Изјава Маркеша је повод да се о њој изјасне Државно веће тужилаца (ДВТ) и Високи савет судства (ВС С), као независни и самостални органи који обезбеђују и гарантују независност и самосталност судија и судова и самосталност свих тужилаца у складу са Уставом, прецизирало је струковно удружење у саопштењу.

УСТ указује да само помињање могућности жртвовања независности правосуђа, у било којој конотацији, дубоко задире у домен уставних надлежности ВС С и ДВТ те да не смеју да занемаре изјаву Маркеша.

Такође сматра да оба правосудна органа треба да реагују и на Маркешову изјаву „да владини званичници јавно нападају судије и тужиоце, те да то није напад само на њих, већ и на цео правосудни систем“, јер је, како оцењује УСТ, неприхватљиво да поводом оваквих изјава реагују искључиво струковна удружења.

Поводом изјаве Меркеша да држава Србија оснива невладине организације или на њих има неки други канал утицаја, а које јој дају подршку за предложене уставне амандмане у области правосуђа, УСТ је позвао Маркеша да прецизно укаже на које тачно невладине организације мисли и како је дошао до тих информација.

УСТ подсећа да је измена Устава у области правосуђа обавеза коју је Србија преузела у оквиру Поглавља 23 у процесу преговора о приступању Европској унији, као и да процес прате експерти ЕУ, те да би ЕУ у сваком моменту могла да затвори поглавље 23, уколико би нашла да се ради о решењима која нису у складу са њеним правним тековинама.

Такође подсећајући да је Нацрт уставних амандмана добио позитивну оцену Венецијанске комисије, УСТ је позвао да се о наводима представника МЕДЕЛ-а изјасни и Делегација ЕУ у републици Србији.

Маркеш је ове наводе изнео у разговору за дневни лист „Данас“.

ИЗВОР: РТВ

***

Владавина права

Фелипе Маркеш, председник УО МЕДЕЛ-а, говори о владиним невладиним организацијама, притисцима на правосуђе и политичкој трговини принципима

Надам се да Европа неће независност правосуђа продати за признање Косова

Не могу да говорим у име европских институција и не знам да ли би били вољни да се упусте у трговину у којој би за признање Косова учинили извесне уступке Србији на путу евроинтеграција.

Оно што знам је да одлука да се земље приме у Европску унију увек политичка одлука и да у том смислу постоји трговина. Ми се надамо, поготово у контексту скорашње кризе са правосуђем у појединим земљама Европе, да ће институције ЕУ бити при ставу да постоје неки темељни принципи са којима не сме бити трговине. Један од тих принципа би, по нашем мишљењу, морао бити независност правосуђа, каже за Данас Фелипе Маркеш, председник Управног одбора МЕДЕЛ-а, Европског удружења судија и тужилаца за демократију и слободе. Он је гостовао у Београду учествујући на конференцији под називом „Цивилно друштво за одговорну власт“ коју је организовао Центар за истраживање, одговорност и транспарентност ЦРТА. У разговору за Данас Маркеш је апострофирао да се МЕДЕЛ нада да независност правосуђа у Србији неће бити жртвована зарад признања независности Косова.

– Али чак и да то ураде, једна ствар је извесна. ЕУ није само Европски савет или Европска комисија. ЕУ је такође и Европски суд правде, а та чињеница има посебну снагу након што је фебруара прошле године ова институција донела одлуку која јој омогућава да анализира да ли је правосудни систем држава чланица компатабилан са правним системом ЕУ и њеним принципима. У том смислу, чак иако би земља ушла без претходног испуњавања свих неопходних критеријума у погледу пружања гаранција независности правосуђа, морала би да се суочи са одлукама Европског суда правде које нису политичке и на које не утичу националне владе.

МЕДЕЛ, организација која окупља удружења судија и тужилаца из 16 европских земаља, недавно је издала саопштење у којем су изразили забринутост због све већег броја ГОНГО-а у Србији, невладиних организација које заступају ставове владе. Како истиче Маркеш, појава тих организација обесмишљава јавну дебату, чиме угрожава сам демократски процес.

– ЕУ је приморала Србију да има транспарентан процес усвајања уставних амандмана који би укључивао и јавну дебату. У почетку консултативног процеса готово да није могао да се пронађе ниједан представник цивилног сектора који би о нацртима амандмана имао нешто позитивно да каже. А онда су се одједном појавиле неке новоосноване невладине организације, веома сличних назива као и постојеће, које изричу хвалоспеве о уставним амандманима. То је код нас пробудило сумњу. Када смо ближе погледали, видели смо да се ради о организацијама које се или финансирају од стране владе или је у питању неки други канал утицаја. Дакле, из наше перспективе делује да држава оснива невладине организације како би пред ЕУ симулирали јавну дебату.

Паралелно са симулацијом јавне дебате, МЕДЕЛ је, према речима Фелипеа Маркеша, забринут и због дискредитације правосуђа у Србији.

– Правосудна моћ почива на поверењу јавности. Ако владини званичници јавно нападају судије и тужиоце, то није напад само на њих, већ на цео правосудни систем. Слобода изражавања је једна од темељних европских вредности, али је у Европској конвенцији за људска права истакнуто да она може да буде ограничена зарад заштите независности правосуђа. Наравно да правосудна власт, као и све друге гране власти, треба да буде подвргнута критици, али постоји линија која не сме да се пређе. Постоји јасна разлика између критиковања начина на који систем функционише или истицања разлога због којих се неко не слаже са појединачном судском одлуком, с једне стране, и рећи да је неки судија или тужилац корумпиран или некомпетентан. Такве изјаве подривају ауторитет, како тог судије и тужиоца, тако и правосуђа у целини.

Нећемо заборавити Арслана

Поред низа других активности, МЕДЕЛ се већ дуже време бори за ослобађање судије Мурата Арслана из турског затвора. Арслан је био председник турског удружења судија који се није либио да критикује Ердоганову власт. Његово удружење је расформирано, а Арслан је ухапшен, под оптужбом да сарађује са гуленистима. Како каже Фелипе Маркеш, његово ослобађање није изгледно док у Турској не дође до политичких промена. „Међутим, у једно будите сигурни. Борићемо се за њега до краја, он неће бити заборављен. Док Арслан не буде ослобођен, ниједан судија или тужилац у Европи не може да се осећа слободним“, каже Маркеш.

ИЗВОР: ДАНАС

———–

7.2.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић