ДРУШТВО

У част Генераловог рођендана, Србима и Русима смо поставили питање – Ко је за нас Генерал Младић?


Natalija1

Пише: Наталија Пичурина, 12.3.2015.

11061204_10205349961262654_3771934469015158511_nДанас је рођендан Генерала Младића. Али има већ неколико година откако га ми, његови пријатељи, не можемо честитати Генералу лично. Хашки трибунал има своје виђење „хуманости“. Генералу се не може послати поклон, чак ни најмањи. Не може се позвати телефоном, тешко стижу писма. А и долазак ради сусрета са Генералом је велики проблем.
Више пута смо ја и пријатељи из „Друштва пријатеља Генерала Младића“ добијали дозволу да посетимо Ратомира Неђовића у Шевенингену. Али, прошавши више кругова бирократских понижења, добијали бисмо кратак одговор: „Ваш боравак у Трибуналу није сврсисходан“!

Није на хашким џелатима да одлучују о „сврсисходности“, и није њиово да нам забрањују  да посетимо Генерала и пренесемо му честитке.
Зато су у недељу 8. марта 2015. армавирски и ростовски пријатељи Генерала Младића обележили његов рођендан молитвом у храму Свете Тројице у граду Армавиру. Молитвену службу за здравље слуге Божјег Ратка Младића и за његово брзо ослобађање, служио је протојереј Андреј Солоп.

У част Генераловог рођендана, крило „Друштва пријатеља Генерала Младића“ окупило се у армавирској педагошкој академији где је организован интересантан и садржајан сусрет студената и предавача. У свечаној сали чуле су се речи о Генералу, о судбини невино осуђених српских затвореника Трибунала, о нашој Сребрној Србији.

Сада, када је наш свет подељен страшним сукобом Добра и Зла, важно је схватити: „Ко је за нас Генерал? У чему је величина и реалан значај те личности?“

За себе сам давно одговорила на ова питања, још онда  када је западни свет кидао Југославију на комаде, газећи НАТО-вском чизмом све што је Свето и мило словенском срцу. Тада, када су људи који су себе називали „судијама светског поретка“ бомбардерима алијансе сејали патњу, смрт и разарање. Када су моји драги пријатељи, обични људи којима је рат био далек, узели „калашњикове“ у своје руке…

Поставила сам питање и својим пријатељима, међу којима има различитих људи и по статусу, и по националности, и по узрасту. Одговоре нисам исправљала, нити одвајала по чиновима и звањима, оставила сам их онаквим какви јесу…

Алексеј, добар пажљив и храбар човек из сибирског Иркутска:

„Његово име за мене много значи. Он је бранио оно шта је и за мене подједнако вредно! Његова величина је у томе што је он урадио немогуће… највише захваљујући Младићу, Срби из Босне нису поновили судбину своје сабраће из Крајине“.

Марија, жена из дивног руског града Долгопрудни:

„Ратко Mладић је човек-легенда, храбар ратник, талентовани војсковођа, човек снажног духа. 90-их година он је био на оштрици борбе са светским злом, и може се рећи да је и данас остао на истој позицији. То је несаломиви човек који је осуђен од стране неправедног Хашког суда.

11064778_856831897692581_6762532256996790543_n

Запад и Америка уништавају Русију и њене пријатеље, а Ратко Младић је наш пријатељ. Симбол непокорног духа српског народа, верности и части. Сведок и разобличитељ лицемерја и лажи западних политичара и њихових саучесника у данашњој Србији.

Мој отац је говорио: ако не помогнемо браћи – Србима, добићемо то исто код нас. И добили смо…“

Ивана из Србије. Лепотица, паметна и осетљива душа. А зар може бити другачија права Српкиња?

«Генерал Младић за сваког часног Србина има само поштовање. Сам Генерал је частан човек, захваљујући коме Срби још увек живе у Републици Србској и захваљујући Генералу није се десило етничко чишћење и погром Срба у Републици Србској».

Татјана, неустрашиви човек, чије речи су ми посебно драге. Она живи и ради у Украјини и отуда не жели да оде. Зато што је то њена Домовина. А Домовину, као мајку, је грех оставити када је у беди и болести.

„У мом животу Младић је престао да буде симбол којим се одушевљаваш, попут лика из неког дела. Он је постао реалност након што сам упознала Србина који је ратовао заједно са Генералом. После његових прича о томе како је, без обзира на суровост која је неизбежна у рату, генерал био један од најбољих људи које је тај борац срео у свом животу. Погледавши видео-хронике у којима Генерал разговара са људима, са својим борцима, даје наређења и помаже да се евакуишу избеглице из зоне ратних дејстава, испунило ме још веће поштовање према њему и као према ратном стручњаку и као према човеку који служи као светли пример како се треба понашати у грађанском рату.“

Драган из Србије. Задивљујуће смирен и духовит човек. Диван породични човек: муж, отац и деда прекрасне Милице. Човек за кога се може рећи да је „прави српски интелектуалац“:

«У срцу сваког Србина, православца па и атеисте чак, Ратко Младић је персонификација вредности којима су Срби тежили, учени и васпитавани вековима: очување народа, очување домовине, очување српства, очување породице и дома.

10351084_607257716071101_6099333791344292867_nГенерал Младић је последња личност која је бранила и у великој мери одбранила тежњу Срба да буде свој на своме, да не дозволи да буде жртва туђина као у претходна два велика рата, да не дозволи да се понови историја из претходних ратова где су Срби били жртве католичанства и усташа и муслиманских изрода и потурица, како у Хрватској тако и у Херцеговини, посебно.

Данас је тешко, у измењеним условима и околностима, када запад дивљачки насрће на наведене вредности, исте очувати и сачувати за следећа поколења. Сведоци смо да се вредности обрћу наглавачке, где је оно што је вредело и било цењено данас проказано, да се вреднују изопачености којих смо се до јуче стидели, да се прокламују вредности које су до јуче биле незамисливе као вредност, напротив. Новац је главна вредност, далеко испред свих других вредности којима смо учени и васпитавани.

Генерал Младић је, док не дођу нека друга и боља времена, последњи прототип српског хероја, домаћина, родољуба и патриоте и поред свих пратећих, ситних, људских „недостатака“. Последњи стварни командант, последњи прави и велики војник, војничина (мада Срби знају добро да није и једини). Младић је она величина која је потребна истом западу да се права величина сатанизује, да се громаде православља унизе и то све у једном те истом коначном циљу о коме је отворено говорио зликовац Ван дер Билт: уништити православље као једину кочницу америчког хегемонизма, односно уништити Русију о чијем уништењу су сањали и Наполеон и Хитлер….»

Јован из града Томска. Изузетан Србин који у великом Сибиру достојно и лепо представља своју Домовину:

«По мом мишљењу, генерал Младић је наследник лозе оних старих српских поносних официра који је дао заклетву отаџбини, и коју је испунио. Младић је потомак оних официра са Цера Колубаре и Кајмакчалана…  Са издајом Младића, Србија је издала своју историју, своје херојство и похулила на српско достојанство…

Младић је знао, живео је, уз звуке гусала, Младић је знао где су границе Србије које су омеђене костима наших дедова, а свака стопа крвљу натопљена. И на крају знао је да потурици не треба веровати…  Ратко је знао  и показао како се Отаџбина воли а непријатељ поштује, нажалост доживео  је исто као и Србија. Руководство Србије, зарад  Запада, заболо му је нож у леђа…

Он је, код нас Срба, нови Обилић и уписао је Србе у бесмртнике, раме уз раме с Карађорђем, Војводом Путником… Војводом Степом, Војводом Бојовићем…»

Олга, православни новинар из града Самаре:

„Дај Боже доброг здравља и снаге овом храбром непоколебљивом човеку! Дај Боже да се, упркос свим клеветама ослободи из хашког затвора! Он је и сада, у тамници, слободан јер је са Христом човек увек и на сваком месту СЛОБОДАН! Али, тако бих желела да се , на крају, Ратко обрадује немирном ветру и јасном сунцу… Да може да служи својој Отаџбини онако, како је он, несаломиви ратник, увек служио, без страха и срамоте. Помози и оснажи га Господе!“

Игор, Косово и Метохија, Србија, прави родољуб и борац:

«Ђенерал Ратко Младић је као некад ђенерал Дража Михаиловић, мученик и симбол отпора. Човјек који се жртвовао за свој народ и Отаџбину. Који је бранио своје, у веома тешким условима, када је против нас била, и остала, моћна зла машинерија. А на нашој страни није био нико… Ђенерал Држа је био монархиста, националиста и демократа, а ђенерал Младић је прво био републиканац, интернационалиста и комуниста, да би временом схватио суштину и постао православни националиста. Исти они који су клеветали и забрањивали Дражу, данас забрањују Младића. Сметала им је србска кокарда а сада им смета и србска тробојка. Ма смета им све србско, а нарочито када пружа отпор.

