Наталья Пичурина

Млади козаци Армавира основали покрет: „Омладина Кубана за подршку Генералу Младићу“


У РУСИЈИ ЈЕ ОСНОВАНО ЈОШ ЈЕДНО НАРОДНО УДРУЖЕЊЕ СОЛИДАРНОСТИ С ГЕНЕРАЛОМ РАТКОМ МЛАДИЋЕМ

Наталија Пичурина, Алексеј Петрик
СРБски ФБРепортер, 02.01.2015.

За житеље јужног руског града Армавира Србија је већ одавно блиска земља. Уистину, овде још од 2011. године делује Међурегионални покрет „Друштво пријатеља Генерала Ратка Младића“ («Межрегиональное общественное движение Общество друзей Генерала Ратко Младича»). Данас његових представника има у Москви, Ростову на Дону, Краснодару и другим градовима Русије.

Покрет није поникао на празном месту без људи – за руске патриоте натовска агресија против братске земље је лични бол и трагедија. Због тога за нас судбина свакога затвореника Међународног суда за бившу Југославију не може бити само жалосни факт из вести са медија.

Обичним људима, који немају државна овлашћења и много новаца, веома је тешко утицати на догађаје Шевенингена. Структура ОУН која је цинично изјавила да је њен задатак: «успостављање правде према жртвама ратних злочина, злочина против човечности и геноцида, извршених у време рата у Југославији од 1991-2001 године», у начелу је поставила јасну идеолошку премису осуђивања српских учесника процеса као ратних злочинаца.

Макијавелистички дволично, организација рада Трибунала, не допушта нам да сазнамо било какву истину о раду Суда. Али, и те информационе мрвице које добијамо, недвосмислено говоре о свој дубину пада западне демократије и о висини подвига српских хашких робијаша. Ради тога нико од часних људи Русије не зове ту ђавољу фарсу “Судом”. За нас то је “Судилишће” чији је циљ сасвим јасан: “наметнути свету своје виђење југословенских ратова”. Преуредити историју у којој ће српски хероји остати само црни цвет! Наметнути свету сташну лаж о колективној кривици свог српског народа.

Но Хаг са својим прекоокеанским наредбодавцем не може уништити вечно стремљење руске душе ка тражењу истине. И никада нас неће ућуткати. Зато и лете из Армавира у Холандију писма подршке генералу Ратку Младићу, који тамо у судници наставља борбу за тријумф истине, правде и части своје многострадалне домовине.

Задаци покрета «Общество друзей Генерала Ратко Младича» су разноврсни. Али најважније је то што сматрамо да је нашим светим дугом да људима у Росији кажемо сву истину о нашем генералу. Ми то и радимо својим публикацијама, јавним наступима и на научним скуповима. Покрет обједињује људе разне доби, политичких убеђења и социјалног статуса. Већином су то Православни хришћани који молитвама за здравље генерала приближавају час његовог брзог ослобађања. Долазе нам људи којима је истина потребна као ваздух, којима поимање части и дуга према Домовини нису празне приче.

Недавно, помажући једном од добровољаца, имали смо прилику да се сретнемо с православним свештеником из Новорусије који је, када је сазнао ко смо ми, рекао: „Свакодневно ћу се молити за здравље Ратка Младића. Он је сада с нама, овде су с нама и његови Срби„.

Ове године су чланови Покрета свечано дочекали српског активисту, ватреног публицисту, новинара и писца Љиљану Булатовић-Медић. Месеца марта у Краснодару и Армавиру било је представљање њене нове књиге “Српски генерал Младић. Судбина браниоца домовине”. А у октобру наша Љиља је показала армавирцима по сопственом сценарију снимљени документарно-публицистички филм “Анђео с планине Заглавак”.

Ти догађаји нису обични, протоколарни сусрети с познатим и титуларним човеком. То су тренуци блискости са Србијом, са њеним најбољим синовима и херојима. То је заједничко доживљавање поноса на нашег команданта, за “Српског Жукова”, за његову часну и праведну битку. То што је Љиљана рекла о генералу изазвало је срдачни и ватрени одзив слушалаца, и неодољиву жељу свих који су слушали да се укључе у Покрет за подршку генералу, а кроз његов лик и подршку свим неправедно оптуженим српским патриотама.

И ево недавно се десио симболичан догађај – у Русији је формирано још један општедруштвени Покрет солидарности с нашим херојем. Петог децембра 2014. године «Общество друзей Генерала Ратко Младича» прихватило је нове сараднике и чланове: млади Козаци Армавира су направили покрет «Молодежь Кубани в поддержку Генерала Младича».

Уочи дана Светог Благоверног књаза Александра Невског, небеског покровитеља козаштва, у званичној сали армавирске Козачке школе, интерната Број 1. скупили су се драги гости, младићи и девојке из три школске установе те области – из Лабинског одељења Кубанске козачке Војске и студенти из Армавирске државне педагошке академије. Прешавши више од 70 километара, заједно са својим директором Лидијом Васиљевном Јелисејевом, допутовали су из  Станице Вознесенске ученици средње школе број 28 – необичне школе, која носи име хероја Русије Сергеја Богданченка, и која такође носи званичну титулу најбоље школе Кубана. Од чланства  «Общество друзей Генерала Ратко Младича» на свечаности су присуствовали координатор Покрета Алексеј Јурјевич Петрик и члан управе Јуриј Александрович Љах.

Како је по реду код козака, скуп је почео свечаном молитвом. Потом , поздравне говоре су одржали директор Армавирске козачке Школе интерната број 1, Владимир Николајевич Зинковсиј и руководилац Дечијег културног Центра “Козачок” Олга Алексејевна Пономарјенко.

Млади Козаци су представили своје истраживачке радове посвећене животу, борби Благоверног књаза Александра Невског. Али је централни догађај био говор професора Армавирске Државне педагошке академије, посланика Градске Скупштине и заменика Атамана лабинског одељења Кубанске козачке Војске, Сергеја Николаевича Лукаша.

Необичне ријечи о трагичној судбини Југославије, о тако блиској нам Србији и Русији, никога нису оставили равнодушним.

На скупу Козачке омладине приказан је филм “Анђео са планине Заглавак”. Није могуће описати речима тако дубок утисак на младе гледаоце. И дословно узевши празничну штафету, млади козак необичан песник и писац, Дмитриј Жанајев је прочитао своје стихове посвећене Љиљани Булатовић-Медић.

Любимый мой цветок
Тебя в красивый сад я посажу
К ногам твоим пущу я ручеёк
Присяду рядом и про Кубань все расскажу.
Поведаю тебе, чем мы сильны
Как мы горой стоим за свой народ
Как в трудный час, мы сил полны
И если нет уж сил, идем мы все равно вперед.
Увидел в Лилии свою сестру и мать
За добрые глаза, бездонные озера
Готов был вам я в зале честь отдать
Немного не хватило мне задора.
Вы есаул, а я – младший урядник
Смотрел на вас и вспоминал ваш фильм
Я думал, после войны ведь будет праздник
И мы в нём радостно бежим,
Бежим, чтобы успеть увидеть новую
Твою страну, Сербию твою
Судьбу красивую, на мою Родину похожую
Теперь ты мне расскажешь про жизнь свою.
Похожи мы с тобой как две руки
На страже Родины, стоят полки
И говорим как брат с сестрой
Мечтаем одинаково порой.
Славяне мы с тобой и побратимы
Моя Кубань и Сербия твоя – неповторимы
И ты, и я мы Родине верны.
Богаты мы с тобой и сил полны.
Быть может, мы увидимся с тобой
Поведаем, чем жили, что творили
Работаем, не снится нам покой
Мы просто жизнь с тобой любили.

После тога, реч је узео координатор Покрета „Друштво пријатеља Генерала Младића“ («Общество друзей Генерала Ратко Младича») Алексеј Јурјевич Петрик. Рекао је обичне али изузетно важне речи, да ни један народ не воли нашу Домовину тако како је воле Срби. На небу Бог а на Земљи Русија! Алексеј Јурјевич, који је зачетник Покрета, испричао је о животу и подвизима генерала Младића и о раду и будућности Друштва.

Идеја о организовању новог Покрета «Молодежь Кубани в поддержку Генерала Младича» прихваћена је од Скупа с нескривеном радошћу и једнодушном подршком. Младићи су поставили најближе циљеве, поставили себи задатке, изабрали руководство и тако је нова Козачка организација започела свој живот.

Као химна Покрета отпевани су стихови младог песника посвећени нашем заједничком хероју генералу Ратку Младићу.

Мы общество в защиту генерала,
Нам Сербия теперь родною стала
Сам Ратко Младич – патриот, герой,
За Сербии народ всегда стоял горой.

Судьба не пощадила генерала:
Тюрьма – злодейка ему домом стала.
Гаагский суд несправедливо так решил,
Свободы ни за что его лишил.

Он офицерский долг свой выполнял,
Господь его в боях благословлял.
За дело правое сражались казаки,
Свою свободу защищали, как могли.

Они стреляли только лишь в ответ:
Врагам Отчизны ведь пощады нет.
К ним незаконные приемы применяли,
Они в свою защиту так же отвечали.

Мы просим генерала оправдать,
Законную свободу человеку дать.
Все казачата на далекой Вам Кубани
Стеной в защиту генерала Младич встали.

Протесты, возмущенья устраивать всем надо,
Чтобы оправдан был судом Гааги
Тот, кто в борьбе друзей не подводил,
За мужество и храбрость уваженье заслужил.

Желаем генералу здоровья и терпенья,
А на суде Гаагском справедливого решенья.
Казачество Кубанское рядом с ним идет,
Как и вся Сербия, освобождения ждет.

И неможе бити другачије! Зато што смо сви ми Ратко Младић!

Армавир, Ростов-на Дону, Русија
_______

*Напомена аутора: Песме су дате у изворном облику јер би превод сасвим сигурно изменио емоције и дечију чистоту

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ: Кубанские казачата поддерживают Ратко Младича

2 replies »

  1. Браво пријатељи,браћо Руси, козаци из Армавира, соколови, анђели, хвала вам за љубав и нека би вас Бог благословио!

    Свиђа ми се