„Живимо у свијету пуном издајника. Они издају своје сународнике и сарађују са непријатељем. Пресудан елемент за издају у бити је увијек новац… све што је више једно друштво везано за новац, постаје зависно о њему, тако све више издајника ствара. Али оно што је најефикаснија заштита од издаје? То је патриотизам, љубав према својој земљи. Патриоте нису на продају! Патриоте не практикују издају! Патриотска нација, оптимална је дефанзива против спољних и унутрашњих пријетњи“ – пише Србин из расејања – уважени привредни посленик Драган Ђоговић (представништва фирми има у Диселдорфу и Бечу), чији став објављен на порталу Интермагазина преносимо у целости.

10.04.2014. за ФБР приредила Биљана Диковић

Свако ко се осјећа емотивно везан за свој народ, назива се патриотом. Патриотизам је више од националног поноса. Љубав према отаџбини илуструје везу једне особе према свом народу и националности. Патриотизам се односи и базира на етичким, историјским, политичким и културним догађајима који карактеришу патриотски оријентисане припаднике једне нације.

Често се појмови патриотизам и национализам упоређују, иако је језгро патриотизма баш као и национализма, идентификација са својом земљом, они се ипак разликују. Ако је патриота неко ко може да се идентификује са својим народом и сопственој земљи, не значи да је против основних права и идентитета других народа. Патриотизам се не испољава у мржњи других народа, него у љубави свог.

Уколико пак неки “патриота” форсира нпр.формулу: Све што је српско то је добро, није српско лоше је, то заправо није патриотизам, већ шовинизам. Шовинизам значи друге девалвирати, да би себе већим истакао. Такво размишљање је штетно, јер је непријатељски расположено према људима, и може довести до мржње.

У позитивном смислу, савремени патриотизам може се схватити као посвећеност демократским основама друштва у одбрани основних и људских права.

Да ли је неко патриота или не, наравно не може се препознати по носу. Углавном партиотиска осјећања долазе до изражаја уважавањем традиције, културне и историјске вредности. Посебно изажене емоције се испољавају у националном спорту. Патриоте пјевају државну химну са жаром, тугују, и радују се побједама спортиста.

Патриотизам је радо виђен у многим земљама и има политичку подршку. Тако је у Америци уобичајена пракса да многа домаћинства показују свој национални понос, са америчком заставом окаченом на улазним вратима.

У Србији би такав идентичан став њених грађана, експресно задобио политичку етикету ултранационалистичке нације.

Због тога не треба никога да чуди што неки велеиздајници, иначе политички моћници, и поједине невладине са стране плаћене организације, у покушајима да сруше главну препреку ка свом зацртаном издајничком циљу, перманентно сатанизују патриотске покрете индивидуалних лица, организација и медија у Србији и дијаспори, као “екстремно националистичке изворне творевине, које се не уклапају у концепт и вредности модерног демократског проевропског друштва.“

Такав протагонистчки став велеиздајника је наравно апсолутно апсурдан, али на жалост у њиховом промовисању почесто ефикасан.

Ко жели да опстане у лиги, и буде међу добитницима наметнуте глобализације, мора бити патриот. Годинама српска привреда слаби, расположење у земљи је све лошије, друштво несигурно и уплашено. Зашто? Зато што је продуктивни национални идентитет интактан.

Управо у ери глобализације, национални идентитет, постаје кључна економска предност. Постоје народи, који у глобалном маркту инвестиције и радна мјеста квалификованих и високо квалификованих радника, колективно према себи вежу. Србија се ту слабо сналази, продаје се лоше у конкуренцији, нема снаге ни концепта за велике главне реформе, да би се спријечио одлив најпродуктивнијих умова.

Дакле, шта онда да се ради? Једноставно мора се научити да у је ери глобализације патриотизам одлучујући економски фактор, којим се развија један прогресивни, самоуверени и отворен осјећај заједништва.

Наредни временски период, показаће нам, да ли су на последњим парламентарним изборима у Србији, грађани имали поново избор да гласају само између куге и колере, или су ипак својим гласачким листићима створили нову патриотску Владу, која ће заиста својим примарним ангажовањем заштити виталне интересе националног државног система.

У овом суровом времену данашњице, у којем се наша Република Србија суочава са егзистенцијалном претњом, која се обликује у непријатељским акцијама, поменутих домаћих и разних других политичких мешетара из вана …централно питање у контексту гласи: Шта то и који елемент једну земљу чини и одржава, продуктивном, сувереном и апсолутно сигурном?

Одговор је де-фактно: Патриотизам!