских ђака из 1910. године
– Сећање на Станислава Винавера
– Шта је српски национализам?
– Српска гробља
У среду 8. маја је одржан је Округли сто на тему „Прошлост, садашњост и будућност ћирилице као дела српске баштине“. Простор Србског културног центра „Ћирилица“ Београд у Скерлићевој 12 био је попуњен до последњег места.
Крагујевац је, након Врања и Лесковца, трећи град у коме је одржана јавна расправа о Нацрту закона који регулише права бораца. Дебате су најављене у тринаест градова и општина, након чега ће Нацрт закона ући у скупштинску процедуру.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…