„Можда не сутра, али прекосутра бих упалио тенкове, згазио то што треба на Косову и дефинисао границе Србије. То неће бити рат. Они плаше народ тиме. На Косову нема ни милион Шиптара. Људи, ако ми не можемо да савладамо милион Шиптара, без обзира ко их подржава, онда ми не постојимо као озбиљна држава.”
Агенција Асошијетед прес сврстала је хрватску предсједницу Колинду Грабар Китаровић у екстремну европску десницу.
На путу према земљама Европске Уније илегални мигранти имају нову балканску транзитну руту – преко територије БиХ. Дилему у то немају више ни чланови Парламентарне комисије за одбрану и безбједност, који су усвојили Акциони план хитних мјера о процјенама и могућностима БиХ у вези са мигрантском кризом. На улазним вратима БиХ, процјена је, налази се више од 60.000 лица са Блиског Истока, Азије и Африке.
Документационо-информативни центар Веритас подсећа да је 3. априла 1992. почео погром српских села на купрешкој висоравни у југозападној Босни, а епилог три дана касније било је 54 мртвих српских цивила и територијалаца, и 150 оних који су одведени у логоре по западној Херцеговини и Хрватској.
Сегодня, в преддверии великого православного праздника Пасхи, редакция СРБски ФБРепортер с огромной радостью представляет русско-сербский документальный фильм «Код Дружбы».
Данас, уочи великог православног празника Васкрса, редакција СРБског ФБРепортера с особитом радошћу представља руско-српски документарни филм „Код пријатељства” (Код Дружбы). Током реализације пројекта, СРБски ФБРепортер је, заједно са учесницима, прошао пут од Републике Српске до Донске земље тражећи оно заједничко што чини основу нашег пријатељства.
Када је Урош Предић започео сликати „Косовку девојку“, није могао знати да ће ова композиција постати његово најпрепознатљивије историографско дјело.
Критичари су је оцијенили и као најаутентичнији приказ бојног Косовог поља.
На списку несталих које Хрватска годинама уредно тражи од Србије, налази се и име Србина за кога је правоснажном пресудом утврђено да су га убили припадници Збора народне гарде 1992. године у Сиску.
Толико пуно питања која траже тачне одговоре су пред нама а прилично мало (бар јавно видиљивих) одлучних и припремљених одговора српских власти и конкретних решења која се активно спроводе, имајући у виду безбедносне ризике, претње, последице и могуће контрамере на активности везане за ситуацију у Републици Српској али и Србији.
Ујутро, око шест сати, јаке пешадијске и механизоване снаге (различити извори говоре о употреби најмање седам до највише 10 тенкова и оклопних транспортера) из правца Шујице напале су Доњи Малован и већ после сат-два ставиле га под контролу, без озбиљнијег отпора неискусних бранилаца, који су напад дочекали потпуно неспремни. О размерама те неспремности довољно говори податак да испред села, према Шујици и Ливну, није био ископан ни један ров!
Са Миланом Мајар, новинарком и ауторком документарног филма „С руба памети“, разговарала наша Драгана Трифковић
Отворене душе и из срца подржавамо председничку кандидатуру брата Добрила, јер је једини од политичких фактора у Црној Гори био против велеиздајничког Бриселског споразума, као и против изласка Срба на шиптарске изборе и интегрисања у тзв. лажну државу „Косово”!
Насупрот свијетлом примјеру ученика, министар војни Предраг Бошковић, својом одлуком забранио је полагање цвијећа на мјесту погибије прве жртве НАТО злочина у Црној Гори. – Јасно је да се иза овакавог става крије примитивна, кукавичка и поданичка свијест министра одбране Предрага Бошковића, јер је забрана обиљежавања датума НАТО агресије на СРЈ, у касарнама Војске Црне Горе, злочин сам по себи, саопштили су из Удружења бораца ратова од 1990.
Ријечки Нови лист упозорава данас на избијање потенцијалног новог сукоба између Словеније и Хрватске који може ескалирати у економски рат због допуна Уставног закона о Новој љубљанској банци (НЛБ) којима би се спречила исплата пренете девизне штедње хрватским банкама.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…