– Не постоји држава „Косово”. Тај пројекат, чак и ако га посматрамо ван поља закона, наравно је пропао. Не постоји држава „Косово”. Без обзира на очигледну незакониту основу овог плана, он није спроведен и де факто – резимирала је званична представница руског министарства иностраних послова.
Историјски је јасно да Космет није увек био у саставу Србије. Али, такво стање увек је био производ више силе којој се народ и држава нису могли одупрети: турско запоседање, аустријска и бугарска окупација, немачка окупација, војна агресија НАТО савеза и албанска сецесија. Срби, дакле, нису предавали Косово нити га признавали као део туђе државе, већ су стоички подносили вишу силу, гајили своје колективно сећање и чекали прилику да га поврате. То је историјска вертикала српског политичког става о Косову и Метохији…
У сваком случају, излазећи на сепаратистичке изборе и Александар Вучић и тзв. Српска – или боље рећи шиптарска – листа газе и крше Устав Републике Србије. После силаска са власти и Александар Вучић и „Српска листа“ одговараће на основу кривичног закона члана 306 и 307 за дело националне велеиздаје. Предвиђена минимална казна за ово кривично дело је 10 година затвора. Национална велеиздаја је кривична радња која не застарева.
У овој епизоди:
– Света Марија Египћанка
– Литургија пређеосвећених Дарова
– Бомбардовања
– Сећање на хероје са Кошара
– Напуштена мајка
Питам се како је могуће да се окупација спречава тихим прихватанем те исте окупације?! Како се против самопроглашеног сепаратистичког поретка бори учешћем на изборима које расписује тај исти сепаратистички поредак?!
Двадесет година касније, НАТО кампања на Косову је сведочанство ужаса „хуманитарних интервенција“
Помињући страну улогу у рату, новинар „Глобал рисрча“ наводи да су војнике ОВК у Албанији обучавали специјалци ЦИА и Зелене беретке, као и да је британски САС био кључан за обуку терориста у Албанији. У Покрајину су „сасовци“ упућивани на такозване оперативне пикнике, углавном да наводе авијацију. Аутор текста бележи и податак да су први њихови војници ушли на Косово 21. марта 1999.
Пуковник Љубинко Ђурковић сматра да су хероји са Кошара бранећи своју земљу, Србију, Косову и Метохију и тадашњу СР Југославију, исписали странице и странице херојских подвига и да су примјер младим генерацијама како се брани отаџбина. Он је поручио да се на Кошарама исписивала српска историја битака, попут оних на Колубари, Церу, Куманову и да је дужност државе и наредних генерација да се достојно одуже тим јунацима. По њему Кошаре су „дијамант на мачу српских побједа“ и да се та битка не смије заборавити.
Живановић, који је на крају рата 1999. важио за Павковићевог наследника, после рата на Kосову именован је за команданта елитног Београдског корпуса, али је 2006, после „реформе“ оружаних снага – пензионисан
Француски посланик у Европском парламенту Жак Коломбје оценио је да је самопроглашено Косово велики неуспех Брисела, да је учињен неприхватљив преседан, те да се апсолутно противи независности те српске покрајине.
Довека је Србиново
Метохија и Косово,
довека је Божјег лика
врх Кошара и Паштрика!
Прича о одбрани „Кошара“ неправедно је тек последњих година у центру пажње јавности, а по много чему ће бити један од незаобилазних сегмената новије српске историје. Била је то нестварна, готово митска битка у којој се стотинак голобрадих младића сукобило са десетоструко више непријатеља и – победила.
За мене је Србија мала Русија, а Косово срце наше државе. Као што ће Крим увек бити руски, тако ће и Косово увек бити део Србије. Овако за медијску кућу „Центар“ и портал „Србин.инфо“ говори Андреј Родионов, председник и оснивач покрета Руско-словенског уједињења и препорода.
Где се то и како повлачи међа између мајке и синовљевог јој гроба?! Како се разрезује Косово од Метохије?
Где је поносно бити Србин а где то ваља прећутати ко проклетство?!
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…