Истина са Косова
Зоран Влашковић, 21.6.2016.
Мало је оних из долине српских фресака и српских краљева, са Косова и Метохије, који су као Иван Максимовић тако дубоко доживљавали и сагледавали погром српског народа у до сада највећој после 1999. године, и ко зна којој по реду насилној великој сеоби Срба са овог простора.
Максимовић је одрастао али и бележио, не само у души већ фотоапаратом и камером, најтеже тренутке прогона, страдања и затирања свега српског после 1999. године на Косову и Метохији.
На сликама заустављено време српског страдања, затирања и очаја сведочи најдубље и најдокументарније о долини српске истине коју су западне и албанске планине лажи поодавно надвисиле.
Но, документована истина у Максимовићевим фотографијама срушених цркава и манастира, уништених српских гробаља и кућа, очаја на лицима Срба… је далеко јача и цивилизованија историја од било какве прозападне и албанске пропаганде лажи.
Оштро око Максимовића је на најбољи начин умело и знало како да слика заустављено време, да „проговори“ највише и сведочи најдуже.
Ту су и фотографије са барикада које пркосно, узвишено, храбро и поносно говоре о патриотизму, тежњи Срба да остану у Србији са Косовом и Метохијом.
Максимовић је умео да заустави време на фотографијама онда када се виде српски симболи: застава, крст, три прста… али и тамо где су деца, што јасно асоцира на српску будућност.
У сваком случају слике Максимовића су верни документ једног најстрашнијег периода косовске збиље. Слике које говоре више од речи.
_____
Текст поводом изложбе „Косово, не/стваран живот“ у галерији Атријум, Библиотеке града Београда, коју можете посетити до 30. јуна
Категорије:Зоран Влашковић, Иван Максимовић, КОСОВО И МЕТОХИЈА, МУЛТИМЕДИЈА, ПАТРИОТИЗАМ, Родољубље, MAIL - RSS FEED, фото














Коментари читалаца…