Пише: Слађана, колумниста СРБског ФБРепортера
5.8.2018.

Некада, не тако временски давно колико мисаоно далеко, постојало је нешто што се називало образ и чојство. Мушкарац је бранио част даме, владар част свог народа. Данас, владар мог народа нема част. Његова свита на власти и мање од тога. Зато народ мора да се брани сам.

Желим да станем у одбрану једне часне жене, докторке, која је жртвовала себе да би бранила част лекарског позива, право својих пацијената и свој образ.

„ВАЉЕВО – Специјалиста опште медицине у ваљевском Дому здравља др Вера Терзић добила је упозорење пред отказ због писма о инциденту током састанка запослених којем је присуствовао и градоначелник Ваљева др Слободан Гвозденовић, а које је у име колега објавила у локалном недељнику „Напред“, преносе „Вечерње Новости“.

Наиме, у Дому здравља је одржан састанак више од стотину запослених са новом в.д. директорком др Бранком Антић, због њихових сазнања, како су тада навели, да ова установа нема новца на рачуну, а постављена су и питања о томе како се троши новац, коме је шта исплаћивано, колико има запослених и са којом стручном спремом.

Након састанка, др Вера Терзић је у име запослених послала „Писмо јавности“ које је објављено у „Напреду“ и у којем је навела да је на састанак запослених са директорком „непозван дошао и градоначелник др Гвозденовић који је на наша питања, од којих многа нисмо могли ни да поставимо, одговарао виком и галамом“. У писму је додала да је „омаловажавао нашу струку питањима: “Шта ви то радите, је л’ можда оперишете, или порађате”, што не доликује човеку на власти који је притом и лекар“.

Због овог писма у „Напреду“, како пишу „Вечерње Новости“, в.д. директора Дома здравља др Бранка Антић упозорила је др Веру Терзић на постојање разлога за отказ уговора о раду, односно изрицање једне од законом предвиђених мера.

„Тиме што се у име запослених обратила јавности у недељнику „Напред“ прекршила је одредбе Пословног кодекса установе.  Запослени има право да ван службених састанака даје изјаву о раду Дома здравља и претпостављених, али под условом да јасно стави до знања како то чини у лично име. Сматрамо да је др Вера Терзић, потписујући се у име запослених, дакле читавог колектива, прекршила одредбе општег акта, починивши и повреду радне обавезе кроз злоупотребу положаја или прекорачења овлашћења предвиђених Законом о раду“, наведено је у саопштењу Дома здравља.” (извор)

* О разлозима за упућивање упозорења пред отказ др Вере Терзић писале су и колубарске новине (линк).

Докторка Вера Терзић је дугогодишњи лекар у Ваљеву. О квалитету њеног рада, етици и знању сведоче њени резултати и увек пуна ординација, док суседне ординације осталих лекара углавном зврје празне. Она се већ други пут дрзнула да скрене пажњу на бројне неправилности у здравству – од скупих лекова, преко корупције, прања пара до намештених тендера. Као дугогодишњи предани радник у све то је упућена.

Докторка Вера није члан ниједне партије. Она је мој изабрани лекар, и изабрани лекар ко зна још колико других. Знам је лично дуги низ година, знам ко је и какав је човек, знам какву је децу одгајила, знам да никада ништа није узела, знам да је све стекла својим радом и залагањем, знам да никада није ни на који начин користила свој положај, знам је као породичну жену која има једног мужа, једну веру и једно лице. Вређају ме коментари упућени њој од стране разних сендвичара, проданих душа и улизица Вучићевог СНС-а (ја овде не стављам нагласак на диктатора, сматрам да он сам лично ништа не би могао да постигне, да му није помоћи спољашњег окупатора и унутрашњих издајника који услед своје глупости нису ни свесни да су то, или ако и јесу немају толико морала да им је то битно).

Насупрот ње, као антитеза, налази се други лекар, корумирани политичар, лош гинеколог, никакав градоначелник, пре бих га назвала „крадоначелник”. Није ми циљ да га свргавам. Ја то нећу и не могу. Свет не посматрам кроз новац. Тачно је да је он на на Тешњарске вечери, тј. на игру и разоноду ваљевске раје, сулудо потрошио, како извори наводе, преко 7,5 милиона динара а није ни помислио да санира штету од поплава или да реновира крило болнице.

Ја то посматрам из другог угла. Он је једно искомплексирано, неиживљено дериште амбициозне мајке, које је омашило професију, па је усред те грешке убило неколико недужне деце током порођаја њихових мајки а којима је он водио трудноћу. И као свако размажено дерле, васпитно запуштено, љигаво и бескарактерно,учинио је све могуће марифетлуке, уз помоћ њему сличних, да избегне одговорност, па се онда латио другог посла (у који се још боље разуме, рецимо као Марица у знате већ шта), политику, где ради оно што најбоље зна а то је да буде будала иза које се крију они који скидају кајмак. Резултат је ојађено, очерупано Ваљево.

Докторку Веру Терзић стављају на стуб срама, пљују и уручују решење пред отказ. Народ ћути.

