Сваки човек носи своје бреме. Неки су носиоци доброг а неки злог бремена. Свако ће примити плату од онога чије је бреме носио. Умножавање носилаца зла не значи и пораст силе зла. Сила добра увек је јача од силе зла без обзира на број обманутих носилаца зла.
Одбијам свет у коме свако зло постаје легитимно само зато што је неко одштампао папир са решењем и на њега спустио печат државне институције.
Влада Републике Србије изнова планира да паре пореских обвезника дели страним фирмама у Србији. У предлогу буџета за 2018.годину предвиђено је нових 12 милијарди динара за „Фијат“, „Етихад“, „Теклас“, „Фалке“… Истовремено, буџет за популациону политику при Кабинету министарке без портфеља за демографију износи 300 милиона динара, што значи да стране фирме од наших пара добијају 20 пута више него наша рођена и нерођена деца.
У емисији „Агора“ Радија Снага народа гостовао је Душан Ковачев, политички аналитичар и сарадник „Стања ствари“.
Значи, описана отмица малолетног лица од хранитељске породице без правоснажног и извршног решења суда и уз незакониту асистенцију полиције, представља злочин без преседана, али и јавну демонстрацију силе, моћи и безакоња у вршењу злочина и то према једном детету, према једној породици!
И тек сада, а на основу свих изнесених, а веродостојних чињеница, сваки разуман и паметан човек, може закључити, да су нама Србима, током рата и ратова, највећи и најстрашнији непријатељи били, наши ратни политичари, као и генерали и високи официри из бивше ЈНА. А што се и данас види и то у њиховом свакодневном понашању. Као и односу према правим борцима и рањеницима, али и породицама изгинулих бораца.
Предвођена одрођеном српском интелигенцијом, школованом колико и покондиреном на Западу, Србија је потпала под културно, просветно, на жалост и духовно ропство западне, одавно расхристовљене, антикултуре.
У овом медијском мраку и пузајућем тоталитаризму, у којем фармаколоби не бира начин и средства да оствари свој крајњи циљ – увећање профита и смањење људске популације, трачак светлости представљају часни, поштени, породични људи широм Србије, који поседују знање и пре свега храброст да се боре за слободу и правду, коју нам и сам Устав гарантује.
– Завичај је место због којег, сваки пут кад га неко помене или кад га се сетиш, ставиш руку на срце а суза ти у око засија. Где год да одеш њему се увек враћаш. А кад у њега дођеш, срце заигра, душа оздрави а ваздух има мирис смрчеве шуме и покошеног сена – пише на почетку књиге Матић, Младићев официр голубије душе.
Приликом изласка из аутобуса ученици су изразили своје задовољство, упркос умору који је био очигледан, а многи су најавили да ће и следеће године учествовати на новим маршевима на Цер, Колубару…
Душан Вујић био је син општинског деловође из Београда. Имао је 14 година. Његов вршњак Светислав Ђорђевић био је син учитеља Ђорђевића. Јован Станић, дечак од 12 година, био је син капетана Станића из Београда. Сви су били ученици Прве београдске гимназије…
Ми смо Срби који не одустајемо од одбране Косова и Метохије. И ми смо Срби који зато нервирамо Александра Вучића. Не можеш да побегнеш од тог питања и да побегнеш на крај планете јер то је испит и за нашу генерацију. Колико год нам се ситуација чинила лоша није им лако да учине последњи издајнички корак јер косовски заветни камен опомиње. Наше је да им помогнемо да им се тај камен обије о главу.
Јесте незгодно када власт ухватите у томе да не знају ни шта причају ни шта раде, као када су два министра из редова СНС, Зорана Михајловић и Зоран Ђорђевић, у два дана дали две потпуно супротстављене изјаве о мерама популационе политике.
Зашто и данас морамо да гледамо политичке процесе у Хашком трибуналу, који његови критичари називају пропагандним средством НАТО-а? Ништа тако убедљиво не сведочи о овом суду као чињеница да данас, после уништења српског становништва у Крајини, Сарајеву, на Косову и Метохији, дословно нико не служи затворску казну за злочине почињене над Србима
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…