Марко Радуловић
23.8.2014.

23. август је значајан датум за мој Алексинац, за Србију и за српско-руску добровољачку традицију која је ових дана на мети наших режимлија.

Наиме, пре 138 година, 23. августа 1876. код Алексинца се одиграла Шуматовачка битка, за време Првог српско-турског рата. Око 5 000 Руса тада долази да се бори на страни Србије, а предводио их је славни Генерал Михаил Черњајев, који узима српско држављанство и постаје главнокомандујући српске војске на Моравском фронту, где је Алексинац био важно чвориште на путу турске војске. Међу истакнутим руским добровољцима био је и пуковник Николај Николајевич Рајевски (Вроњски из романа „Ана Карењина“).

Шуматовачка битка је највећа српска победа у овом рату. Далеко слабија српска војска нанела је велике губитке много моћнијем непријатељу и зауставила његово кретање ка срцу наше Отаџбине.

Пошто се ових дана помиње кажњавање Срба који се боре у Новорусији, треба питати Вучића и Љајића да ли су ови Руси по повратку у Русију третирани као плаћеници и кажњавани зато што су ратовали на страни Срба. Или они који су ратовали за нас у Босни… И да ли је Србија кажњавала наше борце који су се борили на страни Русије нпр. у Бородинској бици? Према томе, бедно је ових дана изједначавати Србе који се боре на страни руске браће у Новорусији са онима који се боре на страни НАТО хунте или са вехабијама који кољу хришћане у Сирији. Бедно је претити им казнама и затвором, потирући тако узајамну ратничко-добровољачку традицију која постоји између нас и Руса кроз векове и шаљући једну врло ружну поруку руском народу.

На слици: споменик подигнут у славу Руса који су погинули у Шуматовачкој бици (Брђанка, Алексинац)