Светислав Пушоњић
8.3.2015.
Пре неки дан јавио се телефоном пријатељ из далеког иностранства.
Тамо је већ неколико година, ради од јутра до мрака, губи и налази послове, али све у свему није му лоше и задовољан је (мада изричитост с којом то наглашава делује као да то више говори самом себи него саговорнику).
Причамо о свему и свачему, мада он поенту наводи увек на то да иако у иностранству није лако, ипак је боље него овде, јер је у принципу „свуда боље него овде“.
На питање да ли намерава да се икад врати у Србију, отхукнуо је с презиром и врло убеђено, скоро гневно и злурадо, одговорио:
– Буразеру, ја сам са Србијом раскрстио за сва времена!
Мада се дуго познајемо и што би се рекло готиван је лик, морам признати да ме је то некако лично погодило и скоро наљутило.
Не кривим људе који напуштају земљу трбухом за крухом, ситуација овде јесте каква јесте, али мајка му стара, мора ли се то чинити са толико уображене пизме и нихилизма према тлу из кога си никао и свему ономе што твој народ представља у историји и васељени?
Како се, Бога му пољубим, може са рођеном земљом „раскрстити за сва времена“?!
Каква страшна хула и светогрђе!
Да се одричеш родног и рођеног због лоше политике и лоше економије…?
Па то је као да кажеш да си са сопственом мајком „раскрстио за сва времена“ јер је комшијина мајка богатија и лепша, па хоћеш да будеш њен син.
Какве везе има што је Србија сиромашна, урнисана, опљачкана, срозана, какве то везе има са твојим емоцијама према њој? Хоћеш ли се рођене мајке одрећи ако је угледаш исцрпљену и немоћну на постељи или ћеш је баш тада и баш зато волети више него икада пре?
Што је Србији теже ваљда је и обавеза да јој будеш одан тиме још већа.
Осим тога, јеси ли ти растао са Србима или са Немцима, Енглезима, Американцима…?
Јеси ли имао оца, мајку, бабу, деду, фамилију, јесу ли те нинали у наручју, волели те и старали се о теби, куповали ти играчке, обезбедили ти собу и компјутер, ишколовали те, формирали у човека?
Јеси ли имао другаре, јеси ли се с њима јурцао, рвао и надметао, шутирао лопту по сокаку, крао комшијске трешње?
Где си се први пут заљубио, напио и запевао с друштвом, пољубио девојку?
Где си посматрао изласке и заласке сунца, удисао мирис раног пролећа, јео прве роткве?
Је ли се све то дешавало тамо међу ЊИМА или овде међу НАМА?
Па како онда, блудни сине, можеш рећи да си „заувек раскрстио са Србијом“, како се може узети гумица и избрисати цело своје претходно постојање, сва сећања и емоције, цела своја душа, да би ти ближњи постали тамо неки туђи и страни с којима нити си растао, нити зевзечио, нити смејао, нити певао, нити волео, нити мрзео?
Радујеш се онима којима не дугујеш ништа, а туђиш од оних којима дугујеш све.
Како можеш бити тако неосетљив и нечовечан, тако неправедан и незахвалан, тако површан и бесловесан?
Зато иди блудни сине, базај по богатим земљама и јагми се за плодовима земаљским, кушај све без чега ти гузица не може. Али никада не заборављај ко си и чији си и не хули на рођену земљу и народ, не навлачи проклетство.
Земља није политика, земља није економија, земља није ни било која „лева“ или „десна“ идеологија. Не поистовећуј је са партијама и лидерима, са тренутним дешавањима, са онима који те гневе и жалосте, поистовети је са својим најдубљим емоцијама.
Земља је све што ти је драго и свето.
Земља, то си ти.
Ако је изгубиш, изгубићеш срце и душу, изгубићеш себе самог, постаћеш историјски песак који се ваља плочником са сваком ветрометином.
А то не смеш ни по цену живота, камоли личне удобности.
