Александар Јовановић

Ја их зовем лојалистима јер су лојални Отаџбини, руском народу, православној цркви, Мајчици Русији, својим очевима и дедовима који су бранили народ


О издајницима, побуњеницима, терористима и лојалистима

Аутор: Петри Крон 6.7.2014.
Извор: The Vineyard of the Saker: On traitors, rebels, terrorist and loyalist

Којим именом назвати антифашистички отпор у Украјини? Кијев их назива терористима, неки их називају сепаратистима или побуњеницима. Ја их зовем лојалистима.

Зашто?

Они су лојални Отаџбини, руском народу, православној цркви, Мајчици Русији, својим очевима и дедовима који су бранили народ. Они су лојални војницима Црвене армије, партизанима, совјетском народу, Украјинској Совјетској Социјалистичкој Републици и њеној наследници, лојални председнику Јануковичу, украјинском уставу и својој заклетви да ће га бранити, лојални својим градовима, градићима и селима, својој породици и себи!

Они се не боре против Украјине. Они се одупиру узурпаторима власти, америчком окупационом режиму, „терористичкој хунти!“.

Ко су еуромајданске снаге, бранитељи „европских вредности“, обожаваоци Хитлера и Бандере?

Они су издајници, превртљивци, душе продане. Они су сепаратисти који желе да поцепају руски духовни свет. Самомрзитељи који желе да њихова земља буде домен страних царстава. Ови издајници и њихови духовни преци су љубили чизму сваког агресора који је икада крочио на свету руску земљу. Раширених руку су дочекивали своје стране налогодаваце: Гедиминаса, Каролус Рекса, Казимира Великог, Наполеона, Кајзера Вилхелма II и Фирера.

Слава Украјини – јунацима слава!

Сада су продали своју земљу за ЕУ визу, радне дозволе, зелену карту.

Почели су своју владавину терора са масовним убиствима на Мајдану. На сваком кораку оптужују своје жртве за своје злочине – од Одесе до Луганска.

Почели су са моткама и Молотовљевим коктелима, наставили јуришним и аутоматским пушкама и митраљезима, затим тешким минобацачима и артиљеријом, затим су нападали авионима и белим фосфором. Коначно су се пребацили на вишецевне ракетне бацаче, почели са ГРАД-ом, онда „унапредили“ на Ураган, а на крају је дошао БМ-30 Смерч – уништитељ градова. Ту су стали, али само зато што у њиховом арсеналу није било термонуклеарног оружја којим се може убити 6 милиона људи једним ударцем!

Њихов крајњи циљ? Лустрација, чишћење земље од руских подљуди, Путинових марионета, од свог историјског памћења, сваког артефакта који подсећа на херојску прошлост. Насилна револуција да „Украјина“ постане слуга Америчке империје. Етничко чишћење и геноцид.

За шта? Шта украјински лидери имају од свега овога? Огромно богатство? Ратни плен? Смрт и уништење? Две авионске карте за Мајами? Још једну омчу за себе на кијевским вешалима?

Превео: Александар Јовановић