2. Зато што Вукашин Јовановић не скида српску шајкачу са главе тако показујући колико носи у срцу оно за шта је трчао и плакао на терену.

3. Зато што су пре и после сваке утакмице се загрлили и помолили се Богу говорећи „Оче Наш“. Без обзира какав је био или какав ће резултат бити. У данашњем времену где млади одбацују такве „ретроградне“ вредности и теже да буду урбани, кул и луди овакав чин ме је одушевио.

Млади данас мисле да су вера, Бог, црква и тражење смирења, духовне чистоте и сопственог побољшања кроз веру и молитву бесмислени, да је разговор са Богом у цркви глупост за масе, а свака прича о томе смешна. Ови млади момци се нису застидели пред десетинама хиљада навијача и пред милионским аудиторијумом да се загрле као браћа, узму микрофон, позову народ да се загрли и кажу „Оче Наш“, врате народ, макар на тренутак, ономе што му је најпотребније – Богу. Очигледно њихову младост још није искварио спољашњи сјај великог света.

Зато што у срцу носе СРПСКО целом душом, зато су шампиони!
Хвала им!