Већ дуже вријеме пристајемо на неодговорност, која је прожела наш дух. Та неодговорност је нарушила наш етос и доприноси да лаж постаје истина а ћутaње врлина. Збрка разних појмова и њихово тумачење у функцији идеологије и дневне политике не изазивају само недоумице у нашем народу.
ИСТИНА О НАМА
Извор: ЦРНОГОРСКИ ИДЕНТИТЕТ Зборник докумената – ЈЕЗИК, народ, вјера
Међутим, ни у једном народу, нити у једном времену, није било оволико збрке и нихилизма, оличених у одрицању од сопственог идентитета. Није ријеткост да у истој породици, од истих родитеља, имамо по неколико народности, које наводно говоре различитим језицима, и тврде да нису никакав род. Тумачење историјских константи у духу дневних потреба једне идеологије, чини да истина уступа мјесто неистини, а нацинонално достојанство и понос, страху од режима. Уосталом, основни појмови и изворна документа не могу бити оно што нека идеoлогија и политика жели, не го оно што они стварно зна че. Логички није могуће да су браћа и сестре рођењем род, па послије тога из политичких разлога то нису.
Наши преци нису имали недоумица о томе ко су и шта су. Квазиисторичари нас убјеђују да знаменити људи наше историје и културе, попут Црнојевића или Петровића Његоша, за вријеме трајања самосталне и међународно признате државе Књажевине или Краљевине Црне Горе, нијесу мислили како су писали, него како то нечијим политичким потребама у данашње вријеме одговара. Ако су најзнаменитији људи из наше историје овако „гријешили“, нека и нама бу де дозвољена таква „заблуда“.
Управо овај Зборник докумената свједочи да никакве грешке у осјећању и понашању наших предака никада није ни било. Вјеродостојна исто ријска документа, која стављамо јавности на увид, само су мали дио богате архиве чије копије посједујемо, и која ће се ускоро наћи пред читаоцима. Ови документи имају снагу аксиома о којима се не расправља. Они се могу одбацити, као што се, нажалост, и дешава у нашем времену, кад поједини остају привржени виртуелној историји и виртуелном идентитету народа којем припадају и чијег идентитета се на тај начин одричу. Овај
Зборник докумената је још само једно суочавање са неспорним историјским истинама. Он је наша својеврсна легитимација. Зборник је само дио испуњавања дуга према нашим часним и свијетлим прецима, и давање историјског путоказа нашем потомству и савременицима. Ово није политизација историје, већ одбрана од те беспримјерне политизације. Ово ни је ствар политике, већ етике. Човјек не може да бира вријеме и прилике у којима ће живјети. Од њега не зависи ни у ком ће се народу родити, у којој раси и од којих родитеља. Од њега само зависи да ли ће у тим приликама поступати као човјек.
Предраг Поповић
Скулптура ”Црногорац на стражи”,
Марко Брежанин, Двор краља Николе на Цетињу
___________________
Из Зборника издвајамо:
У уџбенику “Читанка за други разред основнијех школа“ из 1897. године, за време независне и међународно признате државе – Књажевине Црне Горе, деца су учила од кога су и ко су. У њему пише, између осталог, следеће:
“Дјецо! Вас је Србин родио, па с тога се ви Срби зовете. То ћете име ви до смрти носити, њим ћете се пред свијетом дичити, и ако ко науми да вам мјесто њега друго какво име наметне, ви ћете онда прије умријети, него то допустити.“
Аутор уџбеника је Ђуро Л. Поповић, са Цетиња од Поповића из Доњег Краја, који је био први председник Школске комисије коституисане 1892. године и писац 15 уџбеника и приручника.
***

Категорије:ИЗ НАШЕ ИСТОРИЈЕ, ИСТОРИЈА, MAIL - RSS FEED















Коментари читалаца…