Зашто сам ово написала? Зато што ја нисам народ, ја сам личност која има потребу за правдом и свесна сам последица, али се више бојим Бога него оних којима је у руци тољага и мисле за себе да су због те тољаге у поседу моћни. Мој муж је инсистирао је да га пратим на концерт Амадес бенда који се одржавао на платоу испред Дома културе у Ваљеву у оквиру тешњарских вечери. Стигла сам до моста на Колубари, а онда сам се окренула назад не обазирући се на њега, суочена са масом људи која је бројношћу подсећала на крдо стоке. Хитали су ка месту одржавања концерта као по команди весели и расположени, гурајући се и газећи једни друге, са блесавим изразом на лицу док је његово „маџести”, крадоначелник, са „девојчицом” и својим миљеницима заузео ложу на балкону да све прати са висине, како и приличи .У једном тренутку ме подсетио на несрећног краља Александра Обреновића и његову Драгу Машин – са истим жаром су љубили оцвале распуштенице и давали им да владају уместо њих. Али нећу тиме да се бавим, помислиће људи да му завидим или да правим злокобне инсинуације од обичне констатације. Хтедох рећи – одбијам да будем део стада, одбијам да учествујем у пљачки, одбијам да ми естрадна калаштура (знају Ваљевци ко је она) и Бобина цура (и ту Ваљевци знају ко је) заменица директора организације Tешњарских вечери кроје судбину. НЕЋУ!!!!!!!!! да учествујем у томе.

Да је памети, правде, среће, град би био празан, народ би бојкотовао, не би дозволио да га поткрадају. Овако, стампедо ваљевских говеда нагрнуо је на корито, срећан да је „бесплатно” и да се мало опусти.

Нисам била у стаду. Радије ћу бити вук, макар ми глава висила на зиду као трофеј, јер вук је вук а крава је крава. А резиме крадоначелбниковог живота већ је видљив. Можда има наше паре, којима купује лажне пријатеље и лажну љубав, али онога дана када дође Богу пред истину остаће сам, без цуцле, без звечке, без пелене, неће бити свите, неће бити љубавнице која га воли до последњег динара, биће један на један он и Господ. Чиме ће моћи да се подичи пред њим? Живот без порода, крв на рукама, а срце као у зеца.

Постоји нешто изнад свих нас, а име јој је Божија правда. И може да вришти и да се издире на Веру Терзић или на своје поданике. Може! Али, на Бога неће моћи, јер хвала Богу још увек смо смртни и подложни Врховном Суду, који иначе ових дана главни диктатор покушава да оспори. Тиче се Косова али тиме се нећу бавити, компликовано је. Могу да приметим само да се ни моји Ваљевци не баве тиме, јер имају пречих брига – рецимо како да се проведу на тешњарским или како да што срећнији раде у Крушику, и веселе се томе као да производе желе бомбоне а не средство да се убијају људи. Докле год им тренутна власт то буде омогућавала, моћи ће и магарца да поставе као градоначелника, народ ће клицати. Верујем чврсто да би их ударио шлог или би им свима попадале круне са глава ако би, не дај Боже, случајно посадили нешто на дедовини за коју су, гле лудака, исти проливали крв, сузе и зној а нису знали да могу лепо да је поклоне неком пријатељском народу који воли да се понижава и мучи да на свом ради. Лепше, пријатније и удобније је радити по цео дан код страног газде за ситне паре, фини међуљудски односи, бесплатне пелене, клима уређаји, ограђен простор, увек под сијалицом, као пиле у инкубатору, воде рачуна о теби прате колико радиш и како, да немаш превише слободног времена јер би ти било досадно, или можда да превише не једеш да се не би угојио. Зашто узгајати храну на своме када је лакше отићи у маркет да је купиш.

Лакше је бити ку*ва, него ходати около уздигнуте главе. То је у последњој изјави наш Вођа нама поручио, али врло укусно упаковано слично ономе што наше цуре раде када оду у Емирате да буду „манекенке”. Важно је да се то не види и да се о томе не прича, а паре су ту да замене сваки образ којег нема.

______________

П.С.

Ово је лудило. Надгласани смо од оних лајавих. Не бих ништа ни коментарисала, да по кулоарима нисам чула оно: „Шта јој је то требало… Баш је будала… Она је пред пензијом а замера се… Није требала то да ради…”, и ону најбитнију: „А шта она има од тога?” (мислећи на докторку), до оне да је докторка будала која ризикује да изгуби добар посао на коме се*енда и још и ради, а може да прима плату и кулира! Лепо ми се смучило! Као да је сам враг закуво чорбу и чека да се лепо скува.

Има тога још – од постављања директора школа (и осталих директора) преко партије, кревета и слично… службене жене… службене љубавнице… Која држава то може да издржи да се не распадне? Као да су им вране мозак попиле свима. И знам да могу да ми се свете – они углавном тако и раде, оставе те без посла, прихода, униште ти живот, а онда ти најближи окрену леђа и, ако имаш среће, прогласе те за лудака, а Бог ћути и немо посматра. Докле?

Зато сам написала. Било ми жао жене. Устали су ко вране на њу, очи да јој изваде. Можда нисам вешта, али је од срца.