Ђенарал Младић је први у Европи пружио отпор новом свјетском поретку, много прије него што је то почело у Новорусији. Најважније је што је Ратко Младић веома успјешно војнички побјеђивао, уз све сметње, али је на крају издат и предат од стране бивших Срба, а слуга Запада. У србском народу постоји изрека: Ђенерале бојиш ли се кога? «Само Бога и више никога…»!

Марија из Новорусије. Ова крхка и нежна жена је видела рат, не на видео клиповима на интернету нити у кадровима цензурисаних вести. Њу и њене родитеље су бомбардовали… Њени најближи се налазе на ратишту, у ополченију.

„Пре свега, одговор на ово питање ће бити и размишљање. Зато што пре нашег рата ја практично нисам знала ништа о Младићу, без обзира што сам чула за то презиме. О његовим способностима, као ратног стручњака, сазнала сам недавно из објављених чланака. Сада су сви постали домаћи политичари и аналитичари, што је много лакше него командовати војним операцијама.

Без сваке сумње, војни стратези су Божји миљеници. Они су могли у мирно време да буду обични, скромни, смирени. Иако од оних, које сада видим на челу наше Новорусије, углавном су то били храбри, весели људи, који су живели обично и нису тежили нечему што је недостижно. Чинило се да има много таквих. Али, само појединци су се показали способним да одговорност за људе преузму на себе – као што су то учинили Мозговој, Дрјомов, Захарченко и други. То је као кад се у рату  из рова крене у напад. Сви се боје, али очајнички устаје један, који зове да крену за њим… И сви устају… боје се, али крећу на тај позив. То и јесте право херојство, по мом поимању.

Несрећа данашњег друштва је у томе што наша земља није учествовала, макар у информисању о догађајима у Југославији. Ми нисмо знали имена и само понешто смо знали о томе како су проклети Американци на комаде разбили најнапреднију и највољенију земљу у Европи. И тек када су почели да убијају нас, ми смо почели да упоређујемо, анализирамо, да упознајемо хероје. Ех, руски народе… То је срамота за нас који смо до сад спавали!“

Валериј, Република Српска, Босна и Херцеговина. Мој верни пријатељ и истомишљеник:

„Младић је за Србе несумњиво херој! За мене и мог сина Андреја, он је такође херој! А обични људи, овде у Републици Српској говоре: „да није било њега, не само да не би било Срба, него ни српско куче не би остало…“ У српским кућама, сеоским и сиромашним, код народа који је далеко од данашње политике, главни празник поред Васкрса и Божића је Слава. У свакој кући на највидљивијем месту налази се икона Светитеља кога они славе вековима, са колена на колено. Тако се ев, поред те иконе обавезно налази и портрет Младића. Да ли то нешто значи? Мислим да значи.

У западним медијима Генерала приказују као излапелог и болесног старца. Али не! Без обзира на то шта је он преживео и без обзира на болест, он има чист разум и одлично сећање.  У то сам се још једном уверио у децембру прошле године када ме је позвао из Хага. Ратко веома добро говори руски. Њега занимају проблеми Републике Српске, он је у току са свим догађајима.

И у име часних руских официра желим му здравље и слободу!“.

11008602_10205511665385287_6525273432077041850_n

Светлана, која је чврст и доследан присталица словенског јединства, град Армавир:

„Ратко Младић је храбар човек који се храбро бори за истину, против целог западног света. Генерал за нас представља пример хероизма. Ми Словени знамо своју заједничку хиљадугодишњу историју, у којој су наши народи одолевали свим непријатељима јер су се увек сећали свог националног достојанства. И данас, у време које је тешко за нас, ми морамо бити заједно. Када смо заједно, ми смо непобедиви! Јер је наше дело – добро, поштени, племенито. Пред нама је наша заједничка победа!“

Слободан, Република Српска, Босна и Херцеговина. Скроман и частан човек – борац за истину и слободу:

«За мене Ратко Младић представља оно што више никад неће мајка српкиња родити! Такав Србин се више не рађа! Заузео је своје место у историји заједно са Обилићем, Југовићем, Мишићем, Карађорђем и другим српским јунацима! Ја сам имао част да будем у јединици која је обезбеђивала ГШ ВРС и њега, лично! Био сам спреман да погинем за њега увек. Спреман сам и сад на то! Младић је човек кога када упознаш једноставно мораш да волиш! Човек који зрачи огромном позитивном енергијом. Сама његова појава у најтежим тренуцима враћала је у нас морал и такву снагу да је то било невероватно. Као војни стручњак … шта рећи за војника кога се у једном тренутку плашио моћни НАТО».

