Хрватске оружане снаге су 22. јануара 1993. извршиле агресију под кодним називом “Масленица” на јужне дијелове Републике Српске Крајине (РСК). Агресија је извршена у току реализације “Венсовог плана”, којим је годину дана раније РСК стављена под заштиту мировних снага УН-а (УНПРОФОР). Била је то трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН-а, у чије чланство је примљена двије године раније.

Равни Котари, операција Масленица, УНПРОФОР

У наредних неколико дана хрватске оружане снаге су успјеле да заузму неколико десетина квадратних километара на Равним Котарима, укључујућ и аеродром Земуник, и неколико висова на Велебиту и да преузму контролу над браном и хидроелектраном Перућа.

У овој агресији највише су страдала три српска села: Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и етнички мјешовита села: Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински. Срби из поменутих села су побијени, прогнани или одведени у затворе и логоре. Њихова богата имања су опљачкана, опустошена и уништена, а културни споменици, гробља и цркве девастирани, оскрнављени или порушени, међу којима и Двори Јанковић Стојана у Исламу Грчком са црквицом св. Георгија (освештана 1675), у којој је сахрањен познати књижевник Владан Десница и цркве св. Георгија (осв. 1567) у Смоковићу и св. Илије (осв. 1872) у Кашићу.

У овој агресији је, према Веритасовој евиденцији, погинуло и нестало 348 Срба, 55 цивила, просјечне старости 60 година. Међу жртвама се налази и 34 жена, просјечне старости 57 и троје ђеце до 12 година. Међу жртвама се налази и 65 добровољаца са простора Србије и БиХ, који су дошли на Равне Котаре да заједно са домицилним Србима бране њихова вјековна огњишта. Од укупног броја жртава до сада је расвјетљена судбина 337 лица, док се на евиденцији несталих води још 11, од чега 6 цивила, међу којима су 3 жене. У збјеговима је у наредних неколико мјесеци умрло још 165 лица, углавном старије популације. Из горе поменутих равнокотарских села протјерано је више од десет хиљада Срба, који су се раселили широм свијета.

Један од тежих злочина, већ првог дана агресије, десио се на превоју Мали Алан на Велебиту, у непосредној близини осматрачнице УНПРОФОР-а, када су припадници хрватске специјалне полиције “Алфе”, мучки, из засједе, убили и масакрирали 22 припадника Српске војске Крајине (СВК) с подручја Грачаца. Овај масакр починили су припадници В вода из састава “Алфе”, којим је командовао Милијан Бркић звани Васо, актуелни замјеник предсједника ХЏ-а и потпредсједник Хрватског Сабора.

Операцију “Масленица” су планирали и извели Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, уз знање и одобрење Фрање Туђмана, тадашњег предсједника државе и врховног команданта оружаних снага РХ, који су већ тада били или су накнадно унапређани у чинове генерала. У вријеме ове агресије начелник артиљерије сектора „Велебит“ био је косовски Албанац, до ’91 официр ЈНА, Агим Чеку (од 1999. на Косову обављао дужности комаданта ОВК и Косовског заштитног корпуса, предсједника владе и министра снага безбедности), од чијих граната је, услијед неселективног гранатирања по дубини подручја општина Бенковац и Обровац, највише и страдало цивила.

Иако је агресија извршена на заштићену зону УН-а и пред очима многобројних припадника УНПРОФОР-а, до сада, ни пред међународним ни пред домаћим судовима, нико није процесуиран за злочине над Србима почињене у овој акцији.

Према службеном попису становништва у РХ из 1991. године у Кашићу је живјело укупно 765 житеља, од тога 757 (99%) Срба, у Смоковићу 1.029, од тога 989 (96%) Срба и Исламу Грчком 1.139, од тога 991 (87%) Србин. Двадесет година касније, према попису становништва у РХ из 2011, у Кашићу је живјело 63, у Смоковићу 110 и у Исламу Грчком 150 житеља, без ознаке националне припадности.

Саво Штрбац

ИЗВОР: ДИЦ Веритас, Саопштење поводом годишњице страдања Срба са Равних Котара 22. јануара 1993. године (акција “Масленица”)

Драган Пјевач, Саво Штрбац, Драгана Ђукић и Миодраг ЛинтаФото: СРНА

„У Хрватској нема никаквих тајни ко је водио ту акцију, ко је учествовао, све су то народни хероји. Рецимо акцију на Малом Алану, гдје је масакрирано 22 људи, војника из Грачаца, на само 50 до 100 метара од осматрачнице Унпрофора, водио је Милијан Бркић. Он је данас други човјек у ХДЗ-у и потпредсједник Сабора“, каже Штрбац.