Категорије:ДРУШТВО, Национално питање, СРБИЈА, СТАВ, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
U principu, ne volim ovakve tekstove zato što istina uvek ima DVA kraja, odnosno može se posmatrati iz dva potpuno drugačija ugla. Jedan je moj kao „prijatelja iz inostranstva“, a drugi je ugao autora ovog teksta. Gledajući iz svog ugla, smatram za uvredu kada neko nazove „bludnim sinom“ drugu osobu, a da pri tome samog sebe ne pogleda u ogledalu. Svi mi moramo da krenemo prvo od sebe, pa ako smo bezgrešni – onda možemo da pogledamo i u druge. Činjenica da ima i nas koji smo otišli otuda ne daje pravo nikome da nas naziva „bludnim sinovima“ samo zato što ne mislimo isto i što nemamo jednake poglede na svet i ista shvatanja.
Druga jako bitna stvar je upravo reč „raskrstiti“. Treba napraviti jasnu razliku između zemlje i države, jer to nije isto. I ja sam „raskrstila za sva vremena sa državom“, ali nisam „raskrstila“ sa zemljom! Jer moja država više ne postoji i ovo što je ostalo od nje odavno nije onako kako bi trebalo da bude – normalna, uređena, prosperitetna DRŽAVA sa jednakim pravima za sve…a moja ZEMLJA su moji koreni, moja dedovina, moji roditelji, moja familija, braća i sestre, moji prijatelji i sa time nikada neću moći da „raskrstim“.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Аутор је чини ми се истакао да не пребацује онима који одлазе из земље због лоших егзистенцијалних прилика у њој, већ што то чине са злурадошћу и охолим презиром према својој земљи и свему што она значи. Ма колико земља била сиромашна, она због тога не заслужује ничији презир, а поготово не оних који су се у њој родили и одрасли.
Отићи на такав начин, с таквим негативним набојем, дичити се што си “раскрстио са рођеном земљом за сва времена“ као да си напустио нешто гнусно и одвратно, заиста јесте неблагодарност, нескромност, неплеменитост, нељубав, неродољубље, а то су иста осећања с којима је и “блудни син“ из библијске приче окренуо леђа оцу, брату и завичају да би живео неодговорним и раскалашним животом у туђини, због чега је и пострадао. Мислим да аутор текста не назива “блудним синовима“ све људе који су отишли у иностранство, већ оне који то чине на описани начин, који се поносе иностранством као нечим преузвишеним, а гаде отаџбине као да се у њој нису родили и као да јој баш ништа не дугују.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ово подсјећа на један афоризам Д.Радовића: Дајте ви мени добро дете, па ћете видети како сам ја добар отац…Лако је са добрим дјететом бити добар отац, као што је у основи лако у доброј земљи бити задовољан грађанин и патриота. Буди добар са оним што имаш…Земља, односно држава нам је онаква какву смо је направили… Већина грађана се понаша као да то није њихово, већ неко други треба да за њих направи добар систем, а они из прикрајка процјењују је ли то-то што им одговара или не. Зато је и овако како је. Шта си урадио да не буде тако -ништа, осим гунђања које по дефиницији не доприноси никаквом напретку. Већина која оде, а нарочито они који не раде у својој струци већ на НК или ПК пословима, када би толико радили код нас могли би имати сличан стандард. А сви побјегли са села, а земља необрађена… Раскрстио са својом домовином заувјек, као да је то невјерна жена или муж, па се увријеђен повлачиш од преваре и издаје. Има ту и погрешног породичног и вјероватно и друштвеног васпитања и образовања гдје нам није посебно наглашавана сопствена улога у рјешавању проблема и организацији живота…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Vidite g-dine Penzioneru…Evo na primer ja sam SVE što je bilo do mene uradila da doprinesem napretku zemlje…završila težak ( mašinski) fakultet na vreme, ispekla razne zanate na raznim radnim mestima ( 10 godina po gradilištima) od ’86 do pre 2 godine, naučila strani jezik kao svoj, posle rata, u vreme početka otimačine – „prvobitne akumulacije kapitala“ radila kod „bizmismena“ od 8 – 8, bila u kanalizacionoj vodi, i u isparenju metana od -20 do +40, radila u vojsci skoro 10 godina i ne dobila stan (kada su drugi snabdeli i porodice i razvodili se – pa onda i ljubavnice), nemam kola …Da i – nemam posao a treba do penzije još minimum 10 godina da preživim. Ah da-nisam nikada bila član ni jedne partije. A vi? Penzioner ste kažete? PobJegli sa sela nekada davno ? Na neku državnu funkciju vJerovatno kod Veselina Đuranovića? ? U Progres kod Mirka Marjanovića? I sada – onako brat bratu stotinak hiljada penzija? U Beogradu? GdJe su vam dJeca? A sudite drugima? Puna usta patriotizma, prevara, izdaja…I tako decenijama vi i vaši kamaradi. Šta ste ostavili nekoj tuđoj deci od države dok ste zbrinjavali svoju? Sada ste svi dobri sa onim što imate? E ja i moja deca nismo – nismo se „snašli“ kao vi i vaša deca , možda. Nama je ova zemlja SVE na svetu ali – ova „država“ nije. Znate da to nije isto?
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Imam i ja slicna iskustva sa drugovima i poznanicima koji zive u inostranstvu, mnogi od njih su skloni da zemlju(nezavisno koju) posmatraju iskljucivo kao privredno-tehnicki prostor, a da bi imali emocije morali bi da je posmatraju i kao istorijski prostor.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Каљужаво време. То су нам Тарабићи рекли пре десетак кругова живота да ће се Срби одрицати сами себе а и да ће се у ова времена рађати све сами сињи кукавац. Ми смо сведоци тог времена. Али Роде мој не брини превише, све је то пролазно а даће Бог да се што пре вратимо у нашу памет како би не частивог најурили где петао не пева. Учите децу а и сами се потсећајте пословица које су део ведског предања као би се одржала ватра силе живота. А ови који се одричу себе и рода свог нека погледају шта о томе кажу наше старе веде. А живот уме да се поигра са човеком и да га стави у искушење.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Јадна је Мајка Србија са таквом децом
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Прочитала сам причу о људској машини за најгоре и најмање плаћене послове, о људској машини за прављење пара која јури са једног на друго радно место – сви рачуни морају редовно да се плаћају! О здрављу, душевном и духовном животу се не размишља – нема се времена за то!!!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
U pitanju je vaspitavanje u duhu novog svetskog poretka – licna sebicnost. Zivim zbog sebe, sam sam sebi dovoljan, nema visih interesa drzave/domovine, zivim da zadovoljim i zasitim sva cula sto vise mogu, cak mi ni porodica nije toliko bitna koliko ja sam sebi … i ako sve to mogu, ja sam ispunio smisao zivljenja.
Veoma primitivna, bukvalno animalna logika dzungle…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
uvek sam se pitao,kak to samo rusi i srbi se lako prevode u druge religije i obicaje lako porimaju tudj jezik i nacin izgovora ,a nije nikoga preveo n i asimlovao,malo naroda ima da tako ruzno prica o svom rodu kao mi,skoro sam se vracao iz liona francuska,zgadi ti se kad cijes price nasih ljudi,pa se pitam sto se vracaju u MAJKU SRBIJU.Licno sto sam vise isao na taj takozvani zapad sve mi se vise gadi i nikada nebih ziveo tamo……….
Свиђа ми сеСвиђа ми се
За непоштовање срба према свом роду криви су медији који веома агресивно нуде приче иза којих се крију поруке да су срби лоши, зли, непоштени, лењи, слаби, неспособни …. тако програмиран народ је статичан, никада се не буни што му се крше и умањују права, што је доведен до гладовања….
Када би србски народ био свестан себе, својих вредности, своје снаге, данашњи антисрбски политичари не би могли дуго да опстану на власти – и сваки од њих би сносио одговорност због издаје.
Живим у „напредној“ западноевропској средини и добро сам упознала домаће становништво. Њихова једина „предност“ је сјај који они показују а иза њега се крију кредити, редовни послови и послови на „црно“. У свему осталом смо ми срби у предности – ми се одлично сналазимо у свим ситуацијама, вредни смо, храбри смо, поштени смо и МИ ИМАМО ДУШУ!
Свиђа ми сеСвиђа се 2 people