***

Србин одликован у француским специјалцима, тренутно обучава војску Новорусије

Интермагазин 05/09/2014

Никола Перовић Србин из Француске, који је 5 година служио у склопу елитних планинских јединица француске војске, прикључио се про-руским добровољцима. Сада своје познавање војних вештина користи за помоћ у обуци про-руских војника у области урбаног герилског ратовања. Како РТ преноси, Никола Перовић је 5 година служио као професионални војник у француском 13. планинском пешадијском батаљону специјалозованом за ратовање у планинским условима, а сада своје вештине користи у Украјини.

Као део интернационалног контигента заједно са другим страним добровољцима он учествује у обуци про-руских војника у областима урбаног герилског ратовања.

О војницима који се боре у Новорусији Перовић каже: ово је народна милиција они нису професионалци или плаћеници, њима су потребене инструкције, они стварно имају велику мотивацију, док кијевска војска као маринонета НАТО-а нема никакву мотивацију и њихови војници не знају зашто се боре или чак против кога се боре.

За многе људе на западу ово представља ситауцију у којој народ долази да подржи оне које западни режими представљају као лоше момке, зато је важно да покажемо да су људи у земљама запада другачији од своје власти, и да су спремни да ризикују своје животе да би одбранили други део света – додаје Перовић.

Како Правда сазнаје, Никола Перовић је у периоду од 5 година своје војне службе, 7 месеци провео у Авганистанском рату. У том периоду се истакао храброшћу и за своје учешће у акцијама против Ал Каиде је више пута одликован.

(Правда, РТ)

***

Дејан Берић, добровољац у Новорусији – Нисам плаћеник. НАТО ми је остао дужан 1999. године у Србији

Дејан Берић (40), из Путинаца код Руме:

– Нисам плаћеник, а чак и да јесам, заиста не знам ко би тамо могао да ме плати – каже Берић, кога је позив „Новости“ затекао у Ростову, у Русији, где се одмара и трага за послом, како би вратио дуг за откуп. – Проруске снаге немају пара. Било је дана када нисмо имали ни шта да једемо. Нема војне опреме, често ни муниције. Све наоружање и опрему запленили смо од украјинске војске.

Наш саговорник каже да је заробљен у групи од 18 сабораца, обучених у цивилну одећу и без оружја. Недалеко од Луганска пресрео их је украјински тенк, после чега су ухапшени. У притвору их, каже, Украјинци нису мучили, било је хране и воде, али и нису били сасвим сигурни кога држе.

Од Срема до ратишта у украјинској степи пут је Берића водио преко градилишта у руском граду Сочију. Он се нашао међу неколико хиљада Срба који су почетком прошле године радили на изградњи тог града пред Олимпијске игре. Мајстор је за уградњу алуминуијумских прозора и ПВЦ столарије, а радио је за фирму из Новог Пазара.

НАТО му је, како каже, остао дужан и 1999. године у Србији, што је било пресудно да се прикључи руским снагама. Распоређен је у групу „Северни ветар“, чији је задатак био да спречи упаде диверзантских група. Када је криза на Криму прошла, кренули су ка источној Украјини.

Специјалне задатке Берић је изучио у рату 1999. године у Војсци Југославије. Тврди да је одувек био добар стрелац, а прошао је обуку за снајперску пушку.

– У одреду сам био извиђач-диверзант, а задатак ми је био да током напада на нас трагам и уништавам непријатељске снајперисте. У већини сукоба у којима сам учествовао, наши непријатељи нису били Украјинци. Њихове главне снаге са којима смо се борили чинили су плаћеници, махом Американци и Пољаци. У притвору сам чуо приче да се на страни званичног Кијева боре и Хрвати, чак и Срби, али то су само гласине. Ниједног нисам видео, нити их је било међу убијенима или заробљенима.

***

У видео снимку Дејан Берић се обраћа будућим добровољцима:

– Још нешто треба рећи свакоме ко планира да дође овде као добровољац. Ово није шала, овде се води озбиљан рат. Много људи гине свакога дана, много је рањавања због чега људи остају инвалиди за цео живот. Ово није шала, ово није екскурзија. Не треба да долази овамо ко је без искуства. Мени је жао, веома ми је жао… Неколико дана се налазим у Русији и много Срба ме је звало да дођу овамо, да дођу овде као добровољци али када су чули да нема новца и да дреба доћи као прави добровољац, да нема плате, да нема ничега, они кажу – не, нисмо ми будале, зашто онда долазити. Мене је то ражалостило, 80% је таквих.

– Али, постоје прави православци, прави Срби. Такав је мој друг Никола. Никола је Француз српског порекла. Био је у француској војсци 5 година, био је као НАТО војник у Авганистану и сада је Никола у Доњецку у борбама за одбрану Доњецка на страни народне војске. То је један од светлих тренутака у животу припадника народне војске. Јако сам се обрадовао кад сам видо Србина који је дошао овде. То је био први Србин којег сам видео да је дошао овде и који озбиљно иде у борбу, има озбиљно понашање и који није питао има ли плате исл. – овде нема плате, ако неко хоће да дође овде, ако хоће да помогне Новорусији, ако хоће да брани жене и децу, нека дође.

– Али мора знати једно: он мора бити искусан, мора бити старији. Не млад. Боље је да деца (млади) да не долазе. Овде није тако лако као што мисле. Такође, пре два дана је дошао један Србин од двадесет година, просто је сео на аутобус и дошао овамо. Мени је било жао али морао се вратити кући – јер просто рат није за децу.

Извор: 
Дејан Берић, добровољац у Новорусији – Нисам плаћеник. НАТО ми је остао дужан 1999. године у Србији
Декијева порука будућим српским добровољцима у Новорусији – Ово није шала, овде се води озбиљан рат (видео)

***