Оксана, град Ростов. Моја драга Оксана, као и многи у нашој ростовској области,  не дели Домовину граничним линијама. Од првог дана крваве драме она је била са избеглицама из узавреле Новорусије и са њеним браниоцима:

„Ратко Младић је српски херој, борац за свој народ у време распада СФРЈ, пример за будућа покољења који је заувек уписао своје име у историју. Он није први, и, мислим, није ни последњи народни вођа кога су западне државе неправедно оклеветале.

Украјину често упоређују са Југославијом. Тек ћемо видети распад које од ових земаља ће бити болнији и крвавији.

Као и Србе, тако ће и Русе у Украјини и у садашњој Новорусији, Запад увек сматрати или за злочинце против човечности, или за терористе…

А можда се накнадно и још нека реч појави. Суштина је иста.

Да не би поновили тужну судбину српских вођа из времена тог рата, руководству Новорусије остаје само једно – да освоји убедљиву победу!“

 Дејан, Доњецка Народна Република, ополченац:

«Генерал Младић је прави пример југословенског официра, човека решеног да до краја се држи официрске речи. Ми много грешимо кад га стављамо само у оквир патриоте и војника, он је много више, он је последњи споменик југословенске армије по доследности идеји да се брани држава, што је и посао сваке армије и сваког војника.

За мене лично Генерал Младић је симбол војничке части, непоколебљивости и решености да заштити своју државу. Шта више можете тражити од војника, а он је био војник у пуном смислу те речи.

А народ је то препознао, и поштовао човека који се држао принципа којима је положио заклетву. И ми га славимо сада као српског генерала, мада је он био више од тога, он је бранио Југославију а када то више није могао, бранио је Србију као легитимног наследника Југославије. Он није био националиста као што хоће да покажу, није био ни «великосрбин», био је школовани официр који се до последњег држао тога што је учен и чему је дао заклетву…»

Сергеј Иванович, потпуковник у пензији, град Кијев, Украјина:

„Горко је сазнање да се херој, ратни генерал који је бранио свој крај, своју Домовину, свој народ, налази у Хашком затвору. Суђење Ратку Младићу није непристрасно, пристрасно је и није праведно. Толико хваљена западна демократија још једном показује своју дволичност и двоструке стандарде.

Данас је Ратко Младић очи у очи са Хашким судом. Али, он има пријатеље не само у Србији, где је он херој, већ и у другим земљама: Русији, Белорусији и Украјини. Младић је личност од светског значаја, анажан човек са високо интелектуалним погледом на свет.

Он савршено разуме светску политику и економију, види узроке садашњих и пређашњих криза, конфликата и војних сукоба.

Пријатељи, ми ћемо молити Бога за што скорије ослобађање ратка Младића из затвора. Нека му Господ да снаге и много година живота. Ратко, држи се! Ми смо с тобом!“

Бранко, Србија. Храбар и частан официр:

«Као српски ветеран из ратова 1991., 1993., 1998. и 1999. године. а познавајући и војни пут цењеног и високопоштованог генерала Ратка Младића, имам само речи дивљења и хвале! Он означава симбол вере у слободу Српског народа.

А ја и моји сарадници у свакој прилици подсећамо на његов немерљив допринос слободи Српског народа у бившој СФРЈ.“

Рапорт генералу Ратку Младићу!!!

Александар, град Армавир. Мудар и невероватно позитиван човек, руководилац друштвене организације, капитан 2. Класе у пензији, козачки пуковник:

„Српски херој генерал Ратко Младић је симбол православног, словенског отпора антихристовом глобалном агресивном чудовишту које целом људском роду спрема страдање и погибао. Сада је такав симбол постала и Новорусија у својој борби са неморалним злом.

Генерала Младића и хероје Новорусије обједињује бескомпромисан однос према махинацијама умишљених власника целог света, њихово стајање у истини, њихово пожртвовање у борби за победу правде.

