Русија је прославила Дан словенске књижевности и културе. Главни гала концерт одржан је на Црвеном тргу. На једној позорници има више од 30 хорова који броје око хиљаду људи, солисте водећих оперних трупа, руски популарни пјевачи…
Право повјесно признање српским реформаторима и њиховом револуционарном резултату антицрквеног рада обзнањено је ове године говором премијерке Србије Ане Брнабић поводом прославе Дана Републике Српске. Премијерка је као историјске узоре „нашег драгоценог наслеђа“ навела имена Вука Караџића и Доситеја Обрадовића, а чије су дјело касније помогли српски научници техничких наука.
Филм је значајан за српску публику јер приказује методологију и природу реформе ћириличног правописа и потом наметања латиничног `руског` писма, то јест поступак правописног прозелитизма какав је спровођен у реформи српског правописа у аустрославистичком пројекту југословенског језичког програма. Заправо, филм је за Србе значајан ради разоткривања историје реформе српског језика и правописа…
Континуитет контрадикторности је постао карактеристика српске историографије, која констатује непријатељску настројеност аустроугарске политике према српском народу и држави, војно-вјерску анексију и асимилацију, окупацију и геноцид, а истовремено велича аустроугарску југословенску језичку политику као национални препород српског правописа и језика. Све то је српски народ довело до стања поремећене културно-политичке свијести, националне неурозе и несигурности.
Невероватно је да држава не жели да реши тако битно национално питање, какво је питање језика који је код Срба срж националног и културног идентитета. Неће нас Европа натерати да уредимо ову област. Плашим се да нас управо та Европа и спречава да заштитимо свој језик и писмо.
Копитар је обављао послове цензора словенских књига, те је разумно препоставити да је као и сваки други цензор у било које друго време савршено добро знао циљеве Хабзбуршке монархије према Србима
Свима треба да буде јасно да не постоји „српска латиница”. То је измишљотина „обарених” Срба који би да нам увале крлежевштину, хрватски књижевни стандард и хрватску ортографију као кукавичије јаје у наш језик.
Копитар-Караџићев реформаторски речник је, као сви речници програма европског колонизовања језика ваневропских народа, служио колонијалној категоризацији српског народа. Упрошћавањем и упростачењем језика, свођењем на рурално-раднички речник, перспективу занатских и пољопривреднх послова, колонизовани народи су ограничавани на одређену природу посла и поткултуру.
Не постоји „заједнички јужнословенски језик” – постоје различити, међусобно мање или више слични језици јужнословенских народа који имају своје име, порекло, развој, као што и свако од нас има своје име, као што мајке које су нас родиле имају своје име,
„Не можемо пропустити ове прилике, а да не кажемо нашем чувеном знаоцу језика коју искрену, озбиљну реч. Ђуро Даничић je први књижевник и филолог, не на словенском југу, већ и у свету, који је назвао језик што га говори и пише хрватским или српским (у предговору својих ,,Корјена“ каже: ваљда ради пуног паритета: српски или хрватски.) Сви остали прваци филологије у страних народа зову тај језик просто: српским…”
Књига Милоја Стевановића је један величанствен покушај да се завичај сачува у речима које све више нестају.
Док хрватска државна и црквена власт без икаквог стида говори о „великосрпској агресији“, нема никога да пита која ли је то држава ономад заузела целу БиХ и део Србије чим јој се пружила прилика? На овоме се истрајава чак и након хашке пресуде хрватском ратном руководству за удружени злочиначки подухват.
Треба се упитати откуд толика храброст лингвистима да пркосе свом народу његовим превођењем из ћириличко-православног у латиничко-католички културни образац.
Немам жељу да било кога одвраћам од љубави према Вуку и његовом делу, нека им је срећно Вуково просветитељство, свако бира свог просветитеља према духу који њим влада, али нека не трпају у исти кош Његоша и Вука, јер они никада нису били истог духа. Његош није био издајник своје вере, није био ни најамник, ни јањичар.
ФБР НА РУССКОМ – СРБски ФБРепортер
Коментари читалаца…