У исто вријеме, у фебруару 1942. године када се у Дракулићу десио стравични злочин, усташе су починиле још један покољ у поткозарским селима Ивањска (данашње Поткозарје) и Пискавица, у којима је на најбруталнији начин поклано више стотина цивила, али се о овом злочину до данас није писало и скоро да му је затрт сваки траг.
Суд БиХ потврдио је оптужницу у предмету „Срабовић и други“ у којој осам лица терети за почињени ратни злочин над српским цивилима у Лукавцу 1992. године.
Оптужени су Зијад Срабовић, некадашњи замјеник директора Граничне полиције БиХ, Рефик Моранкић, Ахмет Бајрић, Сенаид Ћосић, Абид Арапчић, Пашага Чајић, Мирсад Жилић и Самир Џамбић, саопштено је из Суда БиХ.
Влада Републике Српске именовала је данас чланове међународних и независних тијела – Комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године и Комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. година.
„Наша је морална обавеза да се прича о свакој појединачној жртви, јер они заслужују наше поштовање и када смањујемо број жртва то је поново убијање. То је убиство сећања на њих и то није морално“, истакао је он.
Оригинални њемачки досије о усташким злочинима над Србима и Јеврејима у Јасеновцу и Старој Градишки и на другим подручјима Независне Државе Хрватске, који је послије 78 година доспио у документацију Архива Војводине, биће научно обрађен и дигитализован, изјавио је министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић.
Бивши командант терористичке ОВК Сулејман Сељими, који је на Косову осуђен за ратни злочин против цивилног становништва и још увек издржава казну, с тим да је тренутно на условном отпусту због „доброг владања“, именован је за политичког саветника самозваног „косовског премијера“ Рамуша Харадинаја, преноси Кос сев.
Када сам радио као иследник на случају помора и мучеништва Срба у хрватско-муслиманском логору Челебићи, прикупљали смо доказе и сведочења преживелих. Кад су потписивали исказе, скоро сви су се потписивали латиницом, а кад су сведочили, многи су рекли да су их мучили и неке од њих убили, рецимо, на 7. јануар или на 27. јануар, и то тако, у пролазу…
Полагањем венаца и цвећа, уз пуне војне и државне почасти, данас је у Београду обележен Међународни дан сећања на жртве Холокауста, 27. јануар.
Иако је агресија извршена на заштићену зону УН-а и пред очима многобројних припадника УНПРОФОР-а, до сада, ни пред међународним ни пред домаћим судовима, нико није процесуиран за злочине над Србима почињене у овој акцији.
Код Централног споменика за 305 погинулих српских цивила и војника у Скеланима код Сребренице данас ће бити служен парастос и одата почаст убијеним Србима из овог мјеста и сусједних села од којих је 69 настрадало на тај датум прије 26 година.
Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић одликовала је Тању Белобрајдић, жену која је учестововала у мучењу Срба у злогласном логору Лора, орденом за посебне заслуге стечене у рату.
Данас се навршило 26 година од 8. јануара 1993. године када је у заседи војника ХВО у Занаглинској шуми убијено 11 а рањено више од 10 српских војника и цивила из Равног код Купреса, а затим, у осветничкој ватри српске артиљерије, погинуло осам а рањено више од 40 хрватских и муслиманских војника и цивила у Бугојну и Томиславграду.
Масовна убиства у Чуругу ће трајати све до ноћи између 9. и 10. јануара. У једном магацину митраљеским рафалима убијено је 400 људи. Куће убијених пљачкала мађарска руља, војници и жандарми
Посљедице усташког геноцида биле су стравичне. На подручjу Херцеговине ниjедна српска породица ниjе остала поштеђена, а да неко њен ниjе страдао. Многа села потпуно су биолошки уништена. Многе породице заувиjек су затрте. Остало jе на десетине хиљада сирочади. И док jе посна херцеговачка земља кључала од вреле српске крви, лелек у црно завиjених несрећних жена и дjеце одjекивао jе по голом херцеговачком кршу.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…