Пометња коју живимо свестрано је контролисана. Две су кључне мете глобалног удара: самосвесна личност и културно памћење. Човек и друштво без наслеђа лишавају се упоришта, померају по туђем нахођењу, као шаховске фигуре. У време циника и трик-мајстора, на делу је освета недаровитих а претенциозних. Идентитетски инжењеринг и окупација свести. Упорни удари на потпорне стубове унутрашњег одржања. Ипак, и органски отпор „огромне мањине” поступно нараста, иако је она у статусу гериле у сопственој земљи. Ништа још није решено. Свако ко се одупире проноси део решења, али неопходан је и стратешки културни одговор