Браћа и сестре нашег Братства су подржавали и подржаваће генерала Младића и хероје Новорусије у њиховом племенитом и праведном делу. Русија се буди из сна. Надамо се да ће и наша сестра Србија стати у заједнички строј у борби против беззаконих сила антихриста. У том строју је и заувек ће бити Ратко Младић.“

Отац Андреј, Краснодарска област. Прави православни свештеник, човек високих идеала, јасног става и активне позиције:

„Генерал Младић је испунио Христову заповест. Зато што, по речима Спаситеља: „Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје.“ (Јн 15:13). Када се чинило да се на његов народ окомио цео обезбожени свет, Младић је, оставивши све, стао у одбрану људи, Домовине, вере. И победио. Испунио је своју синовску, грађанску и хришћанску дужност. Да није било те његове победе, та невоља која се сада догађа у Украјини, дошла би у наш дом много раније!“

Алексеј, града Армавир. Официр од части и дужности. Човек са великом храброшћу и скромношћу:

„За тројично руско братство великоруса, малоруса и белоруса, нема никог ближег и рођенијег од Срба. Од свих народа који живе на планети, само Срби говоре: „Бог на небу, Русија на земљи“. Ми добро разумемо да је Србија – прва област Русије пред најездом антихристовог „новог светског поретка“. Бранећи Домовину, Ратко Младић је ратовао и за нас, за сав слободољубиви свет. Зато сада, када је за њега дошло тешко време, ми смо обавезни да га подржимо, да станемо уз њега раме уз раме“.

Драгоје – Рајо, Србија. Човек у чијем срцу је вео словенски свет, за кога су Русија и Србија – једна Домовина:

«Умјесто да букетом пољубаца обдарим све Даме које знам, и да их закитим каранфилом, црвеним, као њихове нашминкане усне,  ја  хоћу, можда и морам, о сасвим другом и невеселом, о дану рођења «српског ратника»… Не да бих му, њему, ратнику, славио рођендан, јер Срби, јер Балканци рођендане не признају, чак не знају често ни кад им је дан рођења.

Па ни он који је своју ћерку Ану, од миља ословљавао са сине, 20. јула «93. године на Трескавици, када је дошла да с оцем прослави свој рођендан, рекао јој је: “…сине не знам ни који је дан ни који је датум…»

Добро, није се сјетио… али је добро упамтио да је он рођен у крвавом рату, пуном српског јаука, крви и суза, у Босни збјегова страха и клетве… рођен сам 1942. године…, а тада, када се није сјетио рођендана своје Ане, водио је неки «нови српски рат», неке нове српске ратнике и у неким новим, наметнутим, подметнутим или дрско натуреним условима и ратовима… можда су баш то слављење рођендана измислили у земљама у којима је живот једноличан, досадан. Можда немају никаквих бојазни, промјена или страхова па траже «одушка», можда!?

На брдовитом Балкану, ипак, није тако! Е, то је избрусило лик човјека, па и генерала, Србина, или сваког од оних чије су куће, имовину и Домовину сваких 25 година палили и сатирали, у чијој души се увијек ковитла ехо гусала и лелека, гдје је црнина «национална боја»… можда зато и не славимо рођендане…

Можда, зато памтимо, и ако је случајно појање уз гусле весеље, уз гусле пјевамо о јунацима, бојевима, о погибијама, о смрти коју називамо «вјечни живот»… и, војујемо, ратујемо, као да нас је и Господ на то проклео.

И све прође, утихне или умре, све… осим неправде. А неправда у Срба, као ожиљак на дрвету. Што дрво старије ожиљак све већи! Ево на овај дан, кад већ не славимо рођендан генералу, нека се сјетимо њега, генерала Младића, па и многих његових «класића», сабораца и сарадника а који су «Водили Србе у побједоносни рат, али у рат, који су «моћници» пројектовали, у коме Срби не смију да побиједе»…

Побиједили смо Ратко Младићу, круна  побједе је СЛОБОДА  СРБА и Републике Српске, па и сада у наметнутој неправди ми смо с Тобом. Ми смо Ратко Младић, ПА НЕКА ТИ ЈЕ И РОЂЕНДАН СРЕЋАН».

Имам још много писама, а формат једног чланка није довољан да опише сву њихову топлину и љубав према Генералу.

Команданте! Ми смо уз тебе!

Зато што смо СВИ МИ – РАТКО МЛАДИЋ!

3 replies »

  1. Никакая западная машина лжи и информационная блокада не смогут скрыть правду о великом воине и патриоте, Человеке с большой буквы, лучшем сыне сербского народа генерале Ратко Младиче.

    Свиђа ми се