Две недеље после овог злочина сличан сценарио се поновио у Тузли, када су припадници муслиманских паравојних јединица „Зелене Беретке“ и „Патриотска Лига“ са јединицама МУП-а Тузле, напале колону ЈНА на Брчанској малти, која се повлачила у складу са споразумом официра ЈНА са локалним руководством Тузле.
На почетку треба рећи да овај текст пишем са осјећајем тешке срамоте. Зађите по основним и средњим школама, дјеца неће знати готово ништа о Јадовну, Јасеновцу и њиховом творцу НДХ. Старија популација још и мање. Све су то неке нејасне представе и магловита полуубјеђења, а тек у иностранству ни тога нема. Крајње незнање. У тим условима, када посла има преко главе за све који се тога желе прихватити, овако распреним тоном и неконструктивном реакцијом на иницијативу, доказујемо изреку: Два Србина, три партије.
Извињавам се родбини и пријатељима настрадалих који ово буду читали због поновног подсећања на свирепа убиства најмилијих, али сам, заједно са преживелим диверзантима, сматрао да после 25 година од злочина ова прича, коју нико није хтео да исприча, мора да се исприча.
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!
КО ИСТОРИЈУ ЗАБОРАВЉА, ОНА МУ СЕ ПОНАВЉА!
У Гудовцу нису пустили жене да виде лешеве својих милих и драгих. Официр нам је казао, да је призор тако ужасан, да он као мушкарац, који је у Пољској видео ужасне ствари, не може да поднесе тај призор
Жртве злогласне Независне Државе Хрватске из Другог светског рата плутале су Савом из правца многих стратишта у НДХ до самог завршетка реке и њеног ушћа у Дунав. Када се са речне површине отопио зимски лед 1942. године, пред очима Београђана испливали су деформисани и изобличени лешеви оних који су на овај, језив начин стигли до града.
На позив факултета за међународне односе универзитета Tecnologico de Monterey у Мексику, председник Историјског пројекта Сребреница, Стефан Каргановић, одржао је предавања на тему „Хашки трибунал и Сребреница“ на кампусима у градовима Квернабака и Пуебла.
Концентрациони логор је био под управом искључиво Немаца, чији је СС извршио убиства, без икаквог учешћа Срба.
То да је српски народ „јаук и гробље“ знао је, у „Лирици Итаке“, Милош Црњански, а у „Другој књизи Сеоба“ записао је да су и други народи страдали, а не само Срби, али да је другим народима било дато да предахну, а да Србима није било дато чак ни то.
Читањем оптужнице, у Суду БиХ почело је суђење ратном генералу тзв. Армије БиХ Атифу Дудаковићу и петнаесторици припадника и команданата Петог корпуса, за злочине над Србима на подручју четири западно-крајишке општине, у јесен 1995. године.
Тужилаштво БиХ терети оптужене за злочине против човјечности који обухватају убиства више од 300 Срба, прогон и злостављања цивила и ратних заробљеника, као и уништавање 38 православних храмова, цркава и вјерских објеката, на подручју Крајине 1995. Тужилаштво ће наводе оптужбе доказивати позивањем 447 свједока и шест стручних вјештака, те прилагањем више од 1.100 доказних материјала.
Замислите да је Тајгер Вудс, пролазећи кроз Хрватску свратио са пријатељима у Јасеновац и препознао широко пространство и лепу зелену траву као потенцијал за изградњу првог голф центра у овом делу Европе. И да је добио дозволу за пренамену и изградњу. Не звучи могуће.
У концентрационом логору Земун, смјештеном од 1941-1944. године на некадашњем београдском сајмишту, тада територију Независне Државе Хрватске, почев од маја 1942. године, убијено је према истраживањима историчара, преко 10.000 Срба.
Грозоте и ужаси усташких злочина представљени су у изузетно вредном и потресном сведочанству на недавно одржаном париском филмском фестивалу „Европа око Европе“. Од неких сцена у документарном филму „Усташе, заборављени геноцид“, аутора и продуцената Мирјане Валтер и Шарл-Антоана де Рувра, француских новинара и редитеља, леди се крв у жилама.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…