Он је напоменуо да је на централној прослави „Масленице“ јуче у Задру, као изасланик предсједника Хрватске био хрватски генерал Анте Готовина, као и Младен Маркач, који су једни од планера и извођача те акције, али и Мирко Шундов, који је тада водио 4. гардијску бригаду, а данас је начелник Главног штаба Хрватске војске.

„Прије седам или осам година отишла је нека кривична пријава из Београда само за `Мали Алан`. Све се зна, али кад наши питају шта је са тим предметом, добију одговор да је још у фази `извида`, што ће рећи, некаква истрага. Никада они неће процесуирати своје `јунаке`“, истиче Штрбац.

Он напомиње да Хрвати „Масленицу“ називају „мајком свих побједа“ њихових у рату 1990-тих година, јер су ту „доказали“ да могу побиједити Србе и послије тога су услиједили и „Медачки џеп“, „Бљесак“ и „Олуја“.

Штрбац међутим оцјењује да је питање како би Хрвати прошли да се осам мјесеци прије те акције, са тог подручја није повукла ЈНА, у складу са „Венсовим планом“, а тешко наоружање стављено под кључ Унпрофора.

Он је појаснио да је границе Крајине у том тренутку бранило неколико стотина полицијаца, јер је, по истом Венсовом плану, Република Српска Крајина требало да формира полицијске јединице.

Штрбац наводи да су крајишки органи примијетили на вријеме да Хрватска гомила војску на границама и о томе обавјештавали Унпрофор, али су они тврдили да нема никакве опасности и да је ријеч о припремама за обичне вјежбе хрватске војске.

„Зато је то заиста била изненадна операција, жестока. Унпрофорци су се онда повлачили, као што и обично раде, бјежали су пред њима заједно са Србима. Оно што није могло побјећи, то је побијено“, каже Штрбац.

Он сматра да циљ оних који су минирали хидроакумулациону брану Перућа није био да је заиста и сруше, него да упуте опомену како би Хрвати зауставили „Масленицу“.

„Брану су држали Срби све до септембра 1992. године, а онда су је по Венсовом плану препустили Унпрофорцима и кад је кренула `Масленица`, неко је минирао брану, а сва срећа што брана није минирана потпуно, јер је у акумулационом језеру било пола милијарде кубика воде и поплавни талас би изазвао катастрофу и страдање око 30.000 људи“, навео је Штрбац.

Он је подсјетио да су Хрвати за минирање Перуће оптужили српског генерала Борислава Ђукића и недавно га осудили на девет година затвора и накнаду 17,5 милиона евра, колико су процјенили да је начињена штета.

Штрбац је навео да је у „Масленици“ просјечна старост убијених цивила била 60 година, убијене су 34 жене просјечне старости 57 година, троје дјеце до 12 година, док је 11 особа још нестало, међу њима шест цивила, од којих су три жене.

Он је истакао да је питање да ли би страдања Срба била још већа да није било невјероватне солидарности и заједништва Срба, те напоменуо да су на страни локалног становништва били добровољци са свих страна, међу којима и „Вукови са Вучијака“ чији је командант Вељко Миланковић тамо тешко рањен и послије преминуо.

„Људи са Равних Котара, а то су све била велика села – Кашићи, Ислам Грчки, као и мјешовита села – све је то морало да се исели и побјегне пред тим злочинцима и за то нико није осуђен“, рекао је Штрбац.

Данас је у Цркви Светог Марка у Београду служен парастос за 348 Срба које су прије 26 година убили припадници хрватске војске у акцији „Масленица“ у Равним Котарима и на Малом Алану на Велебиту.

ИЗВОР: РТРС

***********

ПОВЕЗАНО:

***

*ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ СТРАДАЊЕ СРБА на 1.мај: БЉЕСАК – Западна Славонија, Ђорђе Мартиновић – Косово и Метохија… Вуковар, Книн…

***

Документарни филм: Бљесак је потпалио Олују / The Flash That Lighted The Storm [2005] (видео)

Бљесак је потпалио Олују / The Flash That Lighted The Storm [2005] У години када се навршава 20 година од хрватских геноцидних акција етничког чишћења “Бљесак” и “Олуја” (1995), којима је на […]***

22.1.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић