Најугледнији француски лист „Le Monde“ признао да су и његови уредници и новинари учествовали у фабриковању лажи због којих је бомбардована СРЈ 1999. године. Ево текста из њиховог најновијег броја…

Пишу: Серж Алими и Пјер Рамбер

Прије 20 година, почевши од 24. марта 1999. године, 13 држава чланица НАТО-а, бомбардовало је СРЈ. Тај рат је трајао 78 дана и хранио се медијским лажима, у којима је, на жалост, учествовао и наш лист. Главни дезинформатори су биле западњачке владе, НАТО, као и најугледнији медији.

Најсензационалнија манипулација је био план „Поткова“ (потковица), лажни документ који је требало да докаже како су Срби програмирали „етничко чишћење Косова“. Наше уредништво, којим је руководио Едви Пленел, признаје да је „изабрало да стане на страну интервенције“. На првој страни нашег издања од 8 априла 1999, чланак Данијела Вернеа најављује да су „планом Поткова планиране депортације с Косова“. Новинар преузима информације које је дан приje тога открио министар спољних послова Јошка Фишер.

„Овај план владе из Београда, који детаљно описује политику етничког чишћења која се примјењује на Косову и који носи назив ‘Поткова‘, без сумње симболизира гажење албанског становништва“, пише Ерне, према којему ствар изгледа „оставља мало мјеста сумњи“.

Два дана касније, Le Monde евоцира „документ српског војног извора“ и поново се позива на тврдње њемачког званичника.

Али, тај план је кривотворен, није га донијела српска власт, већ је фабрикован од елемената које је прикупила бугарска тајна служба, а затим пренесен у Њемачку од стране земље која је тада горљиво жељела да уђе у НАТО.

Превару је 10. јануара 2000. године открио недељник Der Spiegel и потврдио 12 година касније бивши бугарски министар спољних послова. Марта 2000. године, њемачки бригадни генерал Хајнц Локаи је у књизи изразио сумње у постојање таквог документа; његова истрага је принудила министра одбране Рудолфа Шарпинга да призна како нема копију „плана“.

Истовремено, портпарол Међународног кривичног суда за бившу Југославију описао је елементе такозваног плана као „мало вјероватан материјал“ (Hamburger Abendblatt, 24. mart 2000), а тужитељица Карла дел Понте неће га ни поменути у оптужници против Милошевића 1999. нити 2001.

НАТО је одлучио да нападне државу која није пријетила ниједној држави чланици. Изговор је био хуманитарни мотив, заснован на лажним вијестима, и дјеловао је без мандата Уједињених нација. Такав преседан послужио је Сједињеним Америчким Државама, 2003 године, у вријеме инвазије на Ирак, такође потпомогнут кампањом масовних дезинформација. Неколико година касније, проглашење независности Косова, фебруара 2008,поткопало је начело неповредивости граница. А Русија се ослањала на ту независност када је, августа 2008, признала Абхазију и Јужну Осетију, два подручја која су се одвојила од Грузије. Потом је, марта 2014, припојила Крим.

Будући да је рат на Косову водила већина „левичарских“ влада и подржала већина конзервативних партија, није било смисла разматрати званичне фалсификације. Наравно, новинари и новинарке који су опсједнути лажним вијестима радије их траже негдје другдје.

са насловне стране Le Monde /издање на српском језику/, br. 47, 2019.

par Serge Halimi & Pierre Rimbert

 Le plus gros bobard de la fin du XXe siècle

Boulevard Voltaire

Le Monde diplomatique a raison : le Kosovo constitue bien le plus gros bobard de la fin du XXe siècle

ИЗВОР: Седмица.ме

***

*РАЗГОВОР С ПОВОДОМ: Др Мирјана Анђелковић Лукић – Специјални, ХЕМИЈСКИ и РАДИОЛОШКИ рат НАТО алијансе над Србима 1999. уништавањем здравља народа и природе хиљадама година унапред!

Злочиначко бомбардовање, ратни злочин над цивилним становништвом: ЕКОЦИД И ГЕНОЦИД НАД НАРОДОМ СРБСКИМ И СРБИЈОМ 1999.

————–

24.5.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић