Помоз’ Бог….!

Храбри народе мој, немојте да вас окупација спута да будете оно што сте јесте – СИНОВИ ПРЕДАКА СВОЈИХ – Срби!

Певајте старе српске песме, негујте старе лепе српске речи, градите куће у српском стилу кад год их сруше, спале ….

Жените синове Српкињама, удајте кћери за Србе, нек се рађају нови Српчићи, крштавајмо их у Христу. Боримо се сваки дан, војујући неке мале победе, страдајмо и дижимо се из ината, будимо као бритки мачеви, речима и делима својим добрим бранимо Христа и чувајмо Лазареву светињу.

Храбри народе мој, свака окупација је прошла, Србијом посебно свака од Рима па наовамо… али сви су освајачи одлазили посрамљени кад год би се Србин покајао, окренуо Богу, држао законе Његове…

Само храбро… ничија није горела до зоре, па неће ни шиптарима, ни Америма, ни Немцима, ни Ватиканцима… сви ће нестати… а ми ћемо опет градити своју прелепу свету Србију на древним престоницама Немањића.

Не падајте у очај, а из очаја у грех, већ држите свој пут, па шта вам Бог дозволи на том путу примајте радосно….И кад страдате, страдајте за Христа, не за Вучића, не за Дачића, не за Тадића, Коштуницу, Милошевића… страдајте за Христа… да свака Српска глава која падне буде семе новим Србима, нек се из сваке роди сто нових Хришћана, нових Срба на КиМ, нових Лазаревих божура… 🙂

Амин. а1