Ми чекамо Христа а не боље време

ФБ страница Глас Косова и Метохије
05.01.2013.

Морамо да схватимо да Срби са КиМ имају већу одговорност пред Богом и већи задатак од Срба који живе другде. Јер Срби на КиМ живе на освећеној земљи, земљи древној напојеној светоотачке и предачке крви, на земљи која исијава благодат, која крепи, на којој се Бог јаче осећа.

Зато Срби са КиМ морају да се труде више, да буду послушнији Богу, да се више моле, да буду више дарежљиви, да предњаче у служби Богу.
Пошто им је дато више него осталим Србима, да имају ту част да Христове страдалне муке доживљавају на земљи, они имају обавезу да буду светлост осталим Србима, да својим добрим примером њима дају снагу.
А не да буду клошари и срамота свога народа, да за Христа не знају, да своју историју не знају, да се праве Американцима или не дао Бог шиптарима!
Коме је дато много, а нама овде је дато толико светиња, толико храмова, толико моштију, од нас Бог и више тражи него од осталих Срба!

А ми, уместо да смо најбољи Срби, да свој нашој браћи помажемо да их зове дому своме, светињама својим на Космет, да их примамо у своје куће као да су нам од једне мајке, зар ми да будемо најгори шљам овога народа, зар ми да огрезнемо у грех???
Не дао добри Годспод!
С нама нек Господ ради шта хоће, али ипак нека нам, будући многомилостив опрости, а нашу децу нек начини највернијим својим слугама, својим обновљеним, обоженим Србима!
Да не буде после „толико дарова примисте, а ви их у земљу закопасте, не гајисте их, не множисте их, бежите од мене погани изроди“, него да да Бог да смо му срцу мили, да се исправљамо, да у врлини, не у греху предњачимо….
Молитвама светог кнеза Лазара и светих мученика ратника, витезова српских, пострадалих на Косову и Метохији од Видовдана до данашњег дана, нека нас Бог помилује и спасе и да нам разум и да смо светло свим Србима, корен од којег пумпају хранљиви национализам и снагу за искушења будућа! Амин Боже дај!А1

***

Нека нам сви Срби, ма где живе, опросте све грехе наше, нека се моле за нас грешне и огавне, да нас Бог спасе.

Ми чекамо Христа а не боље време – крилатица је хришћана кроз векове.
Јер, кад је па било добро време за хришћане? Увек су нас гонили, или сасвим јавно или подмукло и тајно… али из крви сваког нашег мученика рађало се на хиљаде нових хришћана.
Јер Бог је с нами вазда. Царства су се рађала и рушила, краљеви су се рађали и умирали, нестајали су народи, на њихово место долазили су други… али хришћана је увек било и увек су надживели сваког свог мучитеља.
Тако ћемо и ми ове наше а они су, ма колико нам изгледали страшно и непобедиво, мала јагњад за древне непријатеље наших хришћанских предака.

***

Зато само храбро! Крст свој на леђа и за Христом – за ким би друго?
Свака идеологија дође и прође, свака држава и њене чари, али је Христос вечан и увек исти -НЕПОБЕДИВ!
И данас, као и онда, част је звати се Христовим именом и за Њега страдати… јер се тиме уписујемо у КЊИГУ ВЕЧНОГ ЖИВОТА – јер тиме добијамо живот вечни.

А Бог зна сваку нашу жртву и ону најмању…
Чини хришћанине добро, подај сиромаху, исповедај своје грехе, помажи убогоме, пости, дај гладноме, причешћуј се, напој жедног, буди добра душа вазда и надај се спасењу…
ТАКО НАМ ОБЕЋА ЖИВИ БОГ, Бог који је сишао да међу нас грешне ходи, који се спустио на наш ниво црва не би ли наше душе спасао! Има ли бољег Бога – има ли лепше вере од хришћанске?? а1

***

Господе, милостив буди, не дозволи да нам душа наша, јединица наша, чами у блату греховноме! Покажи нам светлост Твога Лица!

Дај нам снагу да се милошћу Твојом поправимо, будемо целомудрени, да одбацимо грехове своје, а много их је, дај нам мир души и као што си обећао, СПАСИ НАС ГОСПОДЕ ИСУСЕ! У Тебе верујемо, Теби се једино надамо!

Чекамо Твој ДРУГИ ПОВРАТАК и радујемо Ти се, Спасе Наш! а1

***

Михаило, архангеле свети Господа нашега вишњега, подигни мач свој, поведи нас у битку, да спасемо душе наше од пада под власт греха демонскога и да смогнемо снаге да се ослободимо, да не будемо више потлачена раја, него народ чијим венама тече крв Обилића Христовог и Гаврила Принципа! а1

***

Архангели, војводе небеске војске, мачевима својим подајте нам снагу да се од окупације ослободимо – најпре од окупације наше грешне душе – па и од ове окупације страних сила.
Архангели, измолите од Господа да нам подари вођу, целомудреног и храброг, који ће да нас поведе у век обнове нације, у век молитве у век ослобођења неших напаћених земаља и народа!
Ви свети војници, армијо СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ, који сте у Аду свезали Луцифера и војску палих анђела његових, победите непријатељске силе које војују на нас и телесне и бестелесне, дајте нам вољу за слогом, одбраном нејаких и ослобођењем светиња, да се и ми, ко преци наши славни, назовемо ОСЛОБОДИОЦИМА ГОСПОДЊИХ ХРАМОВА!!! Амин! а1

***

Пресвета Владарко Небеска, Божја Мајко, спаси народ Твој и подај душама нашим палим излечење, страстима смирење, врлина обновљење…
Даруј нам Љубав према Сину Твом и Спаситељу нашем и да смо достојни ИМЕНА ЊЕГОВОГ у сваком искушењу. А1

***

Господе Исусе Христе, Свемогући Сине Божји, извуци народ Твој, многогрешан и многострадални, од муке земљске и и душевне. Спаси нас и ослободи нас робовања греху, страстима, подај врлину и жељу за ослобођењем домовине измучене наше Србије! а1

***

Свети Николај Српски:

Ништа од нас не може бити! – такву нам погнозу постављају сви они људи, који немају вере ни у себе ни у свој народ. Овакви људи су се веома намножили код нас у Србији. Они су као беспосленици, који ходе по пијаци, завирују у свачију продавницу, у свачије лице, у свачију робу, све критикују. Они немају ничега свога да изложе и продају, осим мрзовољне критике, која је уосталом у овој земљи постала врло јефтина.

Они не верују у себе, па следствено не верују ни у друге људе…

Ми морамо почети, и то одмах, себе оздрављати, ако хоћемо да имамо једно здраво покољење; ми морамо себе учинити животнијим и достојнијим, ако желимо да наша нада на једно животније и достојније покољење не буде без основа, ми морамо почети веровати у себе, ако смо ради да наша вера у наше потомке не изгледа смешна. У односу према нашем потомству ми стојимо као извор према једној реци. Залуд ћемо ми желети, да река буде бистра, ако је извор стално замућен. Или, ми смо према нашем потомству као корен према стаблу. Зар није лудо надати се, да ће стабло бити здраво, кад је корен, из кога стабло сиса храну, кваран?

Свети Николај Српски