Михаило Меденица (Фото: Говори Српска)

Да вам је душе, питао бих вас где ће вам, но тог сте се „бремена” растеретили продавши је црном ђаволу, хуље, но, верујем да сте се и њему огадили – пакао је рај за вас!

Дакле, плазма је та црвена линија националних интереса и најскупља српска реч – ту је кап прелила чашу и сад сте одлучни да учините… шта?!

Да уместо на пресвето Косово и Метохију јуришате у све јутарње програме објашњавајући како је дошао задњи час и како издаја нема алтернативу – или разграничење, или рат!

Рат противу оне крваве немани од Харадинаја с којим још седите у влади, којег сте довели на власт, којег љубоморно чувате да не изгуби власт јер с ким да се „отимате” за све мањи метар светиње до с оним којем сте дали све, којем сте принели ведро воде да спере српску крв с руку, оним с којим сте се збратимили над згариштима српских домова, над палим звоником Самодреже, над мајком у црнини крај прекопаног синовљевог гроба?!

Једини рат који водите је противу сопственог рода, противу заветне светиње, противу Србије убеђујући је ђаво однео шалу и да је питање часа кад ће се заратити уколико не пристанемо на мир робља, мир обезбожених, мир раскућених, мир непричешћених, неисповеђених, мир у проклетом немиру занавек тражећи у мраку тамјаништа што беласну ко свици па се изгубе…

Нема рата који је погубнији од вашег „мира”!

Нема мира Србији довека уколико поверује да је само голом и бесрамном издајом можете сачувати!

Сачувати за себе, онолико колико вам од ње треба и ваља, ни напрстак више!

Од вас, београдске дахије и чауши са Српске листе зависи останак оне звери на некаквој власти, па што ђавољи накот једноставно не срозате у блато где му је и место, већ шурујете у највећем злу противу свог рода, рекох?!

За издају је потребно двоје – његове крваве руке и ваше мрачне душе, и наравно страх, страх којим нештедимице трујете народ измучен и безвољан до бесмисла постојања!

Заседате ко на каквим прелима мантрајући ко нарикаче: „Србија неће одговарати на провокације!”

Неће, дабоме, јер ништа Рамуш не чини што вама није на руку, нити ви што њему није на спасење и опрост грехова.

Подупирете се ко две суве дреновине, проклињући „неразумнике” кад се усуде да питају због чега сечете једину здраву грану?!

Разграничења ради, разуме се!

Ваља вам заједно изгазити све божуре како бисте показали да више не цветају, па куд их нема за тај метар се не треба борити…

За сваки метар који се „борите” два метра сте капарисали у паклу!

За свако разграничење у име „спасења” Србије – разграничили сте се од људи и преметнули у звери које кидишу на своју крв и месо!

Наше, јел’те, само да поверујемо како је издаја једини мир који сте извојевали у боју против свог рода!

Да имате душе питао бих вас где ће вам, но најпре сте с њом разграничили – сад је лако претити народу да су дечанске висине амбис с којег ће се сурвати, а не висине на којима ће довека постојати уколико се држи за небо док покушавате да га препродате ко подерану вашарску шатру!

Не убеђујте мученике како ће се огрејати уколико спале домове!

У њиховим кућама су колевке и распећа Србије!

Не нудите нам свој део пакла као наш рај – нашим рајем теку Бистрица, Ситница, Лаб, Дрим, Ибар… издаја има алтернативу – Србију!

Не онолику колику мерите да ђаво може да је обгрли, већ онакву на којој Господ може да заноћи…