17. март 2015. КМ Новине
Документарни филм “17. март награђени Погром“ је први документарни филм у продукцији “КМ Новина“.
Поводом 17. марта и сећања на Погром 2004. године, КМ новине званично најављују филм посвећен тим данима терора и дивљања шиптарских екстремиста под управљачком палицом својих вођа и ментора са запада.
Сведоци Погрома, рањени и протерани Срби, говоре у овом филму о ономе што их је тада снашло, са чиме су се суочили и како данас гледају на те дане. Занимљива су и открића до којих се долази кроз њихова сведочења, а на која можда до сада није обраћано довољно пажње.
Аутор је Иван Максимовић, а за потребе филма више људи је изразило спремност да помогне у пружању информација и материјала ради што уверљивијег приказа догађаја који су се дубоко урезали у свест и историју Срба са Косова и Метохије. Захваљујући томе у филму ће неки од снимака бити по први пут приказани.
Категорије:АКТУЕЛНО, Видео, ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ, КМ Новине, КОСОВО И МЕТОХИЈА, Страдање Срба, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
УСТАЈ ЦАР ДУШАНЕ ТЕБЕ СРБСТВО ЗОВЕ ЗА ВАСКРС ДУШАНОВОГ ЦАРСТВА СРБИЈА ИЛИ ЗАГОРЈЕ СССС
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Српски народ на Косову и Метохији, од памтивека је био на својој земљи, цареви и краљеви су га пазили зато што је то био народ издашан, зато што се на пажњу реванширао најмање двоструко.
У Турско доба, шта се могло и очекивати, сагнути главу и чекати боља времена. Као сада што бих саветовао браћи да сачекају да окупација прође. А сви знамо да окупација не пролази сама од себе, пролази само ако се неко избори против њума. А како да се избориш против онолике Турске царевине, од које се и Бечу тресле гаће. Ћути и трпи. Неки су нашли добар повод да конвертују у Муслимане. Неки су морали, некима се исплатило. Они који су морали, те бих уврстио у некако нормалне, а они којима се исплатило, то су родитељи ових данас који су за сваки случај задржали своје српско име. Неки су остали стамени. Шкргутали зубима, понеког Турчина или Шиптара кекнули колико да се види са киме дотични имају посла. Али народ није хтео да чека боља времена, тражио је бољи простор, имало га је хвала Богу, Највише у садашњој Источној Србији, после у области која је названа Српска Војводина. Не сви, остајали су на Косову задрти као што сам ја. Моји преци Срби бре. Онда су дошли Наши – краљ Ослободилац. Кратко је трајало, дошли су други ослободиоци, неко је њих називао борцима за заједништво, лепо су били обучени у јагњећу кожу. Комунисти. Ми задрти смо под њима омекшали више него под Турцима, почели смо да одлазимо под притиском комуниста и варварских племена Шиптара. Тако сам и ја престао да будем задрт, преселио сам се са Косова, не као што је један мудератор једног сајта објавио мени: „протерани сте са овог сајта“: Не љутим се, само кажем. Бар је глава остала на раменима.
Свиђа ми сеСвиђа ми се