Професор Ковић је велики физички и интелектуални напор усмерио к једном циљу, а то је очување националног идентитета српског народа и Косова и Метохије у саставу Србије. У емисији проф. др Милош Ковић даје одговоре на нека политичка питања данашњице о којима никад раније није говорио.
Усташко-њемачки логор у Сиску основан је 3. августа 1942. по завршеним операцијама на Козари и Шамарици.
У свом је саставу имао и посебан логор који се службено називао „Прихватилиште за дјецу избјеглица“. Дјечији логор у Сиску, највећи те врсте у НДХ, налазио се под покровитељством „Женске лозе усташког покрета“ и „Усташке надзорне службе“.
Данас се навршило 26 година од 8. јануара 1993. године када је у заседи војника ХВО у Занаглинској шуми убијено 11 а рањено више од 10 српских војника и цивила из Равног код Купреса, а затим, у осветничкој ватри српске артиљерије, погинуло осам а рањено више од 40 хрватских и муслиманских војника и цивила у Бугојну и Томиславграду.
Масовна убиства у Чуругу ће трајати све до ноћи између 9. и 10. јануара. У једном магацину митраљеским рафалима убијено је 400 људи. Куће убијених пљачкала мађарска руља, војници и жандарми
Посљедице усташког геноцида биле су стравичне. На подручjу Херцеговине ниjедна српска породица ниjе остала поштеђена, а да неко њен ниjе страдао. Многа села потпуно су биолошки уништена. Многе породице заувиjек су затрте. Остало jе на десетине хиљада сирочади. И док jе посна херцеговачка земља кључала од вреле српске крви, лелек у црно завиjених несрећних жена и дjеце одjекивао jе по голом херцеговачком кршу.
„Причао је да недавно, почетком осамдесетих, у Дреници није затекао ниједног староседеоца. Ни у Нековцу. У Журу, рече, више није било чак ни Шиптара, већ једино Албанаца. Све се изметнуло на зло, а нека мржња се увукла међу људе“
ЗЛАТНО ПЕРО из мене поручује оно што сам увек и носила у себи – треба еснафски, аргументовано, бити уткан у судбину свога народа! – Љиљана Булатовић Медић
„Ради се о огромној штети- у људским жртвама и у материјалној штети. Стручњаци у нашем тиму желе да помогну да докажемо да је осиромашени ураниум који је свим међународним конвенцијама забрањен, штетан за здравље и опасан за нашу будућност и нашу децу. Такође желимо да се надокнади штета људима који су оболели или преминули, и њиховој родбини.“
Према овом документу из 1945. године, комунистичке власти су одмах почеле да раде на „учвршћивању” календарске Нове године „као народног празника”, а све у циљу да се „помогне, сузбије и одврати пажња од светковања божићних празника”, нарочито „код деце и омладине”. (документ у прилогу)
10. септембра 1918. године, када су јединице одређене за пробој Солунског фронта запоселе планиране положаје, председник француске владе Жорж Клемансо јавио је Франше Д’ Епереу да може започети напад. Д’ Епере је 12. септембра 1918. године наредио офанзиву (Стр. Пов. Бр. 5058/3). Шифра за напад гласила је: Пошаљите 14 официра и 8 војника. То је значило да артиљеријска припрема за напад почне 14. септембра у 8 часова изјутра (ако атмосферске прилике дозвољавају). Дан ,,Д“ био је 15. септембар, а војвода Живојин Мишић требало је да одреди час напада.
После албанске голготе и опоравка, српска војска је на Солунском фронту 1916. године водила Горничевску битку, заузела највиши врх планине Ниџе –Кајмакчалан, водила борбе у окуци Црне реке, заузела Битољ и померила напред линију фронта за приближно 40 километара. У те борбе ушла је према организацији од 26. фебруара 1916. године. Организована је у три армије, у чијем саставу су биле по две дивизије са обвезницима свих позива.
Српска заједница у Америци упутила је петицију председнику Доналду Трампу и Конгресу САД у ком захтевају заштиту од прогона српског народа на Косову и Метохији у којој га подсећају да је њих милион гласало за њега.
Тај елемент народне традиције био је један од момената симбиозе војске и народа, чији је она саставни део била. Кроз славе је јачан војнички дух, сећање на значајне личности и догађаје националне историје. До краја Првог светског рата XII пешадијски пук обележавао је Видовдан, који је у директној вези био са именом пука, називом касарне, средњовековном историјом града…
У настојању да израдимо свеобухватни историјат XII пешадијског пука ,,Цара Лазара”, посветили смо пажњу оним сегментима војног живота који имају парадни и свечани карактер и који означавају одређену симболику, како за саму војску, тако и за народ чији је она саставни део. Ти сегменти одржавају морал, колективни дух, везу између народа и војске, увереност у исправност борбе за свој народ и државу, и веру у победу.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…