Оно што „обарени” Срби зову „српском латиницом“ је заправо хрватска абецеда или гајица. Њу је измислио хрватски лингвиста Људевит Гај 1830. године тако што је, инспирисан Вуковом реформом српске ћирилице, узео латинску основу, штокавски језик и измислио нова слова ž, č, ć, š, dž, lj, nj, dj итд. по узору на чешки језик да би на тај начин добио хрватско писмо. Гај је све то објавио 1830. године у овој књизи „Kratka osnova horvatsko-slavenskoga pravopisaňa”“ и издао је у Будиму. Србин Ђура Даначић је покушао да доради гајицу тиме што је предложио да се слово „dj” замени словом „đ”, али и то видимо да нема неког успеха. Хрватска гајица је, према томе, писмо којим се служе „обарени” Срби, а не латинско писмо старих Римљана, које називамо латиницом.

Све што је икада написано од Срба на српском (штокавском) језику, почев од Мирослављевог Јеванђеља и повеље Кулина Бана, је написано на ћирилици (уз пар глагољских изузетака). Шта је ћирилица и зашто је она српска? Ћирилица је писмо које је створио Свети Климент охридски у 9. веку за Србе и Бугаре у оквиру Првог бугарског царства (681–1018), тадашње најмоћније словенске државе. Немамо много података о рођењу Светог Климента, али многи верују да је он био родом Србин. Био је, заједно са Светим Наумом, ученик Светих равноапостолних Ћирила и Методија, твораца прве словенске азбуке глагољице. Свети Климент је управо у част својим учитељима писмо које је створио назвао ћирилица по једном од њих. Ћирилица је такође настала на грчкој основи и створена је управо у сврху писања на српском и бугарском језику, те према томе створена је за Србе (и Бугаре). Захваљујући свом генијалном решењу, ћирилицу врло брзо прихватају и Руси, чиме почиње њен глобални узлет који и дан данас траје. На целом подручју Балкана (уз Румунију до 19. века) и огромном простору некадашње руске империје и њене околине доминира наше ћирилично писмо. Касније је Србин Саво Мркаљ покушао, и Србин Вук Караџић довршио, реформу српске ћириличне ортографије по принципу да сваком гласу одговара једно слово и уводећи нова слова (првенствено слово „ј”) којим добијамо данашњу верзију српске ортографије. Зашто бисмо се одрицали свог српског писма? Да ли се Кинези одричу својих симбола? Или Јапанци? Или Арапи свог писма? Или Грци? Или Израелци хебрејског писма?

Кажу не разумемо се са светом уколико не користимо гајицу. По чему то? Да ли „свет“ зна гајицу, па кад се аутоматски пребацимо на њу сви ће нас аутоматски разумети? Разумете ли ви албански само зато што они пишу аустријским изумом и немачком абецедом? Разуме ли тај „свет” мање Грке зато што пишу својим алфабетом, или Јапанце зато што пишу својим симболима? Наравно да не. Ко хоће да га разуме „свет” нека учи енглески или било који други светски језик. Свако је богат онолико колико језика говори, али је злочинац уколико због тога жели да уништи свој матерњи језик и језик својих предака. Према томе, учите Срби енглески и друге стране језике, тражимо од државе да поставља двојезичне српске ћириличне и енглеске натписе (за странце и туристе), али чувајте свој језик и своје писмо. Нисте фаце и шмекери уколико пишете хрватском гајицом. Напротив!

Највећи проблем одрицања ћирилице и писања гајицом већ увелико траје у свету. Идите у било коју западну библиотеку (тим Историја Срба је имао прилике лично у то да се увери) и видећете да све што су српски аутори писали и објављивали на гајици тј. „српској латиници” се води под хрватски језик и хрватску књижевност. Црњански, Његош, Киш, Павић и сви који имају издања на „српској латиници” се воде као хрватски писци на хрватском језику у оквиру хрватске секције. У Сорбони или у Конгресној библиотеци у Вашингтону све што се пише на гајици, а аутори су Срби иде у хрватску секцију књига. Технолошки посматрано, гугл транслејт и остали преводилачки модули не препознају „српску латиницу” већ све то искључиво воде под хрватски језик. Епл телефони и многи други произвођачи мобилних телефона и технологије не знају за „српску латиницу” већ знају искључиво и првенствено за хрватску гајицу. Одрицањем од српске ћирилице и тортуром „српске латинице” у издаваштву и медијима доводимо до катастрофалне последице непрепознавања српског језика у свету и његовог коначног нестанка. Ближи се дан када ћемо доћи у ситуацију да ће будуће генерације и званично прихватити хрватски језик и тако ће се можда неки од њих и претопити у некакве Хрвате или грађане света који се служе хрватским језиком, а језик својих баба и деда неће умети да читају и пишу и неће га звати српским јер га нико у свету тако неће звати.

Освестите се Срби, крајње је време дошло да сачувамо свој штокавски језик и своје српско ћирилично писмо!