Чувени дечији песник, прозни и драмски писац Добрица Ерић, преминуо је данас у својој 83-ој години, потврдила је агенцијама вест његова породица, после дуге и тешке болести.

фото, архива

ДОБРИЦА ЕРИЋ

(22.8.1936 – 29.3.2019)

Добрица Ерић је рођен 1936. године у селу Доња Црнућа у Горњој Гружи, двадесетак километара од Горњег Милановца. Завршио је четири разреда основне школе у Враћевшници и у младости се опробао у многим занатима, али је себе препознао у књижевности и до сада је на својеврстан начин опевао Шумадију, српско село и живот српског сељака на овим просторима.

Добрица је био песник села, лирски здравичар Груже и многи га сматрају лирским сликаром природе. Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, више од двадесет збирки песама, пет позоришних драма и више од 40 књига за децу. Прву књигу је објавио 1959. године и од тада су његова дела продата у више од милион примерака, а дела су му превођена на више светских језика. Он своје песме није читао, он их је говорио, јер их је готово све знао напамет.

Добитник је многих награда и признања међу којима су најзначајнија Жичка хрисовуља, Повеља Змајевих дечјих игара, Невен, Видовданска награда Републике Српске, Октобарска награда града Београда, награде Милан Ракић, Филип Вишњић, Вукова награда, а одликован је и Орденом заслуга за народ.

Живео је у Београду, и у родној Доњој Црнући. До данас…

„Злонамерници
сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал не може ми нико забранити
да певам и да се смејем умирући
а то се вама више не догађа
ни кад свадбујете
ни кад вам се рађа!

Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина
ко ваши праоци што су мог Праоца
Исуса Христа Назарећанина.

Ја ћу да гледам
а ви зажмурите
иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица
Само, пожурите
што пре ме разапнете
пре ћу васкрснути!“

(„Пркосна песма“)

———

29